"Diskusija" Čanka i Irineja: Kršteni nekrst i pop B.

Autor: 021.rs

Novi Sad

16.12.2021.

19:00 > 18:49

Episkop bački Irinej objavio je u nedeljnom izdanju "Večernjih novosti" tekst o gostovanju lidera Ligesocijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka na bosanskohercegovačkoj televiziji "Face".

"Diskusija" Čanka i Irineja: Kršteni nekrst i pop B.

Foto: 021.rs

Tekst pod naslovom "Fenomen krštenog nekrsta" episkopa Irineja je prilično dugačak i "udara kontru" pojedinim tvrdnjama Nenada Čanka. Međutim, Čanak nije ostao dužan te je napisao tekst "Slučaj popa B."

U nastavku prenosimo tematske delove iz oba teksta.

Može li se biti Srbin, a ne biti pravoslavac?

Irinej

Čanak konstatuje da sloboda veroispovesti, ako je to što jeste, znači i slobodu od veroispovesti, što je zaista potpuno tačno, da bi u nastavku postavio pitanje: "Da li ja imam pravo da budem Srbin, a da ne budem pravoslavac?" i da bi sâm sebi odgovorio ovako: "Naravno da nemam", čemu je prethodilo tendenciozno sufliranje voditelja: "Po njihovim pravilima, nemaš". Za ovakvu podmetačinu, osim njega, malo ko je sposoban. Kad i gde je iko od crkvenih autoriteta tvrdio da niko ko nije pravoslavac ne može biti Srbin?

Da li danas iko od crkvenih ljudi smatra da gore pomenuti subjekt nije Srbin – Srbin po poreklu, jeziku i slobodnoj samoidentifikaciji – iako svi znamo da nije pravoslavac, a nije ni bilo kakav vernik, nego je, naprotiv, ideološki, ovde i sada, jedan od najljućih neprijatelja Pravoslavlja i protivnikâ religije kao takve? Da li on zna da je maksima "brat je mio koje vere bio" nastala u srpskoj pravoslavnoj sredini i da li sluti ko je njen autor? Iz nje sledi i to da vernik – pravoslavni, ali i inoslavni – prihvata i ateistu kao brata ili sestru mada celim bićem odbacuje ateizam kao oblik vere, odnosno kao negativnu religiju.

Potpisnik ovih redova, recimo, ima neke prijatelje koji su po narodnosti Srbi, a po veroispovesti katolici, i druge, koji su po narodnosti Srbi, a po veroispovesti muslimani, a poznaje i poštuje i jedan broj Srba koji se izjašnjavaju kao ateisti. Štaviše, kad god je to potrebno i na opštu korist, sarađuje sa prijateljima i poznanicima iz sve tri navedene kategorije. U Čankovoj "srpskosti" nije problem njegov ateizam niti njegova sveukupna ideologija nego njegova neobuzdana i neprikrivena netrpeljivost prema episkopatu, sveštenstvu i vernicima Srpske Pravoslavne Crkve, kao i upitni kvalitet njegovog javnog diskursa u celini.

Čanak

Elem, pop B. mi zamera što pitam "da li je u današnjoj društvenoj atmosferi moguće biti Srbin a ne biti pravoslavac" i odgovara da mi to niko ne brani postavljajući pitanje: "Da li danas iko od crkvenih ljudi smatra da gore pomenuti subjekt nije Srbin, Srbin po poreklu, jeziku, slobodnoj samoidentifikaciji iako svi znamo da nije pravoslavac. (...) Potpisnik ovih redova, recimo, ima neke prijatelje koji su po narodnosti Srbi, po veroispovesti katolici, druge, koji su po narodnosti Srbi, po veroispovesti muslimani, poznaje i poštuje jedan broj Srba koji se izjašnjavaju kao ateisti..."

Bilo bi zaista prosvetljujuće kada bi pop B. naveo imena nekih od tih Srba katolika ili Srba muslimana sa kojima prijateljuje, koji su imali mogućnost "slobodne samoidentifikacije". Gajim opravdanu sumnju u njihovo postojanje, osim ako pop B. ne smatra Hrvate i Bošnjake za Srbe. Upravo, najtačniji opis ovog pristupa nacionalnom pitanju je da su svi koji žive od Vardara pa do Karlobaga – Ogulina – Karlovca – Virovitice Srbi, sa nevažnim dijalektološkim razlikama, osim Arbanasa koji se nameću razmnožavanjem, i onih koji ne bi da budu Srbi, pa se proglašavaju za Hrvate (što znači da su, po prirodi stvari, ustaše), ili za Bošnjake (koji su, naravno balije, potomci Handžar divizije). Za Crnogorce je potpuno jasno da ne postoje (jer su ionako samo komunistička izmišljotina koja traje već stotinama godina).

Kakva je Srbija država?

Irinej

Dolazi sledeća salva neistinâ i podmetanjâ. Srbija, po njemu, nije više sekularna nego teokratska država, "pravoslavna džamahirija", zato što se u njenom školskom sistemu nalazi veronauka i što se u srpskoj vojsci obeležavaju praznici, – i to ne samo pravoslavni praznici, kako on podmuklo insinuira, već i praznici pripadnikâ drugih Crkava i verskih zajednica, – a naročito se živ pojede što država pomaže Crkvama u onome što prepoznaje kao stvar opšteg dobra i opšteg interesa dajući, kako on kaže, milione, desetine milionâ, stotine milionâ… Pitamo se: šta ovaj ostrašćeni čovek stvarno tvrdi? Jesu li u pitanju milioni, ili desetine milionâ, ili stotine milionâ? Ne može sve troje biti tačno u isto vreme: ne može, kako bi narod kazao, jedna vrana na tri koca.

Ove optužbe, iz kojih prosto isijava govor mržnje, ne zaslužuju širi odgovor, a možda i ne zaslužuju nikakav odgovor. Zato ću reagovati samo jednim pitanjem: da li su zemlje poput Nemačke, Austrije, skandinavskih zemalja, Mađarske, Rumunije, Grčke, susedne Hrvatske, i druge, uključujući i Francusku (koja ima veronauku u javnim školama pokrajine Alzas – Lorena, a u ostalim školama vreme određeno za veronauku, s tim što se ona predaje u crkvenom, a ne u školskom prostoru, ali je legitimna i legalna) rimokatoličke i protestantske "džamahirije" ili pak uređene, pravne, demokratske i dosledno sekularne države?

A sve ovo za šta Čanak napada Srbiju postoji u ovim zemljama u kontinuitetu, odavno, a u većini njih mnogo izraženije nego u Srbiji. Zaključak je samo jedan: ukoliko su Čankovi navodi u sukobu sa činjenicama, utoliko gore po činjenice! Čanak je, očevidno, neoborivi dokaz da od boljševizma, staljinizma i titoizma nema leka, osim velikim čudom Božjim.

Čanak

Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države (Član 11. Ustava). Osnovna škola je u Republici Srbiji obavezna. Uvođenjem veronauke u državne škole ona je (veronauka) učinjena jednim od dva obavezna izborna predmeta. Dakle, verska nastava se protivustavno nalazi u državnim školama (koje se finansiraju iz poreza koji SPC ne plaća), iako može da se obavlja u verskim objektima (u kojima SPC ne oskudeva). SPC spominjem jer je najjača crkva u Srbiji, a pop B. njen visoki zvaničnik.

Da li je unošenje badnjaka verski čin? Da li je slavljenje krsne slave verski čin? Naravno da jesu i niko ne sme nijednom građaninu to pravo da uskrati, kao ni pravo na imendan, bajram ili hanuku ili bilo koji drugi verski praznik. Ali, pop B. zaboravlja (ili ne zna?) osnovnu razliku pred zakonom između građanina i države. Građaninu je dozvoljeno sve što mu nije zabranjeno, a državi je zabranjeno sve što joj nije dozvoljeno.

Drugim rečima, kada, recimo, građanin Nikolić master Tomislav unese badnjak u svoju kuću, to je njegovo neotuđivo ljudsko pravo. Ali, kada (O tempora, o mores!) kao predsednik Republike Srbije isti Nikolić master Tomislav unese badnjak u zgradu Predsedništva Srbije, onda on krši načelo sekularnosti, to jest krši član 11. Ustava Srbije. A Ustav dolazi od reči ustava, brana, dakle u pitanju je vrhovni zakon kojim se sprečava samovlašće, pre svega izvršne vlasti.

Jer, kada, recimo, MUP bez dozvole počne da slavi slavu (a o tome sam još pre desetak godina postavljao pitanja u NSRS, koja su ostala bez odgovora), onda bez dozvole može sve. MUP je kao i Vojska Srbije instrument sile zasnovan na subordinaciji i jednokomandovanju, te se verski obredi mogu samo narediti, a ne i samovoljno sprovesti. Dakle, u pitanju je kontinuirano podrazumevanje državnih vrhova u proteklom periodu da Srbija treba da se ustroji kao etnonacionalna i klerikalna a ne građanska i sekularna država, i aktivan rad na tome. (Uzgred, nevoljni pop B. Vojsku Srbije naziva "srpska vojska", ne razumejući u maglovitosti svojih fantazmagorija da nekakva "srpska vojska" ne postoji, nego samo Vojska Srbije ili, manje spretno, srbijanska vojska. I nije primetio da je prvi na Košarama položio život za Srbiju mladić iz Pančeva, Rumun.)

(Аuto)šovinizam

Irinej

Srpski narod, premda malobrojan, po ponečem je bio – a i danas je – prvi u svetu. Prvi veliki ustanak protiv tada nepobedivog Osmanskog Carstva, i to na vrhuncu njegove moći, podižu Srbi, pod vođstvom sveštenomučenika Teodora, mitropolita vršačkog. U 20. veku, prvi gerilac u porobljenoj Evropi jeste jedan Srbin, Draža Mihailović, a prvi od Nemaca oslobođeni grad u toj Evropi jeste jedan srpski grad, Loznica, a oslobodio ga je Dražin oficir Misita. Tri srpska naučnika – Tesla, Pupin i Milanković – zauzimaju neka od prvih mesta u istoriji svetske nauke.

U naše dane Novak Đoković je prvi teniser sveta, a Mokra Gora najbolje turističko selo na svetu. Moglo bi se nabrojati još toga, ali nema potrebe. Srpski narod, međutim, ima danas, kako ja to vidim, i planetarno prvenstvo po broju onih koji se ističu u samoporicanju, autošovinizmu i proizvodnji trojanskih konja u Srbiji. Pod tom prizmom posmatram i ulogu građanina Čanka na domaćoj javnoj sceni, gde ipak ima jaku konkurenciju među ostalim "slučajnim Srbima".

Čanak

I, naravno, pop B. smatra Dražu Mihailovića za prvog gerilca u porobljenoj Evropi (iako je prvi bio poljski Major Henryk Dobrzański...). Pop B. se diči slavom tri srpska naučnika - Tesle, Pupina i Milanovića (dva od tri rođena u Austriji, pa emigrirali u SAD, a treći rođen u Austrougarskoj, ni danas mu rodna kuća nije u Srbiji). Kaže pop B. "U naše dane je Novak Đoković prvi teniser sveta…", a ne vidi od svojih ljudskih skučenosti da je Novi Sad, grad čiji imam čast da budem građanin, imao prvu teniserku sveta još pre trideset godina... A možda se njen uspeh ne sme ni spominjati jer se zove Monika Seleš?

Ne sumnjam da je pop B. par puta prelistao Novi zavet, ali to mora sa razumevanjem da se radi, ne mehanički (što bi rekla moja baka Mara, stroga učiteljica iz Dragutinova).

"...Ne sudite da vam se ne sudi; Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.

A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš? Ili, kako možeš reći bratu svom: Stani da ti izvadim trun iz oka tvog; a eto brvno u oku tvom? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog."

Zaključak

Irinej

Naš narod lepo kaže da nije zlato sve što sija i da se ne jede sve što leti, a i ono što se jede, dodao bih, ne jede se iz svakog i svakakvog posuđa. Da zaključim: sve što ovde i sada rekoh, rekoh sine ira, bez gneva, ulažući ne mali napor da mojom dušom ne ovlada osećanje gnušanja i prezira nego osećanje žaljenja i sažaljenja. Rekoh i dušu spasoh.

Čanak

Očekivao sam ipak malo sadržajniji uradak od popa B. Ljudi koji ga poznaju govore o njegovom obrazovanju, ali ovaj put nisam imao susret sa tim aspektom njegove ličnosti... Sve u svemu, kada se neko ko iskreno veruje u Boga tri puta kandiduje za patrijarha i tri puta uđe u tri najbolje plasirana i tri puta ne bude izabran, morao bi da se duboko zamisli šta to Bog hoće da mu poruči.

Ceo tekst episkopa Irineja možete da pročitate na OVOM LINK, dok je tekst Nenada Čanka u celosti dostupan OVDE.

Teme

Komentari 58

Hronološki Najpopularniji

genitiv množine

17.12.2021 • 17:50

Može neko da nam objasni ovo pretenciozne akcente koje pop B koristi:
protivnikâ
neistinâ
milionâ
Mislim, jesu ovo primeri sinkretizma, ali koristi li iko u narodu, u crkvi i među stručnjacima i autoritetima za srpski jezik konkretno ove akcente u pisanju u ovim slučajevima?
Ne bi se reklo.
I još mogu misliti na šta je ovo ličilo na ćirilici na kojoj je pop B pisao ove "mudrosti".
To pop B hoće da ispadne pametniji od svih.
Ali popu B to ne vredi, znamo ga vrlo dobro.

16 23 -7
Komifo

17.12.2021 • 15:56

@Malo mi cudno ime

Pa ste se onda na tuđem razbaškarili kao da ste kod kuće...

8 10 -2
Roko

17.12.2021 • 14:38

Ala su se rasprdeli... Da idete vas dvojica da radite nešto?

27 21 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.