Srbiju je neko pozvao i probudio

Hathor

Info

04.09.2025.

18:00 > 17:22

Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.

Foto: 021.rs

Probudio ju je, sa druge strane je bio uzvik: "Srbijo, da li se čujemo?" Njeno srce je snažno zakucalo i kao iz topa je, vešto i brzinom svetlosti pročistila grlo, sabrala se i uzviknula "Čujemo se, tu sam, ne spavam!"

Nakon što je prekinula poziv i došla sebi shvatila je da jedan deo nje još uvek spava, a u glavi su joj odzvanjale reči poznatog glasa "Srbija će pobediti", "Srbija mora pobediti" "Pristojna Srbija ne sme da st..."

Onako bunovna podigla je obrvu, počešala se po leđima i zapitala se ko je ona uopšte, čija je, gde je pošla, koje je godišnje doba i koji je danas dan? I zašto joj, zaboga, srce još uvek lupa?

Studenti u blokadi su se izgleda odvažili da svoju zemlju nazovu onim istim imenom kojim je i režim tokom cele ove predizborne ili "postnadstrešne" kampanje svojata i perfidno čini isključivo partijskom svojinom i to najpokvarenije moguće – njenim pravim. Oni su se isto tako odlučili da je pozovu da ustane protiv nepravde iako je to do sada nekako uvek pripadalo vladajućima.

Zašto? Pa etar je dosta zeznuta stvar i nema ga svako. Izvorno, gle čuda, potiče od neke čudne reči koja znači "šljašteće", a kako svi dobro znamo, šljokica nema u onom delu univerzuma u kom se ne slažeš sa režimom. Uprkos tome što se za poziv studenata neće čuti dovoljno glasno da probudi onaj uspavani deo nje, studenti veruju da srce može da zalupa i na poruku koja ne šljašti.

Onaj uspavani deo takav je jer je spavanje dosta praktična i lepa zgoda – sijaset identičnih života u ruke dobija sijaset identičnih transparenata, kao da je sve jedan do drugog odštampao isti štampač. Na njima nema autentičnosti, nema duha ni istine.

Uspavani deo i te kako ne želi da uči, a pogotovo ne onu prvu lekciju: učenje je kritički pristup, nepristrasnost i sloboda. Uspavani deo i te kako ne želi da se kreće: čvrsta pozicija na tačno tom mestu na kom jeste najveći je san svih snova. I na kraju, i te kako ne želi normalno da živi: ko još smatra da je život pod brnjicom i na uzdama išta normalno i može li se nazvati životom?

Veliki protest u Novom Sadu najavljen je za sutra, 5. septembra. Zašto? Jer je policija upala na univerzitet, jer je primenjivala silu na građanima, jer svakim novim danom sve više nastavnika i profesora dobije otkaz zato što podržava zahteve svoje dece, jer već 10 meseci nemamo odgovorne za smrt 16 ljudi, jer zastrašuju svakog ko digne glas protiv nepravde.

Jer su ljudski život i sloboda mišljenja ono što Srbija jeste, a ne strah, odmazda i kažnjavanje nepodobnih kakvom je gospodar šljokica drži. Zato što se studenti bore i za očuvanje akademske časti i autonomije univerziteta koja se svakodnevno grubi krši nasilnim upadima i opsadama policije. Zato što zakon mora da postoji i tamo gde nema etra, i tamo gde je budna a posebno tamo gde spava.

Dešavanja u Novom Sadu više nisu lokalna kavga između dekana i studenata, Novi Sad je trenutno ogromno poprište borbe za pravdu i borbe protiv nasilja u društvu. Ovaj grad je vapaj mladosti za jedinstvom i kako su i sami naveli: "Nećemo stati, nećemo zaboraviti i nećemo prestati da se pitamo – za poginule, za naše prosvetne radnike, za nas same."

I dok se onako čupava i usnula teturala do kupatila razmišljala je o sebi, o tome čija je ona zapravo, šta je stvarno, šta je sanjala, gde danas treba da ide i šta danas treba da odradi. Da li je zapravo podigla hordu nesputanih, plemenitih i hrabrih mladih ljudi sa tolikim osećajem za pravdu i empatiju da su samu upornost i viziju borbe i istrajnosti podigli na neočekivano visok nivo?

Ili je to sanjala hodajući u masi bez lica i bez glasa, tužno, noseći transparent ispisan rukom robota čvrsto držeći svoje mesto da joj ne ukradu? Da li se poziv malopre uopšte i desio? Oslonila se na lavabo i pogledala sebe u ogledalu. Videla je buku. Buku udaranja srca koje još od buđenja nije stalo i to je bilo jedino što je još uvek bilo nepobitno – java.

Na tren se trgnula iz tog ujednačenog ritma i buke i pogledala na svoj obraz u odrazu: "Gle, šljokica", reče iznenađeno jer je znala da nije njena. Umila je tuđi sjaj s lica i shvatila da danas treba da se sabere, odradi obaveze, plati račune, nahrani decu i potapše ih po leđima i da stigne u Novi Sad do sutra, u 19h.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

blokada fakulteta studenti u blokadi

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.