Krpelji ponovo vrebaju: Novosadski stručnjaci upozoravaju na novu, sve češću infekciju kod čoveka

Lepo vreme ljude navodi na boravak u prirodi, ali proleće pogoduje i aktivnostima krpelja. Domaći stručnjaci upozoravaju na novu infekciju koja se javlja kod ljudi - rikecioze nakon uboda krpelja.
Krpelji ponovo vrebaju: Novosadski stručnjaci upozoravaju na novu, sve češću infekciju kod čoveka
Foto: 021.rs

Do sada je bilo poznato da krpelji izazivaju lajmsku boreliozu, koja se u ranoj fazi manifestuje crvenilom na mestu uboda koje se širi po koži u kružnom ili bilo kom drugom obliku, kao i mogućim svrabom i ponekad temperaturom.

Tu je i krpeljski meningoencefalitis, virusno oboljenje koje može da ima izuzetno teške posledice po čoveka, a postoji mogućnost da je kod nas zastupljenije nego što se mislilo.

Međutim, stručnjaci Pasterovog zavoda već treću godinu zaredom, od prvog registrovanog slučaja, prate novi oblik infekcije koju prenose krpelji, koja ima gotovo istu ranu manifestaciju kao lajmska borelioza. To je rikecioza izazvana ubodom krpelja, koju je Pasterov zavod kod nas otkrio 2019. godine, ali je prošle godine zabeležena u brojnosti identičnoj lajmskoj boreliozi. 
 
Dr Pavle Banović iz ambulante za lajmsku boreliozu i druge bolesti prenosive krpeljima u Pasterovom zavodu kaže za 021.rs da se ove godine očekuje još veća aktivnost krpelja, što ukazuje na veću potrebu građana da budu oprezni u prirodi.
 
Te 2019. godine je kod jednog pacijenta, koji je pretrpeo ubod krpelja, nakon niza testova otkrivena rikecioza za koju se prvobitno sumnjalo da je lajmska borelioza. Pasterov zavod je izolovao uzrokovača bolesti iz krpelja i o svojim saznanjima obavestio Batut i Institut za javno zdravlje Vojvodine, a svoja saznanja su stručnjaci publikovali u naučnom radu
 
Dr Banović objašnjava da je potrebno vreme kako bi se dokazala infekcija rikecijama.
 
"U 90 odsto slučajeva ove rikecioze prati svrab, ali za razliku od lajmske borelioze, crvenilo na koži ne mora da se širi i često dolazi do uvećanja okolnih limfnih žlezda. Možda se uoči i crnilo nalik krasti na koži, a bitno je da ljudi koji primete takve promene ne skinu krastu češanjem. Kod ovih pacijenata su često sve analize na lajmsku boreliozu negativne, iako imaju promenu koja liči migratornom eritemu. Kada nekom lekaru pomenete rikecije, prva pomisao je pegavi tifus, ali mi smo dokazali da kod naših pacijenata postoje rikecioze izazvane rikecijama iz grupe tačkastih groznica koje ne prenose vaši, već krpelji", objašnjava dr Banović.
 
Laboratorijski rad u Pasterovom zavodu u Novom Sadu; Foto: 021.rs
 
Kako kaže, mi ćemo biti geografska oblast u kojoj će ove rikecije biti više zastupljene jer im pogoduje naša sve toplija klima i okruženje.
 
"Budući da smo prošle godine imali gotovo identičan procenat otkrivenih slučajeva rikecioza i lajmske borelioze nakon uboda krpelja, mi pripremamo publikaciju u kojoj ćemo opisati epidemiju ove bolesti kako bismo obavestili kolege u okruženju. To ne treba da izazove paniku kod građana - epidemija znači povećan broj slučajeva, ali to je i dalje tek nekolicina slučajeva na stotinu pacijenata. U svakom slučaju je potrebno da građani budu proaktivni i oprezni jer se rikecioze uspešno leče ukoliko se otkriju na vreme", navodi dr Banović.
 
Kad je reč o procentu zastupljenosti rikecija, od ukupnog broja pacijenata koje je zbrinuo Pasterov zavod, 2,8 odsto je imalo rikecijalne infecije, a isti procenat ljudi imao je lajmsku boreliozu.
 
Zanimljivo je da je terapija za lajmsku boreliozu i pomenutu rikeciozu ista. Reč je on, navodi naš sagovornik, doksiciklinu, koji se samo uzima u kraćem vremenskom periodu za lečenje rikecioze u odnosu na lajmsku boreliozu. Ipak, postoji otežavajuća okolnost ukoliko krpelj napadne dete, a ustanovi se da je infecija uzrokovana rikecijama.
 
"Pedijatri su vrlo nepoverljivi prema doksiciklinu. Starija formulacija ovog leka bila je poznata po izazivanju oštećenja zuba kod dece, ali je činjenica da je nova formulacija leka znatno unapređena, a pomenutih komplikacija više nema. Pokazano je 2013. godine da je kod moderne formulacije doksiciklina smanjena mogućnost oboljenja zuba kod dece, te se sada tak lek preporučuje kod rikecioza bez obzira na starost pacijenta, ali po našem iskustvu naši pedijatri još uvek teško prihvataju tu informaciju. To, nažalost, dovodi do slabijeg ishoda terapije kod dece", kaže dr Banović iz Pasterovog zavoda.
 
Naučnici još uvek ne znaju koliko tešku kliničku sliku mogu da izazovu rikecije koje krpelji prenose na našim prostorima. Glavno uputstvo je da se građani koji sumnjaju na ubod krpelja jave što pre lekaru - da ne vade krpelja sami, te da se krpelj donese u Pasterov zavod na analizu. Svaki analizirani krpelj, naglašava dr Banović, može da znači i bolje poznavanje bolesti koje ovi paraziti prenose na ljude.
 
"Najveći broj rikecioza prošle godine zabeležili smo u kasno proleće i kasno leto, budući da su krpelji najaktivniji kada je vlaga odgovarajuća za njih i relativno je toplo vreme. Čovek je, inače, izuzetno otporan na bolesti koje prenose krpelji i od stotinu ljudi koje krpelj 'napadne', svega dvoje ili troje će oboleti. Ključ je u jakom imunitetu koji je dovoljan da nas zaštiti, iako smo mi imali i slučajeve da potpuno zdravi ljudi obole. Zato su nam potrebna detaljna i dodatna istraživanja - da li se kod tih rikecioza pojačava sposobnost izazivanja bolesti, da li je u pitanju neki drugi odgovor? Radimo da to saznamo", navodi naš sagovornik iz Pasterovog zavoda.
 
Foto: 021.rs
 
Nakon četiri do pet nedelja od otkrića rikecioze, pacijent dolazi u Pasterov zavod na kontrolu antitela, što je vrlo bitna pomoć doktorima da isprate tok oboljenja i kako je najbolje lečiti se.
Najbolji saveti?
 
Veća aktivnost krpelja ne treba da znači da ne smete da boravite u prirodi. Potrebno je biti oprezan i primeniti neke već dobro poznate savete - nositi svetlu odeću, pokriti što veću površinu tela, izbegavati duboku travu, obode i žbunje (gledajte i da ne boravite ispod niskih krošnji), odložiti garderobu koju ste napolju nosili i detaljno pregledalo telo, naročito dece.
 
Pasterov zavod nalazi se u Hajduk Veljkovoj 1, pored Poliklinike.
  • Neb

    11.04.2022 10:46
    Soso
    pa ko radi u privatnim ustanovama nego ti lekari iz drzavnih koje kudiš?

    Šta , pre podne su loši, popodne privatno su odlični?


  • Detelinarac

    11.04.2022 10:39
    Soso pa ja prosle godine odneo krpelja u drzavnu ustanovu. 2 dana mi bio u teglici sa malo vlazne vate, uradjene sve analize, sve hvala Bogu dobro, ali prvi put cujem da nisu primali uzorke u doba korone....
  • Lala

    11.04.2022 10:36
    Glupost
    To nema nikakvog smisla, nas su u Pasterovom zavodu redovno pregledali u jeku korone. A i jasno piše na njihovom sajtu da krpelj ne mora da bude živ da bi se analizirao!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Festival "Infant" od 14. do 18. juna

Ovogodišnji INFANT - Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, održaće se od 14. do 18. juna, u Srpskom narodnom pozorištu i Pozorištu mladih.