Kako prevarantski kol centri pokušavaju da vam uzmu pare: Iskustvo bivšeg radnika
Od prvih 500 dolara do gubitka životne ušteđevine - tako, prema rečima sagovornika 021.rs koji je više godina radio u prevarantskim kol centrima, izgleda put prosečne žrtve.
Foto: Pixabay
Nakon što je 021.rs nedavno pisao o iskustvu Novosađanina koji je mesec dana radio u prevarantskom kol centru, pronašli smo sagovornika koji je znatno duže radio u ovoj industriji.
Kako tvrdi, tokom pet godina rada u više firmi imao je uvid u način na koji funkcioniše čitav sistem.
"Ovo što ste objavili nije ni dva odsto onoga što se zapravo dešava", navodi on za 021.rs, dodajući da prevare ne počinju i ne završavaju se jednim pozivom, već se odvijaju kroz više faza u kojima se žrtve postepeno uvlače i ostavljaju bez novca.
Rekao je da je on u posao ušao na preporuku prijatelja, te da su svi koji su došli na posao - razgovor obavljali zajednički.
Prve dve nedelje imali su plaćen trening, koji je, sagovornik tvrdi, držao iskusniji "floor menadžer" iz Izraela, i potom su oni koji su se pokazali, dobijali i posao.
Tu su dobijali i knjigu, "sveto pismo poziva", koja je sadržala sve što može da vam zatreba na poslu.
Naš sagovornik kaže da je radio u više kompanija, ali da se one "suštinski ne razlikuju toliko".
Kako su firme raspoređene iznutra?
Svaka od njih je imala "cold calling", "conversion" i "retention" nivoe, odnosno, na srpskom - prvi pozivi, "pretvaranje" i zadržavanje.
Kako objašnjava, upravo ta podela predstavlja osnovu načina na koji ove prevare funkcionišu.
Na najnižem nivou nalaze se agenti koji obavljaju prve pozive, takozvani "cold calling", čiji je zadatak da kontaktiraju veliki broj ljudi koji su na neki način došli u dodir sa oglasima – bilo da su kliknuli reklamu, ostavili kontakt ili su njihovi podaci pribavljeni na drugi način.
Nakon toga, komunikaciju preuzimaju agenti iz takozvanog sektora konverzije. Posao agenta konverzije je da na prethodno objavljene oglase i reklame putem društvenih mreža i slično zainteresovane pozovu na telefon i pokušaju da ih nateraju da otvore svoj račun na jednoj od kompanijinih platformi za trejdovanje, objašnjava sagovornik.
Kako dodaje, te platforme svakako nisu legitimne, iako tako deluju i uglavnom su napravljene kvalitetno.
"Minimalan ulog je 500 dolara, a psihološka igra je takva gde i u slučaju da u startu želite da ubacite više novca, agent vam to neće dozvoliti, kako biste stekli bolji utisak o njemu", navodi on.
Nakon početne uplate, klijent na platformi vidi prividan rast novca.
"Svaki vaš dobitak oni ustvari crtaju i upisuju na platformi kako bi, još jednom, zadobili vaše poverenje i kako biste videli neku iluziju o 'napretku'", kaže sagovornik.
Tek nakon toga, kako tvrdi, na scenu stupa sledeći nivo – takozvani agenti retencije, odnosno zadržavanja.
"Retention floor iliti recovery department funkcioniše tako što agenti dobijaju lead-ove od ljudi, to jest o ljudima koji su većinski već pokradeni, i cilj je da ih iscede do kraja", navodi on.
U toj fazi, dodaje, pristup klijentima je znatno drugačiji i zahtevniji.
"Morate da znate sa koliko banki posluje, kako mu se zovu deca, kakve želje ima, kako bi mogli da manipulišete njime”, objašnjava sagovornik.
On ističe da se agenti tada često predstavljaju kao neko ko želi da pomogne klijentu da povrati izgubljeni novac.
"Poenta rekoverija je da vas agent nazove i kaže: znamo da ste izgubili sve i zovem vas kako bismo vam pomogli da vratite uloženi novac – tako što ćete investirati još", kaže on.
Sagovornik dodaje da se upravo u ovoj fazi uzimaju najveće sume novca.
"Udarci po džepovima u retention flooru su ozbiljni i veliki i apsolutno nije bezazleno", navodi on.
Po našem sagovorniku, ovi spratovi su odvojeni, prvenstveno da bi se izbeglo da se ljudi iz različitih departmana upoznaju, i razgovaraju o poslu.
Prema njegovim rečima, struktura u ovim firmama je jasno definisana. Hijerarhija je direktor, floor menadžeri, agenti retencije, agenti konverzije i agenti cold callinga, objašnjava sagovornik.
Dodaje da zaposleni retko imaju kontakt sa ljudima na vrhu, te da sa direktorima i vlasnicima firme razgovaraju isključivo menadžeri spratova ili ljudi iz HR-a.
"Vi ste hirurg, zar ne?"
Sagovornik 021.rs koji je radio upravo na retention spratu kaže da se u ovoj fazi razgovori retko svode samo na novac, već da agenti koriste različite psihološke tehnike kako bi zadobili poverenje i uticali na odluke klijenata.
Kako objašnjava, cilj je da se kroz razgovor izgradi odnos i da agent postane osoba od poverenja, neko kome se klijent obraća i van same teme ulaganja.
Dodaje da se često koristi i takozvano "udaranje na ego", odnosno prilagođavanje priče profesiji i karakteru osobe sa druge strane.
Jedan od primera koji izdvaja iz sopstvenog iskustva je razgovor sa klijentom koji je, kako kaže, već uložio značajan novac, ali je počeo da odustaje jer mu se supruga protivila daljim ulaganjima.
"'Džejsone, Vi ste hirurg, zar ne? Vi imate veoma zahtevan posao i radite veoma rizične operacije.' Nakon toga bih ga pitao: 'Kada operišete nekoga, da li zovete ženu da je pitate šta treba da radite?'", prepričava sagovornik i kaže da je Džejson nakon ovog razgovora uložio još jednu značajnu sumu novcu.
Kako kaže, takav pristup često ima najsnažniji efekat, u njegovom iskustvu.
"Nakon toga, udarac na njegov ego je ogroman i on samim tim odmah pristaje na dalje investiranje", navodi on.
Pročitaj još
Zašto ove manipulacije funkcionišu?
Opis mehanizama koje iznosi bivši radnik kol centra poklapa se sa obrascima koje prepoznaju i stručnjaci iz oblasti psihologije, kao i psihološka teorija.
Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa specijalizacijom u svetu psihologije marketinga, Jelena Matanović objašnjava da u ovakvim prevarama ključnu ulogu ima način na koji se prevaranti predstavljaju i tempiraju komunikaciju.
"Osoba se predstavlja kao autoritet u oblasti u kojoj vrši prevaru, tvrdi kako je mnoge druge osobe dovela do zarade, a važnu ulogu igra i momenat 'sad ili nikad', odnosno vremenski ograničena ponuda koju ljudi ne žele da propuste", navodi ona.
Kako dodaje, i njoj je jasno da se odnos sa žrtvom ne gradi slučajno, već planski i kroz lične podatke koji se prikupljaju tokom komunikacije.
"Lažno poverenje se gradi uspešnije ukoliko prevarant ima lične informacije osobe. Manipulacija postaje lična, osoba misli da je prevarant razume i polako postaje neko 'njen'", objašnjava Matanović.
Upravo ta kombinacija emocija i osećaja kontrole, kaže, često vodi ka tome da ljudi ulažu i nakon što su već izgubili novac.
"Ljudi žele da nadoknade izgubljeno, pogotovo ako su pre toga imali dobitak. Veruju da mogu da povrate uloženo i izbegnu odgovornost, što je slično obrascu ponašanja kod kockanja", navodi ona.
Posebno ističe i taktike koje ciljaju lični identitet i samopouzdanje žrtve.
"Osobe imaju tendenciju da pokažu da su samostalne i sposobne, a manipulatori koriste rečenice poput 'delujete razborito' ili 'retki su hrabri kao vi'. Nakon toga, osoba je u zamci – ako odbije, ispada da nije ono što želi da bude", kaže Matanović.
Na kraju, upozorava da ne postoji “tipična žrtva”, te da svi građani treba da budu pažljivi.
"Bukvalno svako može biti žrtva, naročito ljudi u teškim finansijskim situacijama ili oni koji traže brzi izlaz iz problema", navodi ona.
Građane savetuje da ne donose nikakve odluke potpuno samostalno, te da budu naročito pažljivi prilikom virtuelnih uplata, koliko je to već moguće.
A detektivi traže...
Da se obrasci koje opisuju sagovornici ne zadržavaju samo na pojedinačnim slučajevima, potvrđuju i iskustva iz prakse.
Mirsad Mehmedović, vlasnik detektivske agencije Seguridad iz Beograda, kaže da se ovakve prevare javljaju redovno, iako se samo manji deo slučajeva prijavljuje njima.
"Nama se mesečno javi četiri do pet ljudi sa ovakvim problemima, ali ih u stvarnosti može da ih ima na stotine, pa i hiljade koji prijavljuju to negde drugde, ili uopšte ne prijavljuju da su prevareni", navodi on.
Kako objašnjava, i u njihovom iskustvu sa klijentime mehanizam prevare gotovo uvek prati isti obrazac – početno ulaganje koje deluje kao uspešno, a zatim sve veći zahtevi za novcem, što se poklapa sa mehanizmima koje je isticao sagovornik sa iskustvom rada u prevarantskim kol centrima.
"Vi uplatite neki početni iznos, dobijete prividan dobitak koji služi kao mamac, a onda vam otvore nalog gde gledate kako vam zarada raste. U suštini, sve je fiktivno – ne postoji ni firma, ni platforma, ni stvarna investicija", kaže Mehmedović.
Problem, kako on kaže, nastaje u trenutku kada žrtva pokuša da povuče novac.
"Kada tražite isplatu, traže vam da uplatite još – recimo 20 odsto na ime poreza ili troškova. Nakon toga ili nestanu ili vam ugase nalog uz objašnjenje da niste ispunili uslove", objašnjava on.
Dodaje da žrtve često ulaze sve dublje u problem, verujući da će sledećom uplatom nadoknaditi gubitke.
"Dešava se da ljudi pozajmljuju novac od porodice, prijatelja, pa čak i podižu kredite, jer veruju da taj novac već postoji na njihovom nalogu", navodi Mehmedović.
Kada je reč o mogućnosti povraćaja novca, kaže da je to ograničeno i u velikoj meri zavisi od toga da li je deo lanca povezan sa Srbijom.
"Uglavnom se može vratiti deo novca, ali ceo iznos gotovo nikada. Ako u lancu postoji neko iz Srbije, veće su šanse da se kroz postupak dođe do povraćaja", objašnjava on.
Naglašava da ključnu ulogu u tim postupcima imaju nadležni organi.
"Jedini ko to može da procesuira u Srbiji je tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, kome se dostavljaju svi dokazi – komunikacija, uplate, brojevi i ostalo", kaže Mehmedović.
Ipak, iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja 021.rs.
Sa druge strane, iz Narodne banke Srbije navode da lažni brokeri uopšte ne spadaju u regulisane finansijske subjekte, već je reč o prevarantima, zbog čega su za njih nadležni organi krivičnog gonjenja.
Kako objašnjavaju, uloga NBS pre svega je u nadzoru banaka i pokušaju da se spreči dalje širenje štete.
U tom smislu, uvedeni su mehanizmi koji omogućavaju bankama da blokiraju račune na koje se uplaćuje novac u ovakvim slučajevima, kako bi sredstva mogla da budu vraćena korisnicima i bez dugotrajnih sudskih postupaka.
Ipak, ističu da je veliki problem to što žrtve često same odobravaju transakcije i prebacuju novac nepoznatim osobama, što dodatno otežava zaštitu i povraćaj sredstava.
Kako izgleda jedan dan na poslu radnika?
Sagovornik 021.rs kaže da se rad u ovim firmama uglavnom odvija u smenama, u zavisnosti od tržišta na koje su agenti usmereni i jezika koji govore.
Kako navodi, razlika između sektora je značajna – dok se u konverziji obavlja veliki broj kratkih poziva, u retenciji se radi sa manjim brojem klijenata, ali znatno intenzivnije i dugotrajnije.
U konverziji, kaže, agenti dnevno obave i po nekoliko stotina poziva.
"U konverziji uglavnom zovete ljude celu smenu, obavite oko 300 do 400 razgovora, pokušavajući da naterate ljude da investiraju neki novac", navodi on.
Sa druge strane, u retenciji je fokus na detaljnoj komunikaciji i građenju odnosa.
"Za njih ste i neretko psihoterapeuti. Morate da znate njihove ciljeve, snove, imena njihove dece, da pomno slušate njihovo otvaranje kada imaju svađu sa ženom, kako bi ih što bolje upoznali", objašnjava sagovornik.
Dodaje da komunikacija sa pojedinim klijentima traje nedeljama, pa i mesecima.
"Razgovor funkcioniše tako što imate redosled pitanja koje treba da postavite potencijalnom klijentu, potom procenite njegovo stanje i kroz višenedeljnu komunikaciju uspostavite poverenje sa njima", kaže on.
Koliko novca se uzima od žrtava?
Kako navodi, početni ulozi su relativno mali, ali se vremenom značajno povećavaju. Minimum je 500 dolara, kako bi pokrenuli nalog, a maksimum ne postoji, kaže sagovornik.
Dodaje da iznosi koje pojedini klijenti uplaćuju mogu biti izuzetno visoki, te da je viđao "nezamislivo visoke" uplate.
"Cifre nekada idu i do par desetina hiljada, par stotina, pola miliona ili i više od milion dolara", navodi on.
Upravo zbog toga, kaže, i zarade agenata, posebno u retenciji, mogu biti visoke.
"U konverziji su to uglavnom iznosi od pedesetak evra po uplati, dok se u retenciji procenti kreću od tri do 12 odsto od sume koju klijent ubaci", objašnjava sagovornik.
Šta 'fali' ovom poslu - osim morala?
Sagovornik kaže da odluka da napusti ovaj posao nije bila jednostavna, ali da je došla iz više razloga.
"Ovaj posao sam napustio iz više razloga. Postalo je veoma naporno, nisam imao vremena za privatni život, mnogo vremena sam provodio na poslu", navodi on.
Dodaje i da su uslovi rada često bili nestabilni, te da isplate u većini kompanija često kasne.
Kako ističe, ključni trenutak bio je pronalazak drugog posla u njegovoj struci i nakon toga, nije imao dilemu.
Na kraju, bivši radnik u jednom od ovih centara ima jasnu poruku za sve koji razmišljaju da prihvate sličan posao.
"Svima koji su u ovoj industriji ili bi da postanu deo iste bih preporučio da se klone ovakvih kompanija i da ih izbegavaju u širokom luku. Možete brzo zaraditi veliki novac, ali ćete potpuno izgubiti razum, psihu i volju za životom jer je veoma naporno i štetno za mozak", zaključuje sagovornik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Od blokade do egzila: U Novom Sadu obeležena godišnjica protesta za oslobađanje aktivista
15.05.2026.•
0
Organizovana grupa SviĆe obeležila je večeras godinu dana od blokade suda u Novom Sadu projekcijom dokumentarnog filma "Metamorfoza" o političkom egzilu šestoro novosadskih aktivista.
U Sremskim Karlovcima obeležena 178. godišnjica Majske skupštine
15.05.2026.•
1
U Sremskim Karlovcima danas je obeležena 178. godišnjica Majske skupštine, koja je održana 1848. godine, a na kojoj su Srbi koji su živeli u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji odlučili da proglase Srpsku Vojvodinu.
Smene u novosadskoj policiji: Ko je sve izgubio funkciju od studentskih protesta
15.05.2026.•
3
Policijska uprava u Novom Sadu već godinama ne uspeva da dobije stabilno rukovodstvo, iako je ona posle beogradske najveća u Srbiji.
Stiže vikend: Novosađani, budite spremi za kišu
15.05.2026.•
0
Pred nama je još jedan vikend, a sa njim nestabilno i kišno vreme. Bez brige, i ovog puta smo izdvojili mnoštvo događaja koje možete da posetite.
Zajedno kroz nauku: Obeležavanje dana blizanaca 6. juna u Svilari
15.05.2026.•
0
Dan blizanaca biće obeležen 6. juna u Kulturnom centru "Svilara".
VIDEO: Zborovi se okupili na šest raskrsnica, preko puta njih i pristalice SNS-a
15.05.2026.•
18
Na poziv Zborova Novog Sada, nešto posle 18 časova blokirana je raskrsnica kod Master centra Novosadskog sajma.
Novi Sad plaća 13 miliona dinara za održavanje fontana na više lokacija
15.05.2026.•
12
Gradske vlasti dodelile su posao vredan 13 miliona dinara za održavanje fontana na četiri lokacije u Novom Sadu.
.jpg "Pred Novosađanima nestabilan vikend: Očekuju se pljuskovi sa grmljavinom")
Pred Novosađanima nestabilan vikend: Očekuju se pljuskovi sa grmljavinom
15.05.2026.•
0
Vikend pred Novosađanima biće nestabilan, jer se očekuje kiša.
Akademija umetnosti: Na izborima za studentski parlament pobedila lista "Umetnici"
15.05.2026.•
0
Lista koju su kandidovali studenti u blokadi "Umetnici" pobedila je na izborima za studentski parlament Akademije umetnosti Novog Sada.
Ponavlja se Humanitarni ponedeljak na Štrandu za malenu Anu Milić
15.05.2026.•
0
Prva ovogodišnja akcija "Humanitarni ponedeljak" na Štrandu bila je posvećena osmogodišnjoj devojčici Ani Milić, a akcija će biti ponovljena 18. maja.
FOTO: Protest roditelja i profesora Jovine gimnazije: Škola zloupotrebljena, predstavljeni smo kao nasilnici
15.05.2026.•
37
Održan je skup roditelja i dela profesora đaka Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" ispred Gradske kuće.
Novi CT skener u MediGroup u Cara Dušana: Preciznija dijagnostika uz manju dozu zračenja
15.05.2026.•
0
Pacijentima u Novom Sadu od sada je u Domu zdravlja MediGroup Cara Dušana dostupna savremena CT dijagnostika na novom 128-slajsnom CT skeneru.
Sjajne vesti: U Novom Sadu za jedan dan rođeno 27 beba
15.05.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 27 beba.
Prekrečen grafit "Blokaderi ustaše" na kući u centru Novog Sada
15.05.2026.•
3
Pokret "Kreni-promeni" uklonio je grafit "Blokaderi ustaše" sa kuće aktivistkinje novosadskog tima tog pokreta i sekretara novosadskog odbora Demokratske stranke u centru Novog Sada.
Danas u Novom Sadu tri skupa: Roditelja Jovinih đaka, novosadskih zborova i grupe "SviĆe"
15.05.2026.•
8
Danas će se u Novom Sadu održati tri skupa - roditelja učenika Jovine gimnazije, Zborova građana Novog Sada i organizovane grupe "SviĆe".
Novosađani, kopiju rešenja za porez na imovinu možete preuzeti u poštama, danas rok za drugu ratu
15.05.2026.•
21
Gradska poreska uprava saopštila je da Novosađani, kao i prethodnih godina, kopiju poreskog rešenja na imovinu mogu preuzeti u svim poštama.
Pre 178 godina proglašena Srpska Vojvodina tokom Majske skupštine u Sremskim Karlovcima
15.05.2026.•
15
Pre 178 godina, tokom Majske skupštine u Sremskim Karlovcima, 15. maja 1848. godine, proglašena je Srpska Vojvodina, kao autonomna srpska jedinica na prostoru tadašnje Austrougarske.
Danas u Novom Sadu mogući pljuskovi sa grmljavinom
15.05.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti nestabilno, mogući su pljuskovi sa grmljavinom.
_(1).jpg "Normalizovan saobraćaj nakon otkazivanja dva voza između Novog Sada i Beograda zbog smetnji")
Normalizovan saobraćaj nakon otkazivanja dva voza između Novog Sada i Beograda zbog smetnji
14.05.2026.•
7
Preduzeće "Srbijavoz" saopštilo je večeras da je saobraćaj vozova iz stanice "Beograd Centar" normalizovan nakon što je u popodnevnim časovima jedan deo polazaka bio otkazan.
DDOR na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu: Fokus na zaštiti imovine i jačanju agro sektora
14.05.2026.•
0
Međunarodni poljoprivredni sajam, 93. po redu, vodeća regionalna manifestacija u oblasti agrobiznisa, biće održan od 16. do 21. maja na Novosadskom sajmu.
Novosađani, stiže petak: Koncerti, izložbe i malo kiše
14.05.2026.•
0
Napokon se bliži kraj radne nedelje, a vaš 021.rs je još jednom pripremio šarenolik izbor događaja koje možete posetiti, bez obzira na kišovito vreme koje nas očekuje.
Komentari 8
Goran
roki
Mislim da bi bilo veoma korisno kada bi postojala regionalna baza prevaranata. Gde bi svaki prevareni mogao da ostavi svoja iskustva, da navede imena, telefone, adrese, agencije sa kojima je komunicirao, i da ukratko preprica svoje iskustvo. Na svoju licnu odgovornost. Onda bi ljudi lako mogli da se informisu i o vrsti prevare, i o samom prevarantu.
Meni se dogodilo da me neka agencija za trazenje posla (veoma popularna ovde u Beogradu) namestila tako nekom prevarantu, za koga sam radio, i taj mi je kasnije ostao duzan ozbiljan novac.
Problem je bio taj sto nije postojalo neko jedinstveno mesto gde sam mogao da proverim o kome se radi. Kasnije sam naknadnom proverom, ustanovio da su ga ljudi i ranije prozivali za prevare. Cak su i ljudi iz te agencije znali za njegovu prevarantsku delatnost, ali im je bilo bitnije da uzmu svoj deo kolaca, a sa mnom sta bude. Ove prevare su regionalne.
Ima nekih pokusaja na drustvenim mrezama, ali je to tako lose tehnicki odradjeno da je prakticno i nemoguce sve to pretraziti u 2-3 klikam, nego treba bas uloziti dosta vremena u sve to, nekad i uzalud.
vuk i magarac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar