Menu 021

Rektor Univerziteta u Novom Sadu: Pozicija UNS na Šangajskoj listi odraz činjeničnog stanja

Informacija da je Univerzitet u Beogradu pao za više od 100 mesta na Šangajskoj rang listi svetskih univerziteta privukla je veliku pažnju javnosti, ali ovo nije jedini univerzitet u Srbiji koji se kotira na ovoj listi i bori za poziciju među hiljadu univerziteta.
Novi Sad 16.08.2019. | 14:43 > 14:43
Rektor Univerziteta u Novom Sadu: Pozicija UNS na Šangajskoj listi odraz činjeničnog stanja
Foto: 021.rs
I Univerzitet u Novom Sadu je na ovoj listi, doduše pri samom dnu. Prvi put se našao 2017. godine u posebnom izdanju liste koje se bavi zasebnim naučnim oblastima i tehnologijama, a prošle godine se pojavio i na svetskoj listi po ukupnom rangu univerziteta i to u poslednjih 100 pozicija. To je početak rangiranja i način na koji univerziteti ulaze na listu, a potom se pomeraju u skladu sa dostignućima.
 
Šangajska lista smatra se najtačnijim pokazateljem uspeha univerziteta, na osnovu preciznih kriterijuma kojih se sastavljači liste drže. Prilikom rangiranja, u obzir se uzimaju brojnost i kvalitet naučnih radova (citiranost na SCI listi), saradnja sa drugim univerzitetima u svetu, ali i broj Nobelovaca i dobitnika Fildsovih medalja. Tačnije, veliki uticaj na poziciju ima aktivnost istaknutih pojedinaca koji su zaposleni na univerzitetu (u sklopu fakulteta, instituta itd.) i koji svojim naučnim dostignućima podižu i rejting univerziteta.
 
Tim koji je angažovan na rangiranju u obzir uzima više od 1.800 univerziteta širom sveta, ali se na konačnoj listi objavljuje prvih 1.000 rangiranih.
 
Kad je reč o uspehu Univerziteta u Novom Sadu, on je 2017. godine ostvario prvo pojavljivanje i to u oblasti prehrambenih tehnologija, matematike i sporta. Našao se među 150 najboljih univerziteta iz oblasti prehrambenih tehnologija, među prvih 500 u oblasti matematike, kao i u okviru specijalnog rangiranja u oblasti spora, između 201. i 300. mesta. Ove godine je Univerzitet u Novom Sadu rangiran između 151. i 200. mesta u oblasti prehrambenih tehnologija, između 201. i 300. mesta u oblasti veterinarskih nauka, kao i između 401. i 500. mesta u oblasti hemijskog inženjerstva.
 
Međutim, kad je reč o sveukupnom rangiranju Univerziteta u Novom Sadu na Šangajskoj listi, nije ostvaren napredak. Iako Šangajska lista ne sadrži konkretan plasman, već okvir od 100 mesta u kojem je neki univerzitet, grafikon na zvaničnom sajtu Šangajske liste pokazuje da je UNS i dalje između 901. i 1.000 mesta, sa strelicom u padu.
 
Ovaj pad u rangu najverovatnije je minimalan i broji se sa nekoliko pozicija, što nije pokazatelj većeg pada u kvalitetu. Da nije pokazatelj ni napredovanja slaže se i rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dejan Jakšić. On za 021 pojašnjava šta za UNS znači rangiranje na Šangajskoj listi, a potvrđuje i koliko je veliki uticaj na raniranje probijanje samog pojedinca-naučnika u svojoj oblasti.
 
"Poziciju Univerziteta u Novom Sadu na novoj Šangajskoj listi ne smatramo ni posebnim uspehom ni posebnim neuspehom. Ona je odraz činjeničnog stanja i objektivne slike naše nauke i naših univerziteta. Među univerzitetima u svetu vlada jaka konkurencija i svi ulažu velike napore i značajna finansijska sredstva u istraživanja. Verujem da je interes svakog istraživača na Univerzitetu u Novom Sadu da bude što referentniji u svojoj oblasti. Time on pomaže i referentnosti cele institucije. Nivo referentnosti zavisi od ličnog angažovanja, ali i od naučnih oblasti – u nekim je lakše, u nekim teže objavljivati radove i sve to treba uzeti u obzir kod ocene pojedinačnog doprinosa", navodi Jakšić.
 
Kako dodaje, Univerzitet u Novom Sadu ima strateški interes da se što bolje pozicionira na svetskim listama na kojima se rangiraju univerziteti, budući da ga to čini međunarodno prepoznatljivim - a to otvara nove mogućnosti za saradnju. To znači da su ulaganja u nauku ipak bitan deo razvoja univerziteta, ali ne i jedini.
 
"Promocija u viša zvanja na Univerzitetu u Novom Sadu se već dugi niz godina zasniva u značajnoj meri na objavljivanju radova u prestižnim naučnim časopisima. Za značajniji napredak na Šangajskoj listi, potrebna su mnogo veća ulaganja u nauku, adekvatni radni uslovi i kvalitetni istraživački projekti. Ulaganje u nauku daje rezultate u dugom roku. Čak i da se obezbede finansijska sredstva u jednom trenutku, naučnici se ne stvaraju preko noći. Potrebna je dugoročna izvesnost da ljudi koji se posvete nauci i kvalitetno rade, od toga rada mogu kvalitetno i da žive", zaključuje rektor Univerziteta u Novom Sadu.
 
Podsetimo, rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović poručila je, povodom pada za više od stotinu pozicija, da je to bilo i za očekivati jer su pokazatelji to nagoveštavali prethodnih nekoliko meseci. Dodala je da je uspeh uopšte se naći na ovakvoj listi.
 
"Nadam se da ćemo uspeti da popravimo ambijent u Srbiji i da će on biti kompetitivniji i stimulativniji za nauku i obrazovanje", rekla je rektorka za FoNet.
 
Ministarstvo prosvete je saopštilo da je konkurencija među svetskim univerzitetima sve oštrija, a da je jedan od razloga pada na listi to što naši univerziteti nemaju više nijednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika na svetu, a da taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta. 
 
U Ministarstvu su naglasili da su naši univerziteti loši po pitanju objava radova u časopisima Nature i Science, što ima veliki efekat na bodovanje. 
 
"S druge strane, kada se pogleda broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti su kotirani odlično. Po ovom kriterijumu, Univerzitet u Beogradu se nalazi čak ispred nekih univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu", rečeno je u Ministarstvu prosvete.
 
Ulaganja u nauku generalno niska
 
Kako je 021 nedavno objavio, Srbija za oblast nauke i svoje naučnike izdvaja svega 0,37 odsto BDP-a, daleko od željenih i više puta najavljenih jedan odsto bruto domaćeg proizvoda.
 
Najveći deo celog izdvajanja zapravo odlazi za plate istraživača i naučnika, dok je ukupno 0 (nula) dinara planirano za investicije u naučnoistraživačku opremu i njeno održavanje. 
 
Zašto se tako malo ulaže u nauku, koje su posledice i gde odlazi i to malo izdvojenog novca saznajte u našem članku OVDE.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Isak
    18.08.2019 02:14
    @dijasporac
    Tacno je sto si napisao, ja bih samo dodao da budzet fakulteta/univerziteta generise kvalitet nastavnog kadra. Slicno je i sa kompanijama, ako imaju vise novca ulazu vise u razvoj i nauku a samim tim im je proizvod kvalitetniji. Americki i azijski univerziteti imaju daleko veci budzet od bilo kojeg evropskog fakulteta pa je samim tim i nastavni, profesorski kadar daleko bolji sto rezultira da je njihova pozicija na Sangajskoj listi veca.
  • Lasica-Alanov
    17.08.2019 11:00
    Vasa Stajić iliti Secerush
    Da, problem je u vlasti koja ne finansira nauku i koja donosi rđave zakone na osnovu kojih se biraju nastavnici, ali i dekani i rektori. Ako na poziciji dekana imate osobu koja "gazi" ČETVRTI mandat (što joj omogućava novi Zakon o univerzitetu), a koja nije obajvila niti jedan rad na SCI listi (tokom svog skoro trodecenijskog univerzitetsko delanja), šta očekivati od nastavnika (koji su takvu osobu izabrali) ili od takvog fakulteta, uopšte?
  • @Neša
    17.08.2019 09:37
    Da, od SANU pa na dalje (dole)
    "...Sistem kreira vrednosti koje vaze samo u njemu. Sistem vrednosti jedne komunisticke kolonije koja kaznjava i proganja imaoce novih i boljih znanja i ne moze da zavrsi drugacije."
  • Jad
    17.08.2019 09:06
    I beda
    Sledece god necemo imati univerzitete uopste jer na svakoj pijaci mozes uz krompir da kupis pola kile fakultetske diplome i kilo doktorata

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest