Novi most u Novom Sadu ili obilaznica oko uslova zaštite prirode

Autor: Gorica Nikolin, Dragana Prica Kovačević

Novi Sad

17.11.2022.

14:20 > 14:42

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdao je, tokom godina, više uslova zaštite prirode za projekte u vezi sa izgradnjom mosta u produžetku Bulevara Evrope.

Novi most u Novom Sadu ili obilaznica oko uslova zaštite prirode

Foto: 021.rs

Višemesečni protesti protiv izgradnje novog mosta s vijaduktom preko Bulevara Evrope, koji je postao projekat od nacionalnog značaja, traju uz insistiranje aktivista i građana da radovi dovode u opasnost zaštićena područja i zaštićene vrste.

Aktivisti napominju da se ceo posao, ranije ugovoren sa kineskom kompanijom "China Road and Bridge Corporation", obavlja netransparentno i isključivo u interesu privatnih džepova, skrećući pažnju na manjak papirologije koja bi trebalo da prati projekat ove veličine.

Nadležni su u više navrata poručivali da su celokupni radovi "pokriveni" dozvolama, ali javnost gotovo ništa od toga nije videla.

Aktivisti mesecima kampuju u okviru "Šodroš Survivor kampa", gde pokušavaju da spreče radove na izgradnji privremenih konstrukcija za most. Radove obezbeđuje policija, a poslednje proteste obeležili su nemiri i hapšenja.

Šta mora, a šta ne mora?

Postupajući po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dostavio je 021.rs nekoliko dokumenata bitnih za započinjanje bilo kakvih radova na izgradnji mosta. Iz ovih dokumenata jasna je sumnja da su mnogi uslovi zadati nadležnima i izvođačima radova već prekršeni, a da radovi još uvek nisu zašli u ozbiljnu fazu.

Od Zavoda smo dobili jedno Mišljenje i tri Rešenja o uslovima zaštite prirode. Uslovi zaštite prirode koje izdaje zavod izdaju se za radove na područjima zaštićenih prirodnih dobara koji mogu imati negativan uticaj na prirodu, posebno na stanje biodiverziteta. Njima se određuje šta sme, a šta ne sme da se radi sa ciljem što manjih negativnih posledica na prirodu.

Prvo rešenje (2020) i neophodnost Studije procene uticaja na životnu sredinu

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije tražila je od Zavoda uslove zaštite prirode pre usvajanja Plana generalne regulacije i generalnog projekta novog mosta preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope.

Kako stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode zaključuju u rešenju po zahtevu Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, u obuhvatu Plana generalne regulacije i generalnog projekta novog mosta preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope, nalaze se prostorne celine od značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti: stanište zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja sa oznakom NCA22a "Ribarsko ostrvo". Takođe, u obuhvatu mosta nalazi se i Dunav i njegov obalski pojas sa nasipom, što je ekološki koridor od međunarodnog značaja.

Naglašene su mere sa ciljem zaštite Dunava, gde tehničko rešenje konstrukcije mosta, kao i uređenje priobalja ispod mosta, treba da omogući nesmetan prolaz životinja uz obalu Dunava. Potrebno je, kažu stručnjaci Zavoda, sačuvati, odnosno formirati pojas vegetacije uz obalu koji se nadovezuje na vegetaciju okolnog prostora, kao i preduslov funkcionalnosti koridora.

Potrebno je, takođe, primeniti rešenja kojima se obezbeđuje prohodnost obale Dunava ispod mosta kako bi se obezbedilo kretanje krupnijih divljih vrsta, uz obraćanje pažnje da osvetljenje bude nenametljivo. Tehničko rešenje za osvetljenje mosta treba da bude ekološki održivo, ali i ekonomski, smanjiti negativan uticaj noćnog osvetljenja na divlje vrste.

Pokrajinski zavod u rešenju navodi da "Studija procene treba da definiše postupke u slučaju akcidentnih situacija", odnosno da je potrebno definisati postupak sanacije i revitalizacije eventualno ugroženog područja.

"Projektnom dokumentacijom neophodno je predvideti i odgovarajuće tehničke i druge mere i postupke u slučaju eventualnih akcidentnih situacija", navodi se u rešenju. Međutim, kako je 021.rs već izveštavao, Studija procene na kraju nije urađena jer su nadležni odlučili da za istom nema potrebe.

Očuvanje vegetacije i životinja, ili možda ne

Za potrebe seče vegetacije na lokaciji predviđenoj za izgradnju, osim doznaka nadležnih institucija, odnosno korisnika šuma, neophodno je ishodovati i uslove Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Kako je 021.rs izveštavao, seča je obavljena na divlje i bez obaveštavanja svih nadležnih organa, uključujući i "Vojvodinašume".

To je priznao i direktor "Koridora Srbije" Aleksandar Antić kad je jula ove godine rekao da je napravljena "proceduralna greška", nakon što je određeni broj stabala već bio posečen.

U slučaju da dođe do stradanja vodozemaca ili drugih zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta životinja (rovčice, ježevi, kornjače, žabe) u rovovima i rupama, Zavod u dokumentaciji ističe obavezu primene zaštite postavljanjem privremene ograde kojom se sprečava upadanje sitnih životinja u njih ili obezbediti rampe za izlaz životinja.

U istom dokumentu se ističe neophodnost očuvanja, odnosno kasnije revitalizacije priobalne vegetacije. Naglašava se da plan ozelenjavanja mora da bude sastavni deo projekta koji se sprovodi paralelno sa izgradnjom mosta. Između ostalog, stoji i da, ukoliko terenski uslovi to dozvoljavaju, treba zasaditi i drvored autohotonih vrba i topola.

Kako je konstatovao Zavod, izgrađeni delovi obale ekološkog koridora smanjuju prohodnost koridora i predstavljaju barijeru za određene vrste. Negativni efekti na vrste se, stoga, ne mogu sasvim izbeći, ali se moraju umanjiti. Posebna pažnja se, pri tom, mora posvetiti migratornim vrstama.

Inače, u prilogu je Uprava za građevinsko zemljište i investicije dostavila i generalni, ali ne i arhitektonski projekat novog mosta.

Stradanje životinja - očekivano

Postupajući po zahtevu Ministarstva i Koridora Srbije za izdavanje uslova za lokacijske uslove za izgradnju mosta obilaznice, a za određene parcele na kojima se sprovode radovi, Zavod je ponovio mere zaštite i zabrane propisane prvim uslovima, uz dodatak mera za zaštitu od buke.

U ovim uslovima pominje se i primena zaštitnih zidova koji bi štitili stanovništvo i faunu od buke. Ističe se i mera propisnog privremenog zbrinjavanja otpada do trajnog odlaganja.

Ovde Zavod prvi put eksplicitno navodi da se očekuje stradanje životinja.

Radovi obuhvataju i zaštitnu zonu Nacionalnog parka

Zavod je postupao i po zahtevu Ministarstva saobraćaja i izdao dokumentaciju neophodnu za lokacijske uslove za izgradnju privremenih saobraćajnica sa privremenim mostovima za potrebe građenja mosta preko Dunava.

U ovim najnovijim uslovima se po prvi put pominje da se deo obuhvata radova nalazi unutar granice zaštitne zone Nacionalnog parka "Fruška gora" i da parcela reke obuhvata jednim delom Spomenik prirode "Kamenički park".

Shodno tome, od izvođača radova se traži da se poštuje Zakon o nacionalnim parkovima, Uredba o ekološkoj mreži, Pravilnik o proglašenju i zaštiti stroga zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Šta se zaobišlo?

Uvidom u sve izdate uslove i mišljenja, vidi se da investitoru i izvođaču radova na mostu obilaznici nije bilo strano ni obilaženje pravila propisanih za gradnju u područjima zaštite prirode.

Pre svega, iako je u prvim uslovima za plan generalne regulacije Pokrajinski zavod jasno naveo da je potrebno izraditi Studiju uticaja na životnu sredinu, već je u samom planu Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove Grada Novog Sada, po Mišljenju Gradske uprave za zaštitu životne sredine, donela Rešenje o nepristupanju izradi strateške procene uticaja ovog plana na životnu sredinu. U ovom rešenju se navodi da je razlog za to što već postoji strateška procena uticaja za Plan generalne regulacije Limana sa univerzitetskim centrom u Novom Sadu, kao i procene za PGR zapadnog dela Novog Sada i PGR Sremske Kamenice sa okruženjem.

Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže za 021.rs da nije jasno kako nisu ispoštovani uslovi po svemu dominantnije institucije kada je u pitanju zaštita prirode, već je ispoštovano mišljenje gradske uprave koja ovakve stvari radi po automatizmu.

"Ne radi se o nekoj šupici, nego o ogromnom mostu koji utiče i na migratorni koridor i na stanište životinja. Kako je moguće da se ne uradi neka studija uticaja? Čak i da most bude izgrađen na tom mestu, ta studija mora da se uradi jer je propisana zakonom. Onda nek ukinu taj Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i da svi lepo rade bez njega. Ovako se pojedinci iz Gradske uprave izrugavaju zakonima države, te se postavlja pitanje zašto bi onda bilo koji investitor morao to da poštuje", pita Šćiban.

Tu je i odluka Ministarstva zaštite životne sredine da nije potrebna Studija procene za privremene saobraćajnice i privremeni most.

"Kako je Ministarstvo sebi dozvolilo da proceni da nije potrebna Studija za pripremne radove za prema ovim dostupnim papirima ovako značajno prirodno stanište za grad Novi Sad? Ponavljam, to je definisano i zakonom. Jeste da Ministarstvo ima pravo da za neke projekte donosi ovakve odluke, no ovo područje je definisano kao deo zaštite zone NP 'Fruška gora' i Ekološkog koridora od međunarodnog značaja što je i uvršteno u Prostorni plan Novog Sada? Iz svih ovih dokumenata vidimo da je to bilo neophodno da se uradi, jer sad kako su otpočeli radovi sami vidimo da se radi o vrlo invazivnim metodama i da potencijalno mogu da nastanu veliki problemi u prirodi. U suštini ovde se sučeljavaju javni interes za zaštitu prirode i potrebe za izgradnjom mosta, a zato smo i predlagali da se gradi prava obilaznica dalje uzvodno gde je priobalje već degradirano i uzurpirano", ističe Šćiban.

Sva dokumentacija koju je izdao Zavod za zaštitu prirode predviđa i nadzor nad radovima, odnosno njihovim uticajem na prirodu i životinje. Međutim, kako kaže Šćiban, za ovih nekoliko meseci kampa, oni nisu videli nikog ko to radi.

"Nije bilo čak ni upravnika gradilišta kada je počelo da se radi. Nije se pojavljivao ni šumar niti bilo koji inspektor koji bi sankcionisao sada potvrđeno nezakonitu seču. Ni ljudi koji su počeli da rade na pripremnim radovima nisu bar 10 dana upoznali svog šefa gradilišta, a po rešenjima Pokrajinskog zavoda je trebalo budu započeti uz njihov nadzor. Takođe, iz dokumentacije CRBC-a znamo da su tek na dan kada su počeli radovi odredili lice zaduženo za nadzor gradilišta. Ipak mi ga do sada nismo upoznali", priča sagovornik 021.rs.

Jedan od propusta koje su i sami Koridori priznali je seča šume na Šodrošu, bez prethodnog obaveštavanja "Vojvodinašume", uz navod da se radilo o "proceduralnoj grešci". Ali, da li je neobaveštavanje upravljača jedini propust u ovom slučaju?

Šćiban ističe da je investitor prema ovim dokumentima morao da pribavi i posebne uslove zaštite Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulture za seču, te da njihovi stručnjaci budu nadzor dok se budu izvodili radovi. Posebno je upitna seča stabala sa dupljama koje predstavljaju mesto gnežđenja ptica ili služe za hibernaciju slepih miševa, kojih prema prvim istraživanjima ima najmanje devet vrsta na ovom području. Drveće takođe nije zakonski obeleženo, "iščekićano" prilikom seče koju niko nije nadzirao ni iz JP "Vojvodinašume" što je takoće obaveza prema Zakonu o šumama.

U uslovima se takođe propisuje da se seča obavlja u periodu od 1. avgusta od 1. novembra. Da je seča započeta pre ovog perioda znamo jer je, upravo zbog iste, 12. juna formiran "Šodroš Survivor kamp". Dakle, i to je bio jasno kršenje izdatih uslova zaštite prirode od strane PZZP.

"Za to niko do sada nije odgovarao i to je posledica svih tih politikantskih pritisaka i dogovora, a to je istovremeno jako loša poruka za javnost, jer ukoliko država ne poštuje sopstvene zakone i procedure, kako se onda očekuje da ih poštuju građani. Zašto je problem da neko plati kaznu, ako je prekršio bar dva zakona i to samo u ovom slučaju ilegalne seče? Zašto pojedinci sprečavaju inspekcije da rade svoj posao? Ako niko ne odgovara za ovakve očite i nedvosmislene pojave to znači da pojedinci koji upravljaju institucijama direktno dovode do stvaranja anarhije u gradu i državi", ističe Šćiban.

Izgradnja mosta na ovakvom mestu i prema ovim rešenjima mora da se izvodi u potpunosti u skladu sa brojnim merama zaštite i prevencije štetnih događaja koji se mogu destiti tokom gradnje. Strahuje se da će izgradnju mosta pratiti betoniranje Šodroša i pravljenja marine, odvajanje Dunavca od Dunava, gradnja nasipa na Kameničkoj adi, što će sve dovesti do otimanja 170 hektara vodoplavne zone reke. To je, kaže on, najveća bojazan koju protivnici netransparentne gradnje mosta imaju jer upravo ti planovi nalaze se u PGR-u iz 2021. i GUP-u do 2030. godine.

"Uz ovu dokumentaciju vidimo da su svi strahovi zainteresovane javnosti koja se protivila ovom projektu opravdani. Radili su masu stvari mimo procedura, tendera, nametali političke odluke u suprotnosti sa zakonom, menjali direktore koji su se usprotivili", objašnjava Šćiban.

Zaključuje da tako nešto možda i može da radi neko "u svom dvorištu", a ne da "nečije nepoštovanje zakona, institucija i javnog interesa plaćaju građani". Vremena da se stvari vrate na pravo mesto, u institucije uz učešće zainteresovane javnosti, i dalje ima, kao i da se zakonom propisane mere poštuju. Na primer "do 1.8.2023. na području gde su planirani pripremni radovi ne bi smeli da se izvode radovi na seči drveća".

Portal 021 deli sa javnošću sva tri rešenja na sledećim linkovima: Rešenje o uslovima iz 2020, Rešenje o uslovima iz januara 2022. i Rešenje o uslovima iz marta 2022.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

ko je ovde lud

17.11.2022 • 20:16

kao prvo - kamenička ada se ne pominje nigde u uslovima.
drugo, još gore - svugde je navedeno "NSA22a Ribarsko ostrvo" dok se u drugim dokumentima iste institucije navodi da je NSA22a Kamenička ada a NSA22b Ribarsko ostrvo. Tu ili je neko opasno lud il neko opasno ne zna šta i kako radi ili neko svesno i namerno nešto ne radi kako treba.
treće, kolko vidim nigde se u uslovima ne pominje katastarska parcela 7391/2 koja se prostire preko skoro cele Kameničke ade i priroda/živi svet na njoj će itekako stradati i izgradnjom mosta i svime planiranim, ali eto, ona se i ne pominje u uslovima.
sve ostalo u tekstu - samo mazanje očiju.. koja poenta kad se napiše da nešto nikako ne sme i da je zabranjeno a zapravo sme, radiće se, već se radi i to bez da iko od njih završi u zatvoru.

13 13 0
Воја

17.11.2022 • 20:13

Смејурија

Оно, када се запуштена баруштина коју бране докони "активисти" у ко зна чије име и личне користи, испречи да се реши саобраћајни хаос на мосту Слободе ка граду и сремској страни.Егоизам и терање ината је оно што та група показује и далеко је од здраве памети.

27 26 +1
Kurti

17.11.2022 • 18:57

Ekolozi hehe

Gdeće žabe da se legu, i komarci kao rode,
veoma se brinete o gušterima i raznim gmizavcima,
kad bi se brinuli bar malo za ljude vi bi bili baš ekolozi.
Nećete most, nećete litijum, nećete Beograd na vodi, koji moj hoćete?
Pa dobro jeste li vi normalni, ili drogirani?
U kom veku živite,
eto onaj vaš Čufta ekolog, kaže narod je gladan,
koji narod, jer onaj svaki drugi treći koji ima telefon u ruke,
jel taj narod je gladan, jel oni koji kupuju cigarete i piće i skupu drogu, jel to gladan svi ste vi ista banda, radite protiv ovog naroda, most je potreban, a vama ako nije potreban, Ok, idi te u prašumu, idite što dalje od civilizacije, kojićete tu?
Manite se Hipi pipi pokreta, vi ste ti upravo koji najviše zagađujete okolinu,
zašto niste počistili smeće oko Šodroša i Ribarca, metle u ruke, grabulje i da vas vidim kako se brinete o ekologiji, nemojte nama da svirate kako ste zabrinuti, ostavite te vaše fore, prodajte ih Ćuti ili Čufti.

18 17 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.