Gladno, hladno i gadno vreme: Poziv Novosađanima da zaštite sugrađane bez doma

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

17.11.2021.

14:44 > 14:44

Još uvek se ne zna da li je Nebojša Petrović (50) preminuo od posledica hladnoće ili bolesti, ali jedno je sigurno - umro je na klupi u centru Novog Sada.

Gladno, hladno i gadno vreme: Poziv Novosađanima da zaštite sugrađane bez doma

Foto: 021.rs

Baš te klupe na Trifkovićevom trgu, kao i mnoge druge širom grada, zamenjuju krevete za one koji nemaju krov nad glavom ili koji su iz nekog razloga trenutno na ulici.

Hladniji dani tek dolaze, pa se postavlja pitanje gde će ljudi koji nemaju svoj dom bezbedno prenoćiti, bez straha da se sutradan neće probuditi.

Đorđe Majstorović iz organizacije Kuhinja solidarnosti koja priprema obroke za beskućnike i druge ekonomski ugrožene ljude kaže za 021.rs da je smrt našeg sugrađanina na ulici pokazatelj da se mora hitno reagovati, jer prava zima je tek pred nama.

"Istovremeno su potrebna dugoročna i sistemska rešenja, ali i ona privremena, koja će ljudima koji su trenutno na ulici bukvalno pomoći samo da prežive naredni period. Kapaciteti prihvatilišta u Novom Sadu su dodatno smanjeni zbog korone i trenutno mogu da prime manje od 20 ljudi, a nažalost ljudi bez doma je mnogo više", ističe Majstorović.

Zbog toga poziva Novosađane i Novosađanke da solidarnost postane njihova svakodnevna praksa.

"Prvi korak je da primetimo sve te ljude, koji su zapravo svuda oko nas, da ih ne osuđujemo već da probamo da im pomognemo ukoliko na bilo koji način to možemo. Ne mora to uvek biti materijalna pomoć, ona je svakako uvek privremena, možda možete pomoći čoveku da izvadi neki dokument ili reši neki administrativni problem koji će mu omogućiti dugoročniju pomoć ili da popravi svoje zdravstveno stanje, ako ste poslodavac možete ponuditi radno mesto", kaže naš sagovornik.

Centar za socijalni rad očekuje povećan broj korisnika prenoćišta

Prvog dana novembra otvorena su vrata prenoćišta za beskućnike u kojima korisnici dobijaju večeru i noćenje. Od tad je šest osoba koristilo smeštaj, ali kako kažu u Centru za socijalni rad, očekuje se povećan broj korisnika. Međutim, zbog epidemije virusa korona, kapacitet prenoćišta je smanjen i dostupno je 12 mesta za muškarce i sedam mesta za žene.

"U skladu sa epidemiološkom situacijom svakom korisniku prenoćišta je obezbeđeno pet kvadratnih metara prostora. Ukoliko se ukaže potreba, kapaciteti će biti prošireni. U toku prošle godine, uslugu prenoćišta je koristilo 45 osoba", navode za 021.rs u Centru za socijalni rad.

Naglašavaju da za prijem korisnika nije potrebna nikakva dokumentacija, te da uslugu mogu da koriste lica koja su u stanju socijalne potrebe, a trenutno nemaju lična dokumenta. Prihvat, ipak, nije bezuslovan.

"Usluge prenoćišta mogu koristiti lica koja su pokretna i u takvom zdravstvenom stanju da ne zahtevaju medicinsku pomoć i negu, pošto se ova vrsta usluga u prenoćištu ne pruža. Usluge prenoćišta ne mogu koristiti lica koja su pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci", ističu u Centru.

Dodaju da korisnici u toku dana mogu da koriste usluge svratišta gde mogu da se okupaju, dobiju obrok i zamene garderobu.

Navode da i građani mogu da pomognu tako što će doneti ćebad, posteljinu ili staru garderobu na adresu Centra, Zmaj Ognjena Vuka 13 na portirniciu ili u Futošku 46 gde se nalazi svratište.

Sistemski odgovor izostaje

Luka Todorović, psiholog volonter Kompasa, kaže za 021.rs da trenutno u Novom Sadu usluga za socijalno ugroženo stanovništvo nije nekvalitetna koliko je neobimna i ne može da pokrije potrebe svih ljudi kojima je pomoć zaista potrebna.

"Sistem socijalne zaštite treba da proširi svoje usluge. Nije da on nema postojeće usluge. I nije da su postojeće usluge loše. Postojeće usluge su samo ograničene. Generalno postoji tendencija u celoj Srbiji da se u socijali uvek prvo smanje resursi i broj zaposlenih. To je trenutna tendencija, ne samo kada je u pitanju beskućništvo već i kada su u pitanju druge ugrožene kategorije", objašnjava Todorović.

Saglasna je i Ana Bilinović Rajačić, jedna od autorki rada "Beskućništvo: teorija, prevencija, intervencija". Kako kaže za 021.rs, određene mere i programi pomoći su na snazi, ali su ograničenih kapaciteta i obuhvata, neadekvatno budžetski pokriveni i time je njihova efikasnost upitna.

"Preveniranje situacije beskućništva je od izuzetnog značaja i podrazumeva složen proces, niz mera i akcija. Između ostalog, potrebno je steći uvid u realne razmere problema, tj. broj lica u situaciji beskućništva, lica u riziku od beskućništva i lica u nesigurnom i neadekvatnom smeštaju. Nužno je prikupiti informacije o tome koji resursi i usluge nedostaju ovim licima, kao i kolika je urgentnost njihovih potreba. Konačno, neophodan je sistemski odgovor u vidu različitih mera socijalne brige što podrazumeva odgovornu i pravovremenu republičku, pokrajinsku i lokalnu strategiju pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva", objašnjava.

Analiza beskućništva, kao višedimenzionalne pojave koja istovremeno predstavlja ekstreman oblik socijalne isključenosti, marginalizacije i stigmatizacije, ugrožavanje osnovnih ljudskih prava, stanje urgentne socijalne potrebe i duboko narušavanje kvaliteta života je, ocenjuje naša sagovornica, neophodna.

Todorović takođe tvrdi da treba da se radi na prevenciji, paralelno sa rešavanjem trenutnog problema.

"Treba da pričamo o prevenciji beskućništva. O tome kako ljudi da ne izgube stan, na koji način će se organizovati sistemska podrška koja će im pomoći u trenucima kada imaju manje sredstava. Mi smo došli do toga da dajemo bankama veću moć nego pojedincima, a zapravo time doprinosimo daljoj reprodukciji beskućništva, ako ćemo da pričamo o nečemu što država razume a to jesu brojevi. Vi zapravo time teretite ekonomski socijalnu zaštitu, umesto da pomognete osobi da prevaziđe ekonomsku krizu da ne bude na ulici", ističe Todorović.

Diskriminacija odgovara državi i pojedincima

Narativ da su ljudi na ulici sami krivi zato što su tu dospeli i zato što ne mogu da se izvuku iz takve situacije zapravo, smatra Todorović, odgovara državi da skrene pažnju sa toga kako ona sistemski doprinosi tome da ljudi budu u poziciji da nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe.

A upravo održavanje takvog narativa mogli smo da vidimo i ovih dana među komentarima na vest o Novosađaninu koji je preminuo na klupi u centru grada. Luka Todorović smatra da kada mi diskriminšemo ljude koji su na ulici i kada krivicu svaljujemo isključivo na njih, oni nam deluju daleko i mi sebe ubeđujemo da nikada ne bismo mogli da se nađemo u takvoj situaciji.

"Na taj način opet isključujemo neke socijalne faktore koji doprinose atmosferi koja možda dodatno doprinosi tome da češće ljudi dolaze u stadijum krajnjeg siromaštva ili beskućništva. Postoje razni faktori rizika, ali ne možemo reći da ima neki koji stoprocentno 'izaziva' beskućništvo. Najčešće osoba već dolazi iz neke siromašne porodice i siromašnog područja. Često su to deca samohranih roditelja koji nisu imali dovoljno novca da ih izdržavaju. Siromaštvo se reprodukuje generacijama. To su ljudi koji nisu imali dovoljno novca da otplate kredit u nekom trenutku ili su ušli u dugove zbog nekih drugih razloga. To često jesu zapravo neki ljudi koji zbog različitih zavisnosti dolaze do toga. Mislim da oni jesu zapravo najviše ugroženi u tom smislu da budu diskriminisani zato što mi često ljude koji su zavisni od različitih psihoaktivnih supstanci ili kockanja vidimo kao nekog ko je to izabrao", objašnjava sagovornik našeg portala.

Kaže, ipak, iako postoji individualna odgovornost, da se treba zapitati šta je dovelo osobu u takvu situaciju, zašto drugi ljudi to nisu primetili, kako su reagovali i slično, kako bismo dublje analizirali problem.

"Lako ulazimo u taj neki diskriminatorni okvir, jer on je najlakši, on je automatski. Ipak tu postoje neki faktori koji doprinose tome i koji su, pre svega, sistemski. Na mikronivou to jeste porodica koja je najčešće i sama siromašna. To jesu burni životi puni stresa koji opet dovode do toga da neka osoba bude zavisna od psihoaktivnih supstanci. Osobe koje ne vide oslonac u svom okruženju na taj način pokušavaju da promene svoju sliku o svetu. Beskućnici su pod znatno većim rizikom da budu zavisnici od psihoaktivnih supstanci ili kockanja. Lako je sad reći oni su to birali, zato su siromašni. Nekada to dođe i posle siromaštva zato što taj stres postane tako jak da traže način da ga regulišu i onda se reguliše alkoholom, jer 'svet je lepši kada popijemo'", navodi Todorović.

Ana Bilinović Rajačić takođe nedostatak empatije za lica u stanju beskućništva povezuje sa pogrešnom percepcijom okolnosti koje su dovele do toga da ova lica ostanu bez doma.

"Uzroci beskućništva se često traže u ličnim karakteristikama i povezuju sa bolestima zavisnosti, mentalnim poremećajima, skitnjom, besposličarenjem, prostitucijom i drugim socio-patološkim pojavama. Ovakva perspektiva ignoriše sistemske uzroke beskućništva (siromaštvo i šire ekonomske prilike, odlike tržišta nekretnina, karakteristike sistema socijalne zaštite itd.) i dovodi do toga da se karakteristike lica u stanju beskućništva 'mešaju' i poistovećuju sa uzrocima beskućništva. To nadalje vodi stereotipima i predrasudama o licima u stanju beskućništva", objašnjava naša sagovornica.

Đorđe Majstorović smatra da je stigmatizacija beskućnika redovna pojava, ali da se mora shvatiti da je često u ovim slučajevima država "nasilnik" koji ostavlja ljude bez doma ili im ne pomaže da reše svoje probleme.

Todorović zaključuje i da je važno da prepoznamo da nekada ljudi koji su na ulici ne žele našu pomoć i da je njihovo ljudsko pravo da istu odbiju.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži 021

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Ne znam

18.11.2021 • 07:58

Šta će sad

Šta li će i kako na ovo reagovati zaštitnici prava životinja? Očekujem da će sada izbiti protesti, jedan za zaštitu prava ljudi, a drugi za zaštitu prava životinja.
A onda neka se pridruže i ostali zaštitnici. Zaštitnici prava bubamara i smrdibuba.
Kako nam je važan senzacionalizam. Neverovatno!

2 3 -1
podstanar

17.11.2021 • 22:42

stan na dan i ostali uzroci

Država bi na primer mogla da reaguje tako što bi regulisala cene stanova, ovo je otišlo van svake realnosti. Nije ljudski da po nekoliko ljudi od 40+ godina žive u jednoj garsonjeri zato što nemaju da plate krov nad glavom.

5 8 -3
Uki

17.11.2021 • 19:57

Možemo mi da se organizujemo kolko hoćemo ali kada bi gradske vlasti samo pucnule prstima u objekte koji sa hiljade kvadrata zjape prazni kao što je kasarna na uglu Futoške i Branislava Nušića mogli bi se smestiti svi beskućnici Srbije a kamoli Novog Sada. Umesto toga čekaju da je prodaju Galensu i sličnima za sitne pare a do tad zvrji prazna i s nje otpada fasada dok bekućnici umiru na klupama!

39 17 +22

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.