Menu 021

Analize pokazale: Vazduh u Novom Sadu nije idealno čist, ali ni alarmantan

Kvalitet vazduha u Novom Sadu nije idealan, ali situacija nije alarmantna kako prikazuju pojedine aplikacije na mobilnim telefonima.
Novi Sad 31.10.2019. | 13:50 > 09:51
Analize pokazale: Vazduh u Novom Sadu nije idealno čist, ali ni alarmantan
Foto: 021.rs

Analize proteklih 15 godina govore da je vazduh uglavnom čist, odnosno da je mahom u prvoj od ukupno tri kategorije koje Srbija koristi za ocenu zagađenosti, ali i da je povremeno prisutno povećanje koncentracije suspendovanih čestica, azot-dioksida i smoga. Novi Sad je tako proteklih devet godina bio šest puta u prvoj kategoriji, jednom u drugoj i dva puta u trećoj kategoriji.

Građani su već danima zabrinuti za kvalitet vazduha jer pojedine mobilne aplikacije skoro konstantno pokazuju da je vazduh jako zagađen u Novom Sadu iako se zapravo radi samo o podacima sa automatske stanice na uglu ulica Rumenačke i Bulevara Jaše Tomića, koja je samo jedna od sedam automatskih stanica na širem području Novog Sada. Uz to, sve ove stanice ne pokazuju isti podatak.

O tome koliko je ovakvo prikazivanje tih podataka preko aplikacije sporno komentarisala je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) u saopštenju navodeći da se ti podaci ne mogu uzeti za pravljenje rang liste zagađenosti gradova na planeti, jer se daju bez stručne ocene.

"Za ocenjivanje je potreban niz podataka o koncentracijama na mernom mestu tokom cele godine, da bi se izračunale srednje godišnje vrednosti polutanata i broj prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti", navela je SEPA.

Dodajmo i da je aplikaciju AirVisual, koju većina građana koristi kao izvor podatka o zagađenosti, napravila kompanija koja se bavi prodajom aparata i sistema za kontrolu kvaliteta vazduha.

Sedam stanica za merenje kvaliteta vazduha u Novom Sadu i okolini 

Na području Novog Sada praćenje kvaliteta vazduha se radi od 1971. godine, a automatska mreža stanica je ustanovljena od strane Republike, Pokrajine i Grada pre više od decenije. Podaci sa većine ovih stanica se mogu pratiti svakodnevno na nekoliko sajtova državnih organa.

U Novom Sadu republičke stanice su "Liman" u dvorištu vrtića Različak u Narodnog fronta 45 i "Rumenačka" na uglu Rumenačke i Bulevara Jaše Tomića koja je tu od pre godinu dana pošto je prethodno bila  kod nekadašnjih teniskih terena kod Spensa, ali je morala da bude preseljena zbog izgradnje Promenade. Ovoj stanici to nije bilo prvo premeštanje jer je do 2013. godine bila kod zgrade Dnevnika na Bulevaru oslobođenja. Takođe, pod republičkom nadležnošću je i merna stanica u Beočinu, nedaleko od fabrike cementa.

Pokrajina je postavila stanicu u Šangaju, neposredno uz rafineriju nafte i Termolektranu-toplanu.

Grad Novi Sad ima lokalnu mrežu stanica za merenje kvaliteta vazduha u koju spadaju "Rumenačka" koju deli sa Republikom, ona u okviru Fabrike vode na Sunčanom keju, stanica u Mesnoj zajednici "Kać" i stanica u okviru Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici.

Podaci sa republičke i pokrajinske mreže su dostupni OVDE, a iz Dečijeg sela OVDE. Grad nije omogućio da se podaci iz Kaća i Fabrike vode vide iz sata u sat, na sajtu se vide samo delimični podaci od proteklih meseci i samo pokazuju neažurnost u radu Uprave za zaštitu životne sredine.

Merenja na svim ovim stanicama uglavnom beleže podatke o koncentarcijama SO2 (sumpor-dioksida), NO2 (azot-dioksida), CO (ugljen-monoksida), suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, benzena, O3 (ozona), Pb (olova) i drugih parametara.

Ono što se može videti iz tih podataka sa svih stanica za poslednjih nekoliko meseci je da uglavnom tokom dana dolazi do skoka suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 preko godišnje granične vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru, i to uglavnom na stanici na uglu Rumenačke i Bulevara Jaše Tomića, koja je jedna od naprometnijih raskrsnica u Novom Sadu.

Nadležni u Institutu za javno zdravlje Vojvodine za 021.rs navode da je merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha na uglu Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića reprezentativno merno mesto za praćenje uticaja saobraćaja na kvalitet vazduha, te oslikava sva ostala merna mesta koja su sličnih karakteristika za područje grada.

Kažu i da stanica na Limanu oslikava stanje kvaliteta vazduha životne sredine za urbana područja, odnosno za zagađenja vazduha od svih emitera zagađenja koji postoje u gradu, a ne samo saobraćaja. Na tom mernom mestu se ne prate iste zagađujuće materije kao i na mernom mestu "Rumenačka", te su zbog toga različiti rezultati.

Nadležni navode i da stanica u Šangaju oslikava stanje kvaliteta vazduha životne sredine najsličnije industrijskom području, zbog čega su parametri koji se prate različiti, te su samim tim i rezultati drugačiji.

Dr Nataša Dragić i dr Sanja Bijelović za 021.rs objašnjavaju i da se od početka 2019. godine, kvalitet vazduha prati na još jednom mernom mestu automatskom metodom, koje oslikava suburbani kvalitet vazduha, i to je merno mesto u Dečijem slu u Sremkoj Kamenici.

O tome da li je i koliko vazduh u Novom Sadu zagađen, u Institutu navode prvenstveno da se beleže prekoračenja koncentracija suspendovanih čestica

"Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine za 2018. godinu, koji je prema ugovorenim obavezama sa lokalnom samoupravom obavio praćenje kvaliteta vazduha životne sredine za teritoriju Grada, utvrđeno je da postoji prekoračenje godišnje granične vrednosti koncentracije čestica PM2,5, pri čemu komentarisanje na dnevnom nivou nije propisano, te se ne može reći da li jednosatna ili jednodnevna vrednost koncentracije odstupa od propisanih ili preporučenih vrednosti. Prema istom izvoru, koncentracija PM10 ne prekoračuje godišnju propisanu koncentraciju, ali se beleži prekoračenje dnevne propisane vrednosti tokom 25 odsto kontrolisanih dana. Na godišnjem nivou je takođe utvrđeno prekoračenje koncentracije benzo(a)pirena, produkta nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva i dokazanog karcinogena, u česticama PM10 za 69 odsto", kažu za 021.rs u Institutu.

U Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine na pitanja 021.rs o zagađenosti vazduha nisu posebno odgovorili, već su nam samo prosledili istovetne informacije koje smo dobili od Instituta.

Vazduh u Novom Sadu je čist ili neznatno zagađen

Višegodišnja merenja pokazuju da je kvalitet vazduha u Novom Sadu svrstan pretežno u prvu kategoriju, odnosno da je čist ili neznatno zagađen vazduh, što se navodi u okviru "Plana kvaliteta vazduha za aglomeraciju Novi Sad" koji je usvojen prošle godine, a koji je dao obilje podataka o kvalitetu vazduha u preoteklih 15 godina.

Kako je navedeno, tokom perioda od 2009. do 2016. godine vazduh je u toku pet godina bio u prvoj kategoriji (čist ili neznatno zagađen), tokom jedne godine u drugoj kategoriji (umereno zagađen), dok je tokom dve godine bio u trećoj kategoriji (prekomerno zagađen).

Kažimo i da ovom anlizom nisu bili obuhvaćeni posebni godišnji izveštaji o kvalitetu vazduha za 2017. i 2018. godinu koji su u međuvremenu objavljeni, aprema kojima je vazduh u Novom Sadu bio u prvoj kategoriji, a zabeležena su uglavnom ista prekoračenja PM10, NO2 i O3.

U ovoj analizi su pored podataka Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine, uzeti i o podaci o merenjima koncentracija emisija zagađujućih materija sa šest lokacija Novosadske toplane, kao i Imleka - ogranak Novosadska mlekara koja je u međuvremenu prestala sa proizvodnjom, Neoplanta, Matijević i Rafinerija nafte, a obuhvaćeni su podaci i za cementaru Lafarž, kao i inforamcije koje su imali DP "Novi Sad-Gas", Policijska uprava Novi Sad i GSP.

Ova merenja, kako se može videti u analizi, uglavnom pokazuju da je na raznim mernim stanicama i primenom manuelnog meranja tokom godina dolazilo do povremenih prekoračenja granične vrednosti koncentracije PM10 uglavnom više desetina dana tokom godine, potom azot-oksida i smoga, dok su ostale nečistoće skoro nikad ili vrlo retko bile iznad propisanih indeksa.

Koncentracije pojedinih onečišćenja u određenim periodima

SO2 (sumpor-dioksid) je prelazio dozvoljene koncentracije u periodu od 2004. do 2006. godine i 2010. godine na manuelnim stanicama blizu saobraćajnica i industrijskih objekata, a poslednjih godina porasta nema.

NO2 (azot-oksid) je 2010. i 2011. godine beležio povećane koncentracije na automatskoj mernoj stanici kod Dnevnika, što je posledica uticaja saobraćaja. Tada su izmerene i koncentracije koje su opasne po zdravlje ljudi preko 400 mikrograma po kubnom metru tokom tri uzastopna sata u 30 slučajeva. Poslednjih godina dolazi do smanjenja koncentracije azot-oksida, a i ova stanica je u međuvremenu dva pušta premeštena. U ovom periodu su na manuelnim stanicama u Šangaju beležena prekoračenja, ali u znatno manjem obimu. Merenja iz ove godine pokazuju da je koncentracija NO2 vidljiva na stanicama u Rumenačkoj i Šangaju, ali da skoro ni jednom nije prešla dozvoljene granice.

PM10 je prema dostupnim podacima za protekle godine desetine puta prekoračio dozvoljene koncentracije. Podaci iz analize "Plana kvaliteta vazduha za aglomeraciju Novi Sad" pokazuju da su na stanici kod Dnevnika i posle kod Spensa granične vrednosti premašivane svake godine od 2010. do 2016. godine više desetine puta, uglavnom u zimskom periodu, a sada se beleže skoro svakodnevno na mernoj stanici na uglu Rumenačke i Bulevara Jaše Tomića. Treba navesti da koncentracija tokom dana ide stalno gore-dole, što je posledica prometa saobraćaja na ovim lokacijama.

Čađ je u periodu od 2003. do 2012. godine bila u dozvoljenim koncentracijama, osim u nekoliko slučajeva tokom zime. Na mernim stanicama u 2019. godini čađ je samo u nekoliko slučajeva bila na graničnoj vrednosti i to tokom zime.

CO (ugljen-monoksid) je već godinama ispod dozvoljenih indeksa i ne beleže se prekoračenja.

O3 (prizemni ozon koji je osnovni sastojak smoga) - merenja pokazuju povećane koncentracije skoro svake godine kada su rađena merenja , a zabeležene su i vrednosti koje su opasne po zdravlje ljudi i to kod Spensa tokom dva dana avgusta 2011. Dostupni podaci iz ove godine pokazuju da je više puta bila prekoračena granična vrednost, s tim da su dostupni podaci samo sa merne stanice na Limanu i iz Dečijeg sela.

Podaci za benzen, koji su dostupni samo sa merne stanice u Šangaju, ne pokazuju da je tokom proteklih godina bilo slučajeva prekoračenja godišnje koncentracije.

U analizi se ne daje jasan podatak ko i šta je glavni uzročnik zagađenja, ali se na više mesta pominje sagorevanje fosilnih goriva i to prvenstveno saobraćaj. Ovo je i očekivano jer industrije u Novom Sadu skoro i nema ili je uticaj te vrste zagađivača mali.

Da je saobraćaj po ovoj analizi glavni uzročnik zagađenja govori i to što se većina od 24 predložene mere za rešavanje problema bavi upravo saobraćajem. Predlozi obuhvataju rešenja kao što je smanjenje broja vozila na ulicama kroz alternativne vidove prevoza i nabavka autobusa na gas za GSP.

"Plan kvaliteta vazduha za aglomeraciju Novi Sad" možete preuzeti OVDE, a izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2017. godinu gde su i podaci za Novi Sad OVDE, a za 2018. godinu OVDE.

Zagađenje u Novom Sadu utiče na obolele od hroničnih respiratornih bolesti

Kakva je situacija sa zagađenjem najbolje pokazuje analiza koju je Institut za javno zdravlje Vojvodine uradio prošle godine. Mada analiza načelno pokazuje da zagađenje utiče na oboljevanje stanovnika od hroničnih respiratornih bolesti, u istoj se napominje i da je potrebno uraditi dodatne višegodišnje analize kako bi se doneo definitivan zaključak, a navedeno je da ispitivanje ima nedostatke jer nisu uzeti u obzir svi uzroci kao što su životne navike građana, vreme izloženosti i slično.  

Analiza Instituta koja je prošle godine rađena na osnovu podataka iz 2016. godine, pokazala je da u odnosu na propisane nacionalne normative za kvalitet vazduha u toku jednogodišnjeg perioda, utvrđeno prekoračenje na godišnjem nivou za PM10 iznosi 10,97 odsto, dok prosečne godišnje koncentracije NO2 i SO2 nisu prekoračile navedeni normativ. Dnevna prekoračenja su utvrđena samo za PM10 tokom 41-og dana analiziranog perioda. Normativ za PM10 je 40 za godinu dana, a 50 za dan. Ovi podaci su pokazali i veće koncentracije SO2 i PM10 tokom zimskog perioda.

"Veće koncentracije zagađujućih materija tokom zimskog perioda nisu iznenađujuće s obzirom da se usled grejne sezone i očekuje povećana potrošnja uglja, lož-ulja ili prirodnog gasa za grejanje domaćinstava, odnosno rad termoelektrana. Može se pretpostaviti da je upotreba navedenih fosilnih goriva doprinela povećanju dnevnih koncentracija SO2 i PM10 tokom zimskog perioda", navodi se u analizi Instituta.


U sklopu istraživanja uzeti su u obzir i meteorološki parametri. Analiza je tako pokazala da je lošiji kvalitet vazduha tokom letnjeg perioda u većoj meri posledica uticaja saobraćaja, za razliku od zimskog, gde je prisutan i uticaj individualnih ložišta i toplana.

Kako bi utvrdili da li podaci o zagađenosti vazduha imaju uticaja na porast hroničnih opstruktivnih bolesti pluća (HOBS) i astmu u Novom Sadu, uzeti su podaci o obolelima za 2016. godinu i to samo za odrasle, jer je mlađih od 18 godina bilo toliko malo da su nedovoljni za statističku analizu. Tokom 2016. hospitalizovano je 306 osoba zbog HOBS i 96 zbog astme.

Analiza podataka je da svako povećanje dnevne koncentracije PM10 doprinosi porastu dnevnog broja hospitalizacija žena zbog astme za 19 odsto, a to je posebno bilo primetno tokom letnjeg perioda. Statistički podaci pokazuju i da ukupno tokom leta više ljudi starosti od 18 do 64 godine zbog PM10 bude dnevno hospitalizovano.

"Navedeni rezultati koji ukazuju na povećanu osetljivost žena i odraslog stanovništva u toku letnjeg perioda usled izlaganja zagađujućim materijama nisu neočekivani, s obzirom da je utvrđeno da pored teških metala, čestice PM10 često sadrže i različite imunogene supstance, kao što su spore gljivica i polen, koje su nezavisno povezane sa pogoršanjem simptoma astme", navodi se u analizi Instituta za javno zdravlje.

Slični podaci su i kod HOBS-a, ali za muškarce.  



Na kraju analize, pored zaključka da je potrebno raditi dodatna istraživanja, Instutut je naveo da je radi poboljšanja zdravlja stanovništva neophodno raditi na uvođenju čistijih pogona u saobraćaju, na unapređenju zelenila, smanjenju fosilnih goriva i slične preporuke koje su već pomenute u "Planu kvaliteta vazduha za aglomeraciju Novi Sad". Celu analizu možete preuzeti OVDE.

Autor: Žarko Bogosavljević - zarkob@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Dejana
    16.01.2020 21:12
    Moj je zivot Svicarska
    Kakvi strucnjaci takav i vazduh!Sjajno!Udahni duboko!
  • Nada
    01.11.2019 10:55
    Sve pogrešno
    Za početak postavite merne stanice na uglove: Futoške i Bulevara oslobođenja, Temerinske i Partizanske, Marka Miljanova i Beogradskog keja i zabranite dosadašnji (trovački) rad raznih roštiljnica i ribarnica koje uslužno prže ribu.
  • Isidora
    31.10.2019 17:05
    Stavite jos stanicu na Frusku Goru i mirna Backa, necemo vise ni secati se tog groznog ugla.
  • Anti Strucnjak
    31.10.2019 17:00
    grilovi i girosi i promenada
    Izmestili su i stanicu od Promenade da se ne bi digla frka. Sto ne izmere kod rostilja da vide kolika je zagadjenost? Novi Sad nema uredbu o tome, ti prakticno mozes da lozis nekom ispod prozora i da ti niko nista ne moze.

    Ne lazite za vazduh, tuga koliko je srozana zemlja od 2010 do danas, nikakve industrije a kvalitet vazduha kao Peking. Ko da nas ima 20miliona na ovom prostoru, kad ono par prostaka i neukih, jedni pale njive, drugi bacaju djubre, treci organizuju 2021 a d...pe ne znaju da obrisu. Grad smradova, kakve kulture bre...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest