Seča šuma Fruške gore: Odbačena nominacija za Uneskovu listu svetske baštine

Nominacija bukovih šuma Fruške gore za Uneskovu listu svetske baštine nije uspela zbog nedovoljno informacija o obimu i učestalosti seče.
Kako se navodi u obrazloženju Komiteta svetske baštine, "Srbija treba da pruži još detaljnije informacije o vrsti, obimu, učestalosti i razmeri svake seče i šumarske intervencije koja se može sprovesti u bafer (tampon) zonama nominovanih komponenti u Srbiji i njihov potencijalni uticaj na vrednost ovog dobra, zajedno sa planom za umanjenje seče u celini definisanih bafer zona".

Preporučen način gazdovanja šumama u tampon zonama je "prebirno gazdovanje", koje se primenjuje u Nacionalnom parku "Kopaonik", dok je u Nacionalnom parku "Fruška gora" oplodna seča. Zbog toga bi, trebalo uskladiti gazdovanje zona koje se nalaze u režimima drugog i trećeg stepena zaštite. 

Inače, vest o nominaciji lokaliteta "Ravne" i "Papratski do" za Uneskovu listu svetske baštine, objavljena je u domaćim medijima u maju 2020. godine.
 
Ova područja su označena kao deo prekograničnog dobra "drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope", zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.
 
Kako saopštavaju iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, odgovornost leži na Javnom preduzeću "Nacionalni park Fruška gora".
 
Dušan Beređi, aktivista ovog Pokreta, koji je tražio informaciju o statusu zaštite od Republičkog zavoda, navodi da su upravo u pomenutim zonama, odnosno u blizini lokaliteta "Ravne" i "Papratski do" primetili intenzivne seče šuma.
 
"No, nije problem samo seča, nego se tamo dešavaju intenizivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne. Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora, prava devastacija tog prostora. Interesovalo nas je šta se dešava sa nominacijom bukovih šuma i otkrili smo da su se naši strahovi obistinili. Zbog prekomernih seča Srbija je izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo Svetske baštine prirode. Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča 'aminovao' Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kroz svoje saglasnosti i na Osnove gazdovanja šumama i na sva programska i planska dokumenta JP Nacionalni park Fruška gora", kaže Beređi.
 
Odbačena nominacija je, smatra, još jedan pokazatelj da u Nacionalnom parku postoji problem prekomernih seča i da su one "direktan ugrožavajući faktor za sve šume".
 
Konkretno obrazloženje odbijanja nominacije se zapravo svodi na nepostojanje zaštitne, bafer zone oko lokaliteta Ravne i Papratski do, jer se tu vrše oplodne seče, što ne bi trebalo. Preporuka je, da se kao na Kopaoniku i Tari, primenjuje "prebirno gazdovanje".
 
Razliku između ova dva pristupa objašnjava Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
 
"Prebirno gazdovanje je uzgojni model sa kojim se seče ne više od 10 odsto stabala, a u cilju omogućavanja kvalitetenog rasta cele šume. Za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, oplodne seče su one kada se poseku sva stabla sa određene površine. Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore. Oplodna seča je komercijalni, prevaziđeni pristup gazdovanju šumama, nasuprot kojeg je integrisano ekosistemski funkcionalno
upravljanje i šumarstvo blisko prirodi", navodi.
Dodaje i pitanje zašto je Vila Ravne "naprasno" prošle godine prenamenjenja u objekat državne bezbednosti, "umesto da je dobila namenu naučno-istraživačkog centra koji bio bio dat na korišćenje i biološkoj i šumarskoj struci da zajednički, interdisciplinarno konačno počnu da rade na očuvanju prirodnih vrednosti Fruške gore". 
 
"Koliko smo videli tokom poslednjeg obilaska, Vila Ravne dobija i veliki bazen, čak olimpijskih dimenzija, kažu zaposleni koje smo zatekli tamo. A Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nije izdao nikakve uslove zaštite prirode za ove građevinske radove", zaključuje Arsić.
 
Podsetimo o prenameni Vile Ravne pisao je i 021.rs kada smo objavili da su nam uskraćene informacije o obimu radova, ceni, izvođačima, kao i krajnjoj nameni vile objekta poznatog i kao "Titova" ili "Lekina vila".
 
Tada su u Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije odgovorili 021.rs na Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja i naveli da su sve ove informacije tajne. 
 
Iako je namena ovog objekta tajna, ono što se po Zakonu o javnoj svojini može zaključiti jeste da će se ovaj objekat najverovatnije prenameniti za potrebe Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova ili drugih službi bezbednosti.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Stohadin

    02.04.2022 17:31
    Klada 2.
    Za predhodan komentar samo da napomenem bio sam sarkastičan.
    P S.
    To je za one koji nisu razumeli.
  • Rasa sa salasa

    02.04.2022 12:32
    Pustili ste Bosančerose u NP. Za koju godinu neće ni planine biti, a kamoli šume.
  • Stohadin

    02.04.2022 11:29
    Klada
    Drago mi je što nismo na uneskovoj listi svetske baštine.
    Treba svu šumu poseći na tom brdu i izgraditi je i naseliti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti