Strah od "Karinovog" bagerovanja: "Sada nemamo ni rep od ribe"

Kompanija "Karin komerc" namerava da bageruje rečni nanos pokraj sela Stari i Novi Banovci.
Strah od "Karinovog" bagerovanja: "Sada nemamo ni rep od ribe"
Foto: 021.rs
Ova novosadska firma je Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i životnu sredinu podnela zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, piše VOICE.
 
"Karin komerc" planira da na lokaciji eksploatacionog polja kod Starih i Novih Banovaca, u komercijalne svrhe iskopa 108.542,90 kubnih metara materijala, tokom ove i naredne godine. 

Iz organizacije OSNA kažu da se pribojavaju da će aktivnostima "Karin komerca" nastaviti devastacije obale prema Banovcima, poručujući da je ova firma "sistemski zatrpavala rečni Dunavac u Veterniku", dok ga potpuno nije zatrpala i pretvorila u deponiju.

Jedan od svega pet preostalih registrovanih ribara na području Starih Banovaca Predrag Skerletović, kaže za VOICE da je problem što se "uništava prirodan izvor hrane zarad privatnih interesa".
 
"Mi sada nemamo ni rep od ribe. Kada je 'Karin komerc' zatrpao jedan od dva ulaza na baru Petrinci, koja je bila prirodno mrestilište riba, voda je prestala da kruži, da dobija kiseonik i to je sad bukvalno 'mrtvo more'. Uz to, raste temperatura vode i mlađ tu ne može da opstane", kaže on.
 
Novim Pravilnikom o utvrđivanju plana vađenja rečnog nanosa trebalo bi da bude uspostavljen balans između očuvanja ekosistema i ambijentalnih karakteristika rečnih tokova s jedne, i privrednog značaja koji pesak i šljunak imaju u Srbiji, s druge strane. Jedan od ciljeva vađenja rečnih nanosa, koji su propisani, jeste i obezbeđivanje veće stabilnosti rečnog korita i obala.
 
Da je Pravilnik "nedorečen, jer ne poseduje kriterijume na osnovu kojih bi se obezbedilo njegovo pravilno sprovođenje", kaže geolog Branislav Božović
 
"Pravilnik ne osigurava kontrolu korišćenja ovog sporo obnovljivog resursa. Mi ne znamo ni da li imamo dovoljno inspekcije, ni koliko je revnosna. Šljunak i pesak bi trebalo da se čuvaju jer predstavljaju specijalne rezerve jedne zemlje, pogotovo šljunak, koji je osnova rečnog ekosistema”, smatra Božović, dodajući da su kod nas “prirodna i narodna bogatstva podložna lakoj korupciji i trošenju bez kontrole".
Bagerovanje peska i šljunka potencijalno može da ugrozi stabilnost obale, a time i dunavskog lesnog odseka, kaže profesor Slobodan Marković sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
 
"Sloj paleozemljišta, koji se nalazi u nivou srednjeg vodostaja, predstavlja prirodnu zaštitu od rečne erozije. Narušavanjem njegove prirodne stabilnosti postoji mogućnost povećanog intenziteta rečne erozije lesnih profila", upozorava profesor Marković. 
 
Osim što je pogodan za gnežđenje, seobu i zimovanje ptica, značaj dunavskog lesnog odseka je veliki sa aspekta zaštite geonasleđa Srbije.
 
"Pojedini lesni profili, kao što su Čot kod Starog Slankamena i Kapela kod Batajnice, jesu zaštićeni, ali ne i ceo pojas izuzetno važnih lesnih profila od Zemuna do Vukovara. Na primer, lesno-paleozemljišne sekvence kod Surduka su na evropskom kopnu jedan od najdetaljnijih paleoklimatskih zapisa za poslednja dva glacijalno-interglacijalna ciklusa, i samo su delimično istražene. Njihov nestanak bi bio veliki gubitak za rekonstrukciju regionalnih klimatskih i ekoloških promena tokom ovog perioda i samim tim izgubili bismo zauvek mogućnost da razumemo uslove naseljavanja i adaptacije naših paleolitskih predaka putem dunavskog koridora", smatra profesor Marković.
 
Ceo tekst pročitajte na sajtu VOICE-a.
  • Miroslav

    17.06.2022 07:19
    Novinar
    Divim se prelepom glagolu: bagrovanje, da ne bude jednostavno kopanje
  • Bolynx

    16.06.2022 16:45
    K....a komerc.
  • Ilija Čvorović

    16.06.2022 10:27
    Voleo bih da upoznam bageristu koji je šampion da iskopa onih zarez 90kubikaPa gde ste to izračunali u tolikom Dunavu???

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti