GMO zavere: Stručnjakinja za 021.rs objašnjava gde postoji, a gde ne postoji razlog za brigu

Izraz GMO automatski izaziva odbojnost kod velikog dela građana. GMO se u priči povezuje sa nezdravom, veštačkom hranom i rizikom od oboljenja. Ali, većina toga što kruži o GMO su dezinformacije.
GMO zavere: Stručnjakinja za 021.rs objašnjava gde postoji, a gde ne postoji razlog za brigu
Foto: Pixabay

Genetički (pogrešan izraz je genetski) modifikovani organizmi postoje duže nego što prosečan čovek zna. U serijalu "Znanjem protiv mitova" na 021.rs danas o nastanku, primeni, istini i zabludama o GMO govori prof. dr Mihajla Đan sa Departmana sa biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Pomen modifikacije bilo koje vrste, a naročito genetičke, izaziva sumnju javnosti zbog teorija zavere o modifikovanju gena sa raznim malicioznim ciljevima. I izraz "genetičko inženjerstvo" je izuzetno omražen. Za početak, prof. Đan objašnjava suštinu genetički modifikovanih organizama, to jest transgenih organizama.

"Pod pojmom genetički modifikovan organizam opisujemo organizam kod koga je u njegov nasledni materijal unesen gen nekog drugog nesrodnog organizma, tj. druge vrste. Prenošenje gena iz jedne vrste u nasledni materijal druge vrste gde će se taj gen eksprimirati moguć je primenom tehnologija rekombinovane DNK, odnosno primenom metoda genetičkog inženjerstva. Unutar ćelija transgenog organizma ovi uneseni geni se eksprimiraju, vrše svoju funkciju i daju proteinski produkt. Novi i drugačiji proteinski produkti nastali ekspresijom unesenih gena ne bi mogli nastati kao rezultat genetičkih rekombinacija postojećih varijanti gena unutar same vrste tokom procesa nastanka polnih ćelija i oplodnje", navodi prof. Đan.
 
Ove modifikacije nastale su iz potrebe naučnika da razumeju gene, što je dovelo do primene i u medicini. Kako objašnjava prof. Đan, još je početkom sedamdesetih godina Paul Berg u in vitro uslovima konstruisao prvi rekombinovani DNK molekul koji je sadržao deo sekvence virusne DNK i deo sekvence bakterijske DNK.
 
"Početkom osamdesetih gen za interferon čoveka unesen je u nasledni materijal bakterija, gde se eksprimirao dajući svoj proteinski produkt. Od 1982. godine proizvodi se insulin procesom koji je sličan i podrazumeva unošenje gena za humani insulin u genom bakterija gde se eksprimira dajući svoj produkt koji se zatim izdvaja i prečišćava za dalju upotrebu. Uporedo sa time, kreiraju se u laboratorijskim uslovima transgeni organizmi, koji se koriste kao modeli za istraživanja u genetici i molekularnoj biologiji. Dobar primer za to su transgeni miševi koji nose gene drugih organizama i kod kojih je prvi uspešan rezultat bilo unošenje gena za hormon rasta pacova u nasledni materijal miševa. Otkriće bakterije koja delom naslednog materijala, odnosno svojim Ti plazmidom može na prirodan način da prenosi delove DNK u nasledni materijal biljaka, razvija se i stvaranje transgenih biljnih organizama. Primena genetičke modifikacije u proizvodnji biljaka je prvi put odobrena 1986. godine, kada je u biljku duvana unesen gen za otpornost na herbicide, dok je prvi komercijalni proizvod bio transgeni paradajz 1994. godine", navodi naša sagovornica sa PMF-a.
 
U javnosti neretko čujemo da je "hrana koja sadrži GMO" ili "GMO hrana" štetna, veštačka, kontaminirana sa malicioznim ciljem. Koliko je bilo šta od toga tačno i da li postoji bilo kakva bojazan od uticaja GMO na namirnice koje jedemo?
 
Na osnovu istorijskih i literaturnih podataka jasno je, kaže prof. Đan, da primarni ciljevi naučnika koji su se bavili razvijanjem tehnologija rekombinovane DNK i stvaranjem transgenih organizama nikako nisu bili maliciozni. Najilustrativniji primer je upravo stvaranje humanog insulina pomoću transgenih organizama, koji se uspešno koristi u lečenju dijabetesa - i niko ne spori njegov značaj. 
 
Sa hranom postoji više brige u javnosti. Primarni ciljevi GMO u prehrambenoj industriji su povećanje prinosa, hranjive vrednosti, otpornosti na različite bolesti, pesticide ili promenjive uslove sredine kako bi se obezbedila stabilna proizvodnja hrane, kaže naša sagovornica. 
 
 
Da li to znači da ima razloga za bojazan? Dva su glavna smera zabrinutosti u vezi za proizvodnjom i korišćenjem genetički modifikovane hrane, a jedan se zapravo odnosi na zaštitu životne sredine. 
 
"Prvi jeste njen uticaj u toku proizvodnje na ekosistem. Istraživanja pokazuju i pozitivne i negativne efekte, pri čemu se u negativne ubrajaju dokumentovani primeri mogućnosti da se uneseni geni prenesu i na druge vrste. Na primer, prenošenje gena za otpornost na herbicide iz biljnih kutura koje ga nose na druge biljke može prouzrokovati nastanak korova otpornih na herbicide. Takođe, publikovani su i podaci negativnog uticaja na biodiverzitet, gde su određene neštetne insekatske vrste postale ugrožene, najverovatnije usled konzumiranja hrane biljaka koje su modifikovane na način da sadrže gen koji stvara toksin koji deluje protiv insekata", objašnjava prof. Mihajla Đan.
 
Od realnih pretnji postoje i neke alergije koje mogu da se jave u bilo kom trenutku, u bilo kom uzrastu kod ljudi, ali i bojazan da će se stvoriti otpornost na pojedine lekove. 
 
"Dodatnu opasnost predstavlja način modifikacije organizama gde se uz željeni gen unosi i takozvani marker gen, koji nam služi da potvrdimo uspešan proces transgeneze, a to mogu biti geni za otpornost na antibiotike. Bojazan postoji u smislu da ovi geni za otpornost na antibiotike mogu da se prenesu u bakterije koje čine normalan mikrobiom životinja ili čoveka, te da ih na taj način učine patogenim i otpornim na široki spektar antibiotika. Dostupni podaci velikih istraživanja još uvek nisu usaglašeni i mišljenja naučne javnosti o stepenu štetnih uticaja su podeljena", kaže naša sagovornica.
 
U Srbiji je vrlo popularno proizvode reklamirati kao "organske", prirodne ili kao one koji ne sadrže GMO. Prof. Mihajla Đan smatra da termin "organski" u kontekstu hrane, nije najadekvatniji.
 
"S moje tačke gledišta, organska hrana implicira da postoji suprotno tome - neorganska hrana. Genetički modifikovani organizmi stvaraju se u laboratorijskim uslovima i nisu proizvod prirodnog procesa ukrštanja. To svakako ne znači da su u pitanju 'neorganski' organizmi, bilo da govorimo o biljnim kulturama ili genetički modifikovanim životinjama. Pravna regulativa vezana za dozvole gajenja i prisustva u hrani genetički modifikovanih organizama je različita u različitim zemljama. Obeležavanje hrane koja sadrži genetički modifikovane organizme je obavezna u Evropskoj Uniji, i po tom pitanju je zakonska regulativa u našoj zemlji usklađena sa Evropskom Unijom", zaključuje prof. Đan sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Vojvodina

    18.11.2022 14:02
    A glifosat
    Nije problem u GMO… problem je u glifosatu koji se koristi u proizvodnji soje/kukuruza najvise. Nas zakon zabranjuje proizvodnju GMO i uvoz ali zato uopste ne regulise kontrolu uvoza proizvoda tipa meso, mleko, sir, jaja koji dolaze po povoljnijim cenama iz EU. A ta ista EU za svoje stocarstvo 80% potreba za sojom uvozi iz Juzne Amerike koja je prakticno u kompletu GMO i “zaliva” se glifosatom.
  • Логичар

    11.11.2022 11:32
    Кадрови
    Интересантно је то, да се по факултетима појављују кадрови који користећи реномиране институције промовишу "модерне" (монополистичке и глобално натурене) трендове.

    За најобичније апотеке нисмо више сигурни да ли се ту купују лекови за болесне или је то фенси маркет у којем се "купује здравље" посредством реклама на телевизијама и радио станицама (на нету их неким чудом нема?!).
  • Шумадинац

    11.11.2022 07:46
    ГМО обележени у Србији?
    Питање за професора, а може и за редакцију: који су то ГМО обележени у Србији? Посебно који у прехрамбеној индустрији? ("Obeležavanje hrane koja sadrži genetički modifikovane organizme je obavezna u Evropskoj Uniji, i po tom pitanju je zakonska regulativa u našoj zemlji usklađena sa Evropskom Unijom)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti