Kako prevarantski kol centri pokušavaju da vam uzmu pare: Iskustvo bivšeg radnika
Od prvih 500 dolara do gubitka životne ušteđevine - tako, prema rečima sagovornika 021.rs koji je više godina radio u prevarantskim kol centrima, izgleda put prosečne žrtve.
Nakon što je 021.rs nedavno pisao o iskustvu Novosađanina koji je mesec dana radio u prevarantskom kol centru, pronašli smo sagovornika koji je znatno duže radio u ovoj industriji.
Kako tvrdi, tokom pet godina rada u više firmi imao je uvid u način na koji funkcioniše čitav sistem.
"Ovo što ste objavili nije ni dva odsto onoga što se zapravo dešava", navodi on za 021.rs, dodajući da prevare ne počinju i ne završavaju se jednim pozivom, već se odvijaju kroz više faza u kojima se žrtve postepeno uvlače i ostavljaju bez novca.
Rekao je da je on u posao ušao na preporuku prijatelja, te da su svi koji su došli na posao - razgovor obavljali zajednički.
Prve dve nedelje imali su plaćen trening, koji je, sagovornik tvrdi, držao iskusniji "floor menadžer" iz Izraela, i potom su oni koji su se pokazali, dobijali i posao.
Tu su dobijali i knjigu, "sveto pismo poziva", koja je sadržala sve što može da vam zatreba na poslu.
Naš sagovornik kaže da je radio u više kompanija, ali da se one "suštinski ne razlikuju toliko".
Kako su firme raspoređene iznutra?
Svaka od njih je imala "cold calling", "conversion" i "retention" nivoe, odnosno, na srpskom - prvi pozivi, "pretvaranje" i zadržavanje.
Kako objašnjava, upravo ta podela predstavlja osnovu načina na koji ove prevare funkcionišu.
Na najnižem nivou nalaze se agenti koji obavljaju prve pozive, takozvani "cold calling", čiji je zadatak da kontaktiraju veliki broj ljudi koji su na neki način došli u dodir sa oglasima – bilo da su kliknuli reklamu, ostavili kontakt ili su njihovi podaci pribavljeni na drugi način.
Nakon toga, komunikaciju preuzimaju agenti iz takozvanog sektora konverzije. Posao agenta konverzije je da na prethodno objavljene oglase i reklame putem društvenih mreža i slično zainteresovane pozovu na telefon i pokušaju da ih nateraju da otvore svoj račun na jednoj od kompanijinih platformi za trejdovanje, objašnjava sagovornik.
Kako dodaje, te platforme svakako nisu legitimne, iako tako deluju i uglavnom su napravljene kvalitetno.
"Minimalan ulog je 500 dolara, a psihološka igra je takva gde i u slučaju da u startu želite da ubacite više novca, agent vam to neće dozvoliti, kako biste stekli bolji utisak o njemu", navodi on.
Nakon početne uplate, klijent na platformi vidi prividan rast novca.
"Svaki vaš dobitak oni ustvari crtaju i upisuju na platformi kako bi, još jednom, zadobili vaše poverenje i kako biste videli neku iluziju o 'napretku'", kaže sagovornik.
Tek nakon toga, kako tvrdi, na scenu stupa sledeći nivo – takozvani agenti retencije, odnosno zadržavanja.
"Retention floor iliti recovery department funkcioniše tako što agenti dobijaju lead-ove od ljudi, to jest o ljudima koji su većinski već pokradeni, i cilj je da ih iscede do kraja", navodi on.
U toj fazi, dodaje, pristup klijentima je znatno drugačiji i zahtevniji.
"Morate da znate sa koliko banki posluje, kako mu se zovu deca, kakve želje ima, kako bi mogli da manipulišete njime”, objašnjava sagovornik.
On ističe da se agenti tada često predstavljaju kao neko ko želi da pomogne klijentu da povrati izgubljeni novac.
"Poenta rekoverija je da vas agent nazove i kaže: znamo da ste izgubili sve i zovem vas kako bismo vam pomogli da vratite uloženi novac – tako što ćete investirati još", kaže on.
Sagovornik dodaje da se upravo u ovoj fazi uzimaju najveće sume novca.
"Udarci po džepovima u retention flooru su ozbiljni i veliki i apsolutno nije bezazleno", navodi on.
Po našem sagovorniku, ovi spratovi su odvojeni, prvenstveno da bi se izbeglo da se ljudi iz različitih departmana upoznaju, i razgovaraju o poslu.
Prema njegovim rečima, struktura u ovim firmama je jasno definisana. Hijerarhija je direktor, floor menadžeri, agenti retencije, agenti konverzije i agenti cold callinga, objašnjava sagovornik.
Dodaje da zaposleni retko imaju kontakt sa ljudima na vrhu, te da sa direktorima i vlasnicima firme razgovaraju isključivo menadžeri spratova ili ljudi iz HR-a.
"Vi ste hirurg, zar ne?"
Sagovornik 021.rs koji je radio upravo na retention spratu kaže da se u ovoj fazi razgovori retko svode samo na novac, već da agenti koriste različite psihološke tehnike kako bi zadobili poverenje i uticali na odluke klijenata.
Kako objašnjava, cilj je da se kroz razgovor izgradi odnos i da agent postane osoba od poverenja, neko kome se klijent obraća i van same teme ulaganja.
Dodaje da se često koristi i takozvano "udaranje na ego", odnosno prilagođavanje priče profesiji i karakteru osobe sa druge strane.
Jedan od primera koji izdvaja iz sopstvenog iskustva je razgovor sa klijentom koji je, kako kaže, već uložio značajan novac, ali je počeo da odustaje jer mu se supruga protivila daljim ulaganjima.
"'Džejsone, Vi ste hirurg, zar ne? Vi imate veoma zahtevan posao i radite veoma rizične operacije.' Nakon toga bih ga pitao: 'Kada operišete nekoga, da li zovete ženu da je pitate šta treba da radite?'", prepričava sagovornik i kaže da je Džejson nakon ovog razgovora uložio još jednu značajnu sumu novcu.
Kako kaže, takav pristup često ima najsnažniji efekat, u njegovom iskustvu.
"Nakon toga, udarac na njegov ego je ogroman i on samim tim odmah pristaje na dalje investiranje", navodi on.
Pročitaj još
Zašto ove manipulacije funkcionišu?
Opis mehanizama koje iznosi bivši radnik kol centra poklapa se sa obrascima koje prepoznaju i stručnjaci iz oblasti psihologije, kao i psihološka teorija.
Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa specijalizacijom u svetu psihologije marketinga, Jelena Matanović objašnjava da u ovakvim prevarama ključnu ulogu ima način na koji se prevaranti predstavljaju i tempiraju komunikaciju.
"Osoba se predstavlja kao autoritet u oblasti u kojoj vrši prevaru, tvrdi kako je mnoge druge osobe dovela do zarade, a važnu ulogu igra i momenat 'sad ili nikad', odnosno vremenski ograničena ponuda koju ljudi ne žele da propuste", navodi ona.
Kako dodaje, i njoj je jasno da se odnos sa žrtvom ne gradi slučajno, već planski i kroz lične podatke koji se prikupljaju tokom komunikacije.
"Lažno poverenje se gradi uspešnije ukoliko prevarant ima lične informacije osobe. Manipulacija postaje lična, osoba misli da je prevarant razume i polako postaje neko 'njen'", objašnjava Matanović.
Upravo ta kombinacija emocija i osećaja kontrole, kaže, često vodi ka tome da ljudi ulažu i nakon što su već izgubili novac.
"Ljudi žele da nadoknade izgubljeno, pogotovo ako su pre toga imali dobitak. Veruju da mogu da povrate uloženo i izbegnu odgovornost, što je slično obrascu ponašanja kod kockanja", navodi ona.
Posebno ističe i taktike koje ciljaju lični identitet i samopouzdanje žrtve.
"Osobe imaju tendenciju da pokažu da su samostalne i sposobne, a manipulatori koriste rečenice poput 'delujete razborito' ili 'retki su hrabri kao vi'. Nakon toga, osoba je u zamci – ako odbije, ispada da nije ono što želi da bude", kaže Matanović.
Na kraju, upozorava da ne postoji “tipična žrtva”, te da svi građani treba da budu pažljivi.
"Bukvalno svako može biti žrtva, naročito ljudi u teškim finansijskim situacijama ili oni koji traže brzi izlaz iz problema", navodi ona.
Građane savetuje da ne donose nikakve odluke potpuno samostalno, te da budu naročito pažljivi prilikom virtuelnih uplata, koliko je to već moguće.
A detektivi traže...
Da se obrasci koje opisuju sagovornici ne zadržavaju samo na pojedinačnim slučajevima, potvrđuju i iskustva iz prakse.
Mirsad Mehmedović, vlasnik detektivske agencije Seguridad iz Beograda, kaže da se ovakve prevare javljaju redovno, iako se samo manji deo slučajeva prijavljuje njima.
"Nama se mesečno javi četiri do pet ljudi sa ovakvim problemima, ali ih u stvarnosti može da ih ima na stotine, pa i hiljade koji prijavljuju to negde drugde, ili uopšte ne prijavljuju da su prevareni", navodi on.
Kako objašnjava, i u njihovom iskustvu sa klijentime mehanizam prevare gotovo uvek prati isti obrazac – početno ulaganje koje deluje kao uspešno, a zatim sve veći zahtevi za novcem, što se poklapa sa mehanizmima koje je isticao sagovornik sa iskustvom rada u prevarantskim kol centrima.
"Vi uplatite neki početni iznos, dobijete prividan dobitak koji služi kao mamac, a onda vam otvore nalog gde gledate kako vam zarada raste. U suštini, sve je fiktivno – ne postoji ni firma, ni platforma, ni stvarna investicija", kaže Mehmedović.
Problem, kako on kaže, nastaje u trenutku kada žrtva pokuša da povuče novac.
"Kada tražite isplatu, traže vam da uplatite još – recimo 20 odsto na ime poreza ili troškova. Nakon toga ili nestanu ili vam ugase nalog uz objašnjenje da niste ispunili uslove", objašnjava on.
Dodaje da žrtve često ulaze sve dublje u problem, verujući da će sledećom uplatom nadoknaditi gubitke.
"Dešava se da ljudi pozajmljuju novac od porodice, prijatelja, pa čak i podižu kredite, jer veruju da taj novac već postoji na njihovom nalogu", navodi Mehmedović.
Kada je reč o mogućnosti povraćaja novca, kaže da je to ograničeno i u velikoj meri zavisi od toga da li je deo lanca povezan sa Srbijom.
"Uglavnom se može vratiti deo novca, ali ceo iznos gotovo nikada. Ako u lancu postoji neko iz Srbije, veće su šanse da se kroz postupak dođe do povraćaja", objašnjava on.
Naglašava da ključnu ulogu u tim postupcima imaju nadležni organi.
"Jedini ko to može da procesuira u Srbiji je tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, kome se dostavljaju svi dokazi – komunikacija, uplate, brojevi i ostalo", kaže Mehmedović.
Ipak, iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja 021.rs.
Sa druge strane, iz Narodne banke Srbije navode da lažni brokeri uopšte ne spadaju u regulisane finansijske subjekte, već je reč o prevarantima, zbog čega su za njih nadležni organi krivičnog gonjenja.
Kako objašnjavaju, uloga NBS pre svega je u nadzoru banaka i pokušaju da se spreči dalje širenje štete.
U tom smislu, uvedeni su mehanizmi koji omogućavaju bankama da blokiraju račune na koje se uplaćuje novac u ovakvim slučajevima, kako bi sredstva mogla da budu vraćena korisnicima i bez dugotrajnih sudskih postupaka.
Ipak, ističu da je veliki problem to što žrtve često same odobravaju transakcije i prebacuju novac nepoznatim osobama, što dodatno otežava zaštitu i povraćaj sredstava.
Kako izgleda jedan dan na poslu radnika?
Sagovornik 021.rs kaže da se rad u ovim firmama uglavnom odvija u smenama, u zavisnosti od tržišta na koje su agenti usmereni i jezika koji govore.
Kako navodi, razlika između sektora je značajna – dok se u konverziji obavlja veliki broj kratkih poziva, u retenciji se radi sa manjim brojem klijenata, ali znatno intenzivnije i dugotrajnije.
U konverziji, kaže, agenti dnevno obave i po nekoliko stotina poziva.
"U konverziji uglavnom zovete ljude celu smenu, obavite oko 300 do 400 razgovora, pokušavajući da naterate ljude da investiraju neki novac", navodi on.
Sa druge strane, u retenciji je fokus na detaljnoj komunikaciji i građenju odnosa.
"Za njih ste i neretko psihoterapeuti. Morate da znate njihove ciljeve, snove, imena njihove dece, da pomno slušate njihovo otvaranje kada imaju svađu sa ženom, kako bi ih što bolje upoznali", objašnjava sagovornik.
Dodaje da komunikacija sa pojedinim klijentima traje nedeljama, pa i mesecima.
"Razgovor funkcioniše tako što imate redosled pitanja koje treba da postavite potencijalnom klijentu, potom procenite njegovo stanje i kroz višenedeljnu komunikaciju uspostavite poverenje sa njima", kaže on.
Koliko novca se uzima od žrtava?
Kako navodi, početni ulozi su relativno mali, ali se vremenom značajno povećavaju. Minimum je 500 dolara, kako bi pokrenuli nalog, a maksimum ne postoji, kaže sagovornik.
Dodaje da iznosi koje pojedini klijenti uplaćuju mogu biti izuzetno visoki, te da je viđao "nezamislivo visoke" uplate.
"Cifre nekada idu i do par desetina hiljada, par stotina, pola miliona ili i više od milion dolara", navodi on.
Upravo zbog toga, kaže, i zarade agenata, posebno u retenciji, mogu biti visoke.
"U konverziji su to uglavnom iznosi od pedesetak evra po uplati, dok se u retenciji procenti kreću od tri do 12 odsto od sume koju klijent ubaci", objašnjava sagovornik.
Šta 'fali' ovom poslu - osim morala?
Sagovornik kaže da odluka da napusti ovaj posao nije bila jednostavna, ali da je došla iz više razloga.
"Ovaj posao sam napustio iz više razloga. Postalo je veoma naporno, nisam imao vremena za privatni život, mnogo vremena sam provodio na poslu", navodi on.
Dodaje i da su uslovi rada često bili nestabilni, te da isplate u većini kompanija često kasne.
Kako ističe, ključni trenutak bio je pronalazak drugog posla u njegovoj struci i nakon toga, nije imao dilemu.
Na kraju, bivši radnik u jednom od ovih centara ima jasnu poruku za sve koji razmišljaju da prihvate sličan posao.
"Svima koji su u ovoj industriji ili bi da postanu deo iste bih preporučio da se klone ovakvih kompanija i da ih izbegavaju u širokom luku. Možete brzo zaraditi veliki novac, ali ćete potpuno izgubiti razum, psihu i volju za životom jer je veoma naporno i štetno za mozak", zaključuje sagovornik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO: Završena komemorativna šetnja do Železničke stanice povodom 23 meseca od pada nadstrešnice
01.10.2026.•
0
Građani koji su u 20 časova krenuli u komemorativnu šetnju povodom 23 meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu, stigli su do Železničke stanice.
Novosađani, stiže petak: Svirke, predstave i Miholjsko leto
01.10.2026.•
0
Kraj radne nedelje nam se bliži, a Novosađane čeka još jedan uzbudljiv vikend sa mnogo kulturnih događaja.
Poslanici SSP napustili sednicu Odbora za kulturu Skupštine Vojvodine zbog izbora članova Saveta RTV
01.10.2026.•
0
Poslanici Stranke slobode i pravde (SSP) u skupštini Vojvodine Robert Šebek i Marica Puškaš napustili su danas sednicu Odbora pokrajinskog parlamenta za kulturu i javno informisanje.
"Korak ranije": Besplatne radionice za roditelje o razvoju dece od četiri do 10 godina
01.10.2026.•
0
U Savetovalištu razvojne pedijatrije Doma zdravlja Novi Sad u toku je edukacija roditelja i staratelja dece uzrasta od četiri do 10 godina, u okviru projekta "Korak ranije - razvojna podrška deci i edukacija roditelja".
Od ponedeljka radovi na auto-putu kod Novog Sada, izmene saobraćaja u dve faze
01.10.2026.•
0
Radovi na presvlačenju kolovoza na deonici od petlje Novi Sad sever do petlje Novi Sad centar, u smeru ka Beograd upočinju 5. oktobra u 8 sati.
Ponoš: Ruski direktori vraćaju porodice u Novi Sad, kao da Putin računa na proleće u decembru
01.10.2026.•
9
Jedan od nosilaca liste kandidata Evropska Srbija Zdravko Ponoš je izjavio da se nosilac liste Ujedinjena Srbija Aleksandar Vučić pohvalio kako je dugo trajao njegov oproštajni telefonski razgovor sa Vladimirom Putinom.
Izdvojen novac za očitavanja potrošnje gasa u šest opština
01.10.2026.•
0
Preduzeće "Novi Sad - Gas" potpisalo je ugovor za očitavanje potrošnje prirodnog gasa na merilima fizičkih i pravnih lica u vrednosti od 54.054.000 dinara.
Jutra hladna, tokom dana sunčano i toplo
01.10.2026.•
0
U Novom Sadu će u petak, nakon svežeg jutra, tokom dana biti pretežno sunčano i toplo.
SNP demantuje advokata Srđana Kovačevića: Balet pruža podršku Aji Jung
01.10.2026.•
9
Uprava Srpskog narodnog pozorišta pružila je podršku Aji Jung nakon što ju je više balerina optužilo za mobing, a tvrdnje njihovog advokata Srđana Kovačevića su označili kao "neosnovane i zlonamerne".
Zatvoren objekat novosadske škole: Inspekcija zabranila korišćenje, učenici se premeštaju
01.10.2026.•
53
Osnovna škola "Jovan Popović" zatvorila je objekat "male škole", u Dr Ilije Đuričića, nakon što je građevinska inspekcija utvrdila nedostatke i oštećenja na objektu i zabranila njegovo korišćenje do njihovog otklanjanja.
Preventivni pregledi školaraca u subotu na Limanu
01.10.2026.•
3
Dom zdravlja Novi Sad u subotu, 3. oktobra, ponavlja akciju preventivnih pregleda dece i omladine školskog uzrasta, zbog velikog interesovanja roditelja.
VIDEO Obeležena 23 meseca od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, večeras komemorativna šetnja
01.10.2026.•
2
Na raskrsnici kod Železničke stanice građani su, u 11.52, odali šesnaestominutnu počast stradalima u padu nadstrešnice.
Srdanović: Jutro posle izbora prošetaću ulicama slobodnog Novog Sada
01.10.2026.•
61
"Tog jutra posle izbora ću se prošetati ulicama slobodnog Novog Sada i slobodne Srbije", kaže prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 20 beba
01.10.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 20 beba.
Četvrtak u Novom Sadu: Stiže oktobar, donosi nam predstave i još mnogo toga
30.09.2026.•
3
Radna nedelja odmiče, septembru je došao kraj, a pred Novosađanima su novi radovi na saobraćajnicama, skupovi, predstave i druga kulturna dešavanja.
Viši sud u Novom Sadu nije dobio odluku o pomilovanju 12 aktivista
30.09.2026.•
5
Viši sud u Novom Sadu nije zvanično obavešten o odluci o pomilovanju 12 novosadskih aktivista kojima se sudi za delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, preneo je danas KRIK.
Treća jesenja Novosadska cvetna pijaca u petak i subotu kod Spensa
30.09.2026.•
0
Treća jesenja Novosadska cvetna pijaca održaće se u petak i subotu, 2. i 3. oktobra, na platou Spensa.
Učenici Jovine odgovaraju direktoru Stojkoviću: 26. oktobra slavimo, 1. novembra se sećamo
30.09.2026.•
40
Učenici Jovine gimnazije saopštili su da je direktor Radivoje P. Stojković pokušao da ih isprovocira pitanjem "da li ima onih koji će slaviti 1. novembar?"
Trovanjem crnog strvinara ugrožena jedna od najređih vrsta ptica grabljivica
30.09.2026.•
1
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) izrazilo je ozbiljnu zabrinutost zbog slučaja trovanja crnog strvinara na Svrljiškim planinama, navodeći da je reč o jednoj od najređih evropskih ptica grabljivica.
Pitanje referenduma o "Novom Sadu na vodi": Gradska vlast odugovlači
30.09.2026.•
27
Platforma "100% Sad" i dalje čeka na odgovor gradskih vlasti u vezi sa njihovom inicijativom za raspisivanje lokalnog referenduma o projektu "Novi Sad na vodi.
Komentari 8
Goran
roki
Mislim da bi bilo veoma korisno kada bi postojala regionalna baza prevaranata. Gde bi svaki prevareni mogao da ostavi svoja iskustva, da navede imena, telefone, adrese, agencije sa kojima je komunicirao, i da ukratko preprica svoje iskustvo. Na svoju licnu odgovornost. Onda bi ljudi lako mogli da se informisu i o vrsti prevare, i o samom prevarantu.
Meni se dogodilo da me neka agencija za trazenje posla (veoma popularna ovde u Beogradu) namestila tako nekom prevarantu, za koga sam radio, i taj mi je kasnije ostao duzan ozbiljan novac.
Problem je bio taj sto nije postojalo neko jedinstveno mesto gde sam mogao da proverim o kome se radi. Kasnije sam naknadnom proverom, ustanovio da su ga ljudi i ranije prozivali za prevare. Cak su i ljudi iz te agencije znali za njegovu prevarantsku delatnost, ali im je bilo bitnije da uzmu svoj deo kolaca, a sa mnom sta bude. Ove prevare su regionalne.
Ima nekih pokusaja na drustvenim mrezama, ali je to tako lose tehnicki odradjeno da je prakticno i nemoguce sve to pretraziti u 2-3 klikam, nego treba bas uloziti dosta vremena u sve to, nekad i uzalud.
vuk i magarac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar