INTERVJU Dragomir Ristanović: Urbanistički zavodi trpe veliki pritisak investitora i politike

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Info

11.11.2022.

10:00 > 13:36

"U sprezi političkog i ekonomskog uticaja proizvode se planovi koji ne zadovoljavaju potrebe javnosti i ne utvrđuju javni interes", kaže u razgovoru za 021.rs urbanista Dragomir Ristanović.

Dragomir Ristanović je master urbanista koji radi u nevladinoj organizaciji Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) koja je osnovana radi realizacije ciljeva u oblasti žaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa, a okuplja advokate, pravnike, aktiviste i stručnjake iz ovih oblasti.

Ristanović za 021.rs govori o slučaju Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada do 2030. godine, o situaciji na Šodrošu, ali i praksama nadležnih organa da povlađuju investitorima i "investitorskom urbanizmu", korupciji u oblasti planiranja i izgradnje, kao i o sve većem stepenu građanske participacije u procesima prostornog planiranja i urbanizma.

Komentarišući početak radova na Šodrošu, Ristanović objašnjava da je projekat izgradnje mosta sa vijaduktom koji će se nalaziti na ovom mestu poneo epitet "projekta od značaja za republiku", što znači da se na njega primenjuje Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, ali i da je RERI i dalje u postupku pribavljanja svih potrebnih informacija.

"Ovaj zakon je u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji manje restriktivan, on ubrzava i olakšava procedure izdavanja građevinskih dozvola za ovakve projekte. Kada se pogledaju privremeni objekti, u tom zakonu nije definisano da u njih potpadaju saobraćajnice poput ovih i ne pominju se privremeni mostovi i izgradnja, a isti je slučaj i sa Zakonom o planiranju i izgradnji koji jasno propisuje u članu 147 za kakve vrste radova se izdaje privremena građevinska dozvola i tu nećete naići na privremene mostove", objašnjava Ristanović.

021: Radnici su došli na Šodroš i krenuli da pripremaju teren za izgradnju privremenog mosta i deonica oko njega, dok projekta za pravi most javnosti nije predstavljen. Postavlja se onda i logično pitanje - kako može da se gradi privremeni most ako se ne zna ništa o pravom mostu i šta to govori o radu institucija?

Ristanović: Na osnovu svega što je trenutno javno dostupno, možemo da zaključimo da je po sredi dug kontinuitet jednog nesavesnog ponašanja nadležnih organa. Mesto preko kojih će preći budući most je područje koje je prepoznato kao stanište zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta od nacionalnog značaja, a ne postoje ni planski dokument koji odobrava ovu izgradnju, ni stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, a radovi se odvijaju na osnovu lokacijskih uslova i privremene građevinske dozvole.

Dakle, potpuno su suspendovani mehanizmi kontrole i predostrožnosti štete koja može da usledi po životnu sredinu. Kada pogledamo Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, on izričito nalaže da se ne može pristupiti izgradnji objekta bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja ili bez rešenja o nepristupanju. Nemamo ni jedno ni drugo, već imamo samo informaciju Ministarstva zaštite životne sredine o tome kako ne postoji zakonska obaveza pokretanja ovakve procene i koja je potpuno nevalidan akt.

Ovde sada imamo nekakvu privremenu građevinsku dozvolu koja je izdata za nekakvu prvu fazu izgradnje ovog mosta koji se pogrešno naziva obilaznicom oko Novog Sada, a informacije o ostalim fazama ne postoje. Prema nama dostupnim informacijama se vidi da ne postoje lokacijski uslovi, niti građevinska dozvola koja će nam objasniti šta su to sledeće faze.

Foto: 021.rs

021: RERI je u avgustu pred Ustavnim sudom pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti Generalnog urbanističkog plana Novog Sada. Koje ste sve elemente u GUP-u uočili kao neustavne?

Ristanović: Generalni urbanistički plan je krovni dokument urbanističkog planiranja grada i njegova je izrada obavezna za područja koja su prepoznata kao gradovi. Razlog za to je što su gradovi veoma specifični i složeni sistemi koji su, ujedno, poprište sukoba velikog broja različitih interesa. Iako svi gradovi u Srbiji teže da postanu evropske metropole, oni su istovremeno i skup nebrojenih slojeva kulturno-istorijskog nasleđa, prirodnih dobara, društvenog kapitala, intelektualnog i kreativnog potencijala na čijem očuvanju se mora insistirati. Uloga GUP-a jeste da sve te interese uskladi, a učešće javnosti je od veoma bitnog značaja.

U proceduri usvajanja novosadskog GUP-a je propuštena obaveza održavanja ranog javnog uvida, koji je propisan i Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2014. godine i čija je ideja bila da se javnosti omogući da izrazi svoje mišljenje i uključi se u postupak izrade planskog akta u ranoj fazi izrade. Međutim, ta obaveza nije ispunjena i to je za posledicu imalo da građani budu stavljeni pred "svršen čin", odnosno da se taj nacrt plana isplanira ZA njih, umesto da SA njima.

Brojna planska rešenja ovog GUP-a nisu bila u skladu sa onim što je većina smatrala kao javni interes, a to je za posledicu imalo stvaranje velikog otpora prema predloženim planskim rešenjima i nije čudno što je na ovaj plan upućeno gotovo 13.000 negativnih primedbi. To je svojevrsan rekord kakav do sada nije viđen u istoriji prostornog i urbanističkog planiranja u Srbiji i sigurno da govori na koliko načina je nacrt Generalnog urbanističkog plana loš, a većina ovih primedbi su odbijene od strane nadležne komisije za planove. GUP je usvojen, a nezadovoljstvo se potom prelilo i na ulice, što nas uopšte ne čudi.

021: Vidimo relativno veći nivo građanske participacije u planiranju, a možda i najviše kada se ti planovi odnose direktno na njih. Sada ste i rekli da su građani izašli na ulice i okrenuli se "reaktivnom faktoru". Zbog čega je to mislite i da li biste se složili da je povećana zainteresovanost građana?

Ristanović: Po mom mišljenju, povećanju svesti građana o ovakvim temama jeste zasluga rada organizacija civilnog društva i nevladinog sektora koja u sve većoj meri mobilišu javnost i alarmiraju je na pojedina planska rešenja koja mogu ugroziti njihovu egzistenciju ili kvalitet života ili životne sredine i to je ono što meni lično budi neki optimizam. Međutim, zabrinut sam što je gotovo uvek pokretač te motivacije za učešćem neki strah i ljudi se najčešće odluče da zauzmu učešće tek onda kada ih neko plansko rešnje ugrozi i kada se pojavi pred njihovim vratim i prozorom i tek kada stvari već budu u završnoj fazi.

Nažalost, duga je ta negativna praksa da naši nadležni organi i samu javnost i sam postupak javnog uvida posmatraju kao kamen spoticanja koji se mora zaobići i ne vide taj nepresušni potencijal javnosti da doprinese kvalitetu planskih rešenja i da ukaže na njihove slabosti, a javne sednice i komisije za planove koje bi trebalo da budu primer demokratije i kvalitetnog društvenog dijaloga upravo se pretvore u nešto što više liči na raspravu i sukob, i uvek se zauzima gard prema onome što javnost predlaže. Ja se nadam da će u nekoj skorijoj budućnosti ta motivacija građana za uzimanjem učešća u izradi ovih planova nastupiti blagovremeno i da će javnost pokazati mogućnost da se idejno i kreativno doprinese na kvalitetnom planskom rešenju, u korist svih nas, a ne samo da bude osuđen na reaktivan i remetilački faktor.

Foto: 021.rs

021: Kako biste definisali tu praksu "cepkanja" izdavanja rešenja za radove na više faza ili sve prisutniju praksu "peglanja papira", odnosno praksu da investitori prvo počnu sa gradnjom sa minimalnim brojem potrebnih papira, a onda ih naknadno pribavljaju?

Ristanović: Reč je o vrlo negativnoj praksi da se projekat cepka na više faza, a poznatiji je pod nazivom "salami slice" - kada projekat iscepkate na više elemenata, a potom za svaki od tih elemenata zaključite da njihov uticaj na životnu sredinu nije naročito veliki. Iako, kad biste prostom matematikom sabrali svaki od tih zasebnih uticaja na životnu sredinu, videli biste da je itekako postojala i bila neophodna potreba da se sagleda celokupan uticaj projekta na životnu sredinu.

Što se tiče takozvanog "peglanja papira", ovo je jedan veoma problematičan pristup i negativna praksa na koju nailazimo širom Srbije. Nažalost, sve češće nadležni organi pribegavaju ovakvom vidu ubrzavanja postupaka i olakšica procedura po investitore, a gde god imamo akte koji bi mogli usporiti ovakvu proceduru, a posebno sa stanovišta zaštite prirode i životne sredine, vidimo veoma nesavesno postupanje i druge nelogičnosti. To nam govori i da se malo čini da se objektivno sagleda uticaj na čitavu životnu sredinu i posledice ovakvog pristupa vide u prostoru.

021: Ranije su se celi gradski blokovi planirali i u sklopu njih su bili i elementi takozvane humane gradnje poput parkinga, igrališta i ostalih elemenata kojih sada faktički i nema. Gde mislite da je nestala ovakva planska gradnja i šta je nju zamenilo?

Ristanović: Sve se češće razvoj teritorija jedne oblasti posvećuje upravo fenomenu "investitorskog urbanizma", gde je prioritet uvek ka većem stepenu izgradnje i urbanizacije, a na uštrb degradacije životne sredine i gubitka javnih prostora, a neretko i kulturnih i prirodnih dobara. Ovakvim postupanjem se značajno suspenduju svi mehanizmi kontrole koji su uspostavljeni u našem pravnom sistemu i to je sve učinjeno za potrebe povlađivanja, odnosno je sve to posledica podleganja uticaja investitora.

Dakle, umesto da se izbalansira ekonomski, ekološki i društveni razvoj, mahom se potpuni prioritet daje ekonomskom razvoju i što većem stepenu uvećavanja kapaciteta i intenzivnoj urbanizaciji i to mora da se desi nauštrb javnih prostora i zelene infrastrukture u gradu.

021: Na koji način se dešava i odvija korupcija u oblasti planiranja i izgradnje, koja se pominje i u godišnjim izveštajima Evropske komisije iz 2020. i 2021. godine?

Ristanović: Korupcija u planiranju i izgradnji je značajan problem o kome često govorimo u svom radu, dosta smo o tome pisali priručnika i izveštaja, a to je nešto što je prepoznala i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima. Uglavnom je to posledica loše postavljenog sistema, odnosno nedovoljno utvrđenih kaznenih odredbi i nedovoljnog pozivanja na odgovornost ključnih aktera koji učestvuju u sistemu planiranja i uređenja prostora.

Naši zakoni, propisi, podzakonski akti često otvaraju mogućnost slobodnog tumačenja i brojne su pravne praznine koje investitori lako zloupotrebljavaju. U pogledu prostornih i urbanističkih planova se to najčešće događa u slučaju usklađenosti planskih akata koja se mahom ne poštuje. Vidimo veliki broj improvizacija procedura, veliki broj planova koji se protivzakonito donesu iako su u suprotnosti sa hijerarhijski značajnijim planom. Tamo gde je nešto prepoznato kao prestup, nisu jasno određene kaznene odredbe, a na brojnim mestima su zakoni ostali nedorečeni.

021: Kako biste komentarisali rad ovih institucija, ali i da li one kojima šaljete žalbe postupaju po njima?

Ristanović: Svestan sam toga da naše institucije, a posebno urbanistički zavodi i druga preduzeća koja su licencirana da izrađuju prostorne i urbanističke planove trpe veliki pritisak kako investitora, tako i neretko od političke sfere. To je nešto sa čime ovakve institucije prosto ne mogu da se izbore i najčešće u sprezi tog političkog i ekonomskog uticaja proizvode nešto što ne zadovoljava potrebe javnosti i ne utvrđuje javni interes, iako je to osnovna uloga prostornih i urbanističkih planova.

Ti postupci koje pokrećemo pred nadležnim organima traju sporo, ali ne mogu reći da ne donose rezultate. U više navrata smo imali uspešnih postupaka, pa bih dao za primer upravo pred Ustavnim sudom kada smo zaustavili izgradnju Gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

mm

11.11.2022 • 20:22

za Socu

Zvanicno od strane udruzenja za zastitu i proucavanje ptica , kao legitimni drzavni organ, sacinjena je lista od zvanicno 135 registrovanih, na toj lokciji. Pitanje bolje postavite drzavnim organima, jer je to njihova kako duznost, tako i obaveza, da predoce javnost, ali im to nije u interesu. Na Sodrosu licno zabelezio: velika siva caplja, velika bela caplja, mala bela caplja, mala nocna caplja (GAK) strogo zasticena vrsta u Srbiji, zuta caplja (strogo zasticena u Srbiji), bela roda, orao belorepan, kreja (sojka), veliki detlic, zuna (crni detlic), velika senica, dugorepa senica, patka gluvara (divlja patka), belobrka cigra, recni galeb, kormoran (vranac), labudovi, crna liska (barska koka) cvorak, bela pliska, vodomar - sve zasticene vreste, koje se nalaze na crvenoj listi ugrozenih, strogo zasticenih i zasticenih vrsta ovo je samo deo od 135 registrovanih od strane udruzenja za zastitu ptica.
Nego da da Vi nama objasnite gospodine khm, khm, kako to Galens gradi usred nacionalnog Parka Fruska Gora - pa su jos tuzili jednu od aktivistkinja, da bi se na sudu utvrdilo da su PUT zagradili zicom (ogradom) a parcela kojom put prolazi, pripada nacionalnom parku, i da zivotinje nisu imale prolaz do pojila ... khm, khm.

5 7 -2
Pićuka

11.11.2022 • 16:01

Ako vam je dobro onda ništa.

5 7 -2
GURU NS

11.11.2022 • 15:35

Urbanizam je umro

Novi Sad je upropašćen od strane SNS-a i njihovih firmi. Ekstra profit i provizija su jedino bitno. Primera je bezbroj...

13 12 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.