Srećan 1. maj, Pravdo

Autor: Nadežda Jović Grbić

Info

01.05.2025.

15:10 > 14:00

Drage kolege, zaposleni u pravosudnim institucijama, srećan nam Prvi maj.

Foto: Pixabay

Međunarodni dan rada ustanovljen je po događajima od 1. maja 1886. godine, kada su se na ulicama Čikaga radnici (neki i do smrti) borili za svoja prava da žive dostojanstveno od svoje plate.

Možda su bili neobrazovani i siromašni, sa dna socijalnih struktura, ali su znali da su ljudska bića, sa svešću, savešću i moći govora, i da zaslužuju više od toga da budu upregnuti i podmireni sa ostacima, kao da su marva.

Skoro 140 godina kasnije, u maloj Srbiji, jedna grana vlasti, izvršna (koja u ovoj priči ima ulogu muža) je uz pomoć druge grani vlasti - zakonodavne (takoreći, kuma) trećoj grani vlasti, sudskoj, odmerila tačno u gram koliko nam je dovoljno da večno ćutimo i mirno dolazimo na posao, bez pitanja i potpitanja.

Da, pogodili ste, sudska vlast je žena, zadovoljna sa onoliko koliko joj se da, takav je red, na šta bi to ličilo da je ona ekonomski nezavisna, ili ne dao Bog, da više zarađuje od muža. Pomisliće još da se ona nešto pita i da može samostalno da odlučuje i upravlja, gde to ima, šta će svet reći. Samo doziraj pažljivo, taman da se ne oseti ugroženo, ali da zna od koga zavisi, nek uzica bude kratka.

Elem, prava mera koju je "muž" našao je sledeća: minimalac za zapisničare, dva minimalca za saradnike, a sudijama tri minimalca. Od toga da žive oni i njihove porodice, da čuvaju tajne službene podatke, da trpe pritiske i uticaje, sude tajkunima i moćnicima, i naravno kolegama advokatima dosuđuju barem taj minimalac za dve izvršene radnje, jer ispod toga ne dozvoljava Tarifa - to je najniže što može.

Tako su se za sebe izborili oni koji znaju koliko vrede, i svaka im čast na tome, bar neko da zna sebe da ceni.

Ali ja moram da primetim, i da čestitam tom genijalnom matematičaru koji je našao tu tačnu meru za većinsku ćutnju pravosuđa, što je time uspeo da obuhvati ne samo mir i rad, već i da čvrsto žmurimo, i još glasnije ćutimo, kad nam ni tu stimulaciju, nezakonitu kompenzaciju za topli obrok i regres koji nam je ukinut (iako već godinama živimo u zlatnom dobu zemlje ekonomskog tigra) ne isplate.

Upravo čitam vest da je naš novi premijer kupio svoju petu nekretninu u Beogradu, kuću vrednu skoro milion evra, dan pre stupanja na novu funkciju, ali pravosuđu tog istog meseca nije u celosti isplaćena ni ta bedna lažna kompenzacija za ukinuta radnička prava.

Dosad smo većinski ćutali, jer smo tako dresirani, jer lajavce brzo odvoje od krda i uglavnom ućutkaju, svakako su dosad uspešno sprečavali "širenje požara".

Ali, ipak, u dva navrata se desilo nešto neočekivano, organizovana i masovna pobuna - doduše zasad samo u situacijama neposredne "životne" opasnosti.

Kad je sudijskim saradnicima, budućim sudijama, izvršna i zakonodavna vlast pre devet meseci rekla da oni neće više moći postati sudije, već će sudijski saradnici biti izbrisani kao kategorija, usledeo je požar. Plan izložen u nacrtima pravosudnih zakona, jeste da će izvršna vlast, kroz Pravosudnu akademiju koju finansira, i u čije se upravljačke organe čvrsto integrisala, birati sve do zadnjeg sudije, tužioca i svakog zaposlenog u pravosuđu. Društvo sudija Srbije je u toj situaciji reagovalo fantastično, saradnici isto.

Iako Društvo sudija Srbije sad uglavnom ćuti ili povremeno tiho progovori, preko 600 sudija i tužilaca se opet samo organizovalo, i jasno i glasno progovorilo, i odbranilo svoju struku od upada nenadležnih, odnosno od pretnje da će biti otpušteni.

Dakle, reagujemo kad osetimo "životnu" opasnost, znači ipak želimo da živimo i postojimo. Ako postoji volja za životom, znači nečemu se i nadamo - nije nas dokrajčila apatija i depresija, uprkos decenijama podređenog, nedostojnog i neadekvatnog materijalnog položaja jedne od najodgovornijih i najuglednijih zanimanja.

Iako je pravosuđe trpelo udarac za udarcem, povlačilo se, korak po korak, do samog ćoška u kom je sad, dok su plate držane tako nisko da smo na listi plata u pravosuđu na 45. mestu od 47, država Saveta Evrope, dok se oduzimao regres, topli obrok, obuke, seminari, službena putovanja (sve ono što se podrazumevalo čak i u komunizmu, da ne spominjem moderne standarde IT i ostalih uspešnih firmi, ali u čemu, hvala Bogu, javna preduzeća - dakle državni sektor, i dalje uživaju), ipak je ostala nada i svest da to nije normalno. Da sve to školovanje i odgovornost, i društvena očekivanja od nosioca te uloge, zaslužuju materijalni izraz. Bar onaj koji piše u članu 5 Zakona o sudijama.

Dakle, zaslužujemo li više od samog preživljanja, i od "Ćuti, dobro je, može i gore"?

Da li ćemo ćutati i nastaviti da idemo na posao i marljivo radimo i dok čoveka, koji je zadnjih 15 godina direktor Pravosudne akademije, postavljaju za Ministra pravde - valjda da osigura da ovi nacrti, po kojima se uvode jedna vrata ulaska u pravosuđe, a čije ključeve drži izvršna vlast, postanu zakoni? Dok novi premijer kupuje kuću od milion evra u mesecu u kom nema novca za naše stimulacije?

Dok gledamo udarce u našu struku, poput "Nadstrešnice" koja se podeli u tri predmeta u dva grada, pa u kojoj pripadnici izvršne vlasti nisu u pritvoru, nego samo "struka", i već se jasno nazire da oni neće snositi odgovornost za svoje izgovorene reči, dok neke izgovorene reči studenata i profesora predstavljaju ozbiljan napad i pretnju za ustavno uređenje, pa njima treba pritvor?

Prvi je maj, Dan rada, i šest meseci od pada nadstrešnice. Vreme je da se presaberemo od tih silnih događaja koji nadražuju naš mozak, od kojih smo otupeli i odvojimo bitno od nebitnog.

Ako je sudski stub vlasti godinama slabio i gubio na moći, zaposleni u njemu snose odgovornost za slabljenje ključnog dela društva i urušavanje sistema zbog slabosti našeg nosećeg stuba. Slikovito rečeno, "žena" je previše dopustila "mužu", bila je jednaka samo na papiru, ravnoteža je dugo i ozbiljno narušena. I sad svi pate.

Studenti tj. "deca" to ne mogu više da gledaju i odbijaju da tako žive. Čisti i srčani kakvi samo mogu biti ljudi u ranim dvadesetim, neiskvareni životnim iskustvima, oni traže da se uspostavi ravnoteža i zakoni sprovode jednako.

Traže kraj ove društvene patologije, i svakako će je dobiti - jer samo na njima svet ostaje, a brojevima u svakom gradu zadnjih pola godine su pokazali da je masovnost na njihovoj strani, i to neuporedivo u odnosu na sve druge.

A ovo trenutno pravosuđe, sačinjeno od nas u srednjim godinama i onih na samo par godina do penzije, sad će da pokaže da li je većinski prevagnulo, da li je došao momenat da povrati svoje dostojanstvo, i svoj zasluženi položaj u društvu. Ili će se morati čekati još par godina da ovi sadašnji studenti polože pravosudni ispit i promene tok. Šta se sve trpelo, istrpeće se i ta sramota kad tu decu budu morali u oči pogledati.

A možda se ipak sete, da su učili, radili, zaslužili svoj posao, da im nije poklonjen već su uložili godine volontiranja, besanih sati, nošenja predmeta kući. I da prihvatanje ovog i ovakvog položaja nije izraz duhovnosti i skromnosti, već šalje jasnu poruku da misle da nekako nisu zaslužili svoj posao, da im možda ne pripada iz nekog razloga, pa zato bolje da ćute.

Nadežda Jović Grbić je viši sudijski saradnik u Više sudu u Novom Sadu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

PRAVOSUĐE blokada fakulteta

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Sanja

01.05.2025 • 16:05

Sudstvo je rak rana ove države. Da tužioci i suduje rade svoj posao imali bismo pravnu državu.

6 5 +1
Fs

01.05.2025 • 15:30

Fs

Za pravdu u ovozemaljskom zivotu covek se mora boriti kao i za vlast.

4 3 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.