Tako su početkom juna iz Brisela stanovništvu poručili da unazad četvrt veka u skladištima nikada nije bilo manje plina.
Pod zemljom je tačno 48,1 milijarda kubika za znatno veću zimsku potrošnju, ali to je za skoro 21,8 milijardi manje nego što je bilo lane u isto vreme.
Zapravo, da bi do 1. novembra skladišta, kako nalažu pravila EU, bila popunjena najmanje 90 odsto kapaciteta, neophodno je da se u naredna četiri i po meseca kupi i pod zemlju ubrizga 41,9 milijardi kubika gasa, skoro 63 odsto više nego što je upumpano prošlog leta.
Odluka Brisela
Protekla zima, nešto hladnija posle dve rekordno tople, podsetila je Evropljane kako se zimi gas brzo troši. Sada zalihe valja obnoviti i spremno dočekati zimsko vreme. Problem je, međutim, što na Starom kontinentu muku muče da nađu dovoljne količine gasa.
Obnovljeno je podmorskim gasovodom snabdevanje iz Alžira, Norvežani su se napregli kako bi isporučili maksimalno što mogu, dok je na Baltiku, Atlantskoj obali i Mediteranu izgrađeno više od deset novih terminala za pretakanje tečnog gasa, pa, ipak, plina nema dovoljno i godinama nakupljane rezerve u skladištima sada se brzo smanjuju.
Razlog zašto u EU imaju vidljiv manjak važnog energenta je odluka Brisela, doneta neposredno nakon početka rata na istoku kontinenta, o prekidu snabdevanja gasom iz Rusije, decenijama unazad pouzdanog snabdevača. Tako je ovim pravcem 2021. pristiglo 176 milijardi kubika, otprilike 46 odsto ukupnih unijskih potreba, dok je lane stiglo tek 19 odsto u međuvremenu nešto umanjene godišnje potrošnje, oko 65 milijardi kubika.
Bez ruskih energenata
Redukcija ne samo da će se intenzivirati, već je i plan da se do kraja godine 2027. uvoz gasa iz Rusije u potpunosti ukine. Upravo ovih dana se pročišćava tekst nove energetske direktive EU po kojoj će već za dva, tri meseca evropskim uvoznicima gasa biti zabranjeno da sa ruskim partnerima sklapaju bilo kakav dugoročan sporazum, dok bi se naredne godine ubrzano ukidali i postojeći kratkoročni ugovori.
Odluka o totalnom prekidu sa nekada daleko najvećim dobavljačem je definitivna i, bar dok je aktuelna politička opcija na vlasti u Briselu, neće se menjati bez obzira na ishod rata u Ukrajini.
Istovremeno je i godišnji uvoz nafte iz Rusije sa 18 miliona tona sveden na tri, pa je sasvim izvesno da Evropljani u velikoj meri preoblikuju dosadašnju energetsku politiku. Oslanjaju se na mnogo veći udeo obnovljivih izvora energije, što bi trebalo da smanji potrošnju gasa preko elektrana, ali i na snabdevanje putem LNG tankera i pretakanje plina iz tečnog u gasovito stanje.
Gas dva i po puta skuplji
Problema, svakako, ima na pretek. Tako je potražnja za LNG gasom svake sezone sve veća, pa Katar, najveći svetski izvoznik, gotovo sve količine usmerava na tradicionalne partnere iz Azije, Kinu, Japan i Južnu Koreju. Naravno da je snažna potražnja uvećala cenu LNG gasa, pa Evropljani ovaj gas plaćaju i do dva i po puta više nego što plaćaju ruski gas dopremljen cevovodima.
I pored toga, LNG gasa nema dovoljno, a SAD, koje su obećavale velike količine nisu odgovarajući partner pošto na obali Atlantskog okeana imaju samo jedan izvozni terminal za preradu gasa. Svi ostali su uvozni, odnosno pretakaju gas iz tečnog u gasovito stanje.
Sasvim je suprotno na Pacifičkoj obali SAD; ovakav raspored je posledica duge prakse da se gas iz SAD, slično kao i u Kataru, usmerava na najveće svetske kupce LNG gasa, a oni su svi iz Azije, gde mnoge teritorijalno prostrane države imaju tek neznatna nalazišta ovog energenta.
Kako su Evropljani decenijama imali čvrsto i obostrano korisno energetsko partnerstvo sa Rusijom, ostali veliki svetski dobavljači su decenijama eksport usmeravali van Starog kontinenta, najviše u Aziju.
Interes stanovništva i kompanija
Tako je sada Briselu teško da ugovori potrebne količine gasa, bez obzira što su evropske države proteklih godina gas plaćale dva i po puta skuplje. Tu je i Evropljanima neugodna činjenica da LNG transport i pretakanje ostavljaju znatan ugljenični otisak, odnosno da emituju previše ugljen-dioksida, a Brisel važi za najžešćeg pristalicu "zelene" životne sredine i umanjenja emisije štetnog gasa.
Stanovništvo nije jedino koje trpi usled nedovoljno i sve skupljeg gasa. Ekonomije i najsnažnijih država teško se nose sa znatno uvećanim troškovima, pa se u Berlinu strepi da vodeći proizvođači automobila ili, pak, farmaceutske kompanije ne presele proizvodnju u
SAD.
No, u Briselu kao da ne haju za nedaće kako evropskog stanovništva, tako i najvrednijih kompanija. Uporno se drže jednog viđenja geneze i uzroka rata u Ukrajini, a bilo bi, i za ukrajinsko i za evropsko stanovništvo, mnogo bolje da se nanovo sagledaju i politike mnogih drugih koje su, manje ili više, doprinele da se posle bezmalo osam decenija mira na evropskom tlu ponovo zaratilo.
Propitati i sebe
Od austrougarskih generala ostala nam je pouka da je "rat nastavak politike drugim sredstvima". Dakle, da bi došlo do prestanka sukoba nije dovoljno samo stopirati pucanje i druga razaranja.
Bez razrešenja političkih sukoba koji su evoluirali u rat teško da će na duži rok biti mira. Stoga bi u Briselu, baš kao i u Moskvi, Kijevu, Vašingtonu ili Londonu, morali, imajući u vidu i ratni epilog, preispitati i sopstvena viđenja uzroka i razmaha ukrajinske krize utopljene u tako žestok sukob.
A kada se celovitije sagleda kako je došlo do krvavog pira, te prihvati deo i sopstvene odgovornosti, biće lakše doći do kraja pucanja i uspostavljanja rešenja prihvatljivog za sve strane u sukobu.
Potom bi na red došla i obnova političkih odnosa, ekonomske i drugih vidova saradnje. U tom slučaju u Briselu bi se morali vratiti uspostavljanju partnerstva, a ne razmišljati o kidanju tako uspešne saradnja kakva je decenijama bila evropsko-rusko energetsko partnerstvo, kameni temeljac uspeha ekonomije evropskih država proteklih decenija.
.jpg)
Komentari 8
Neva
Mentalna Higijena
Acika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar