Ulice kojima ne prolazimo
Nikada nisam bila ljubitelj Balaševića.
Foto: 021.rs
Smatrala sam njegovu umetnost prejednostavnim i prelakim trigerom koji poput reklame dira niti onog bića koje unutra, ko za inat, uvek pati.
Kada god sam čula pesmu ili pročitala stihove uvek sam pomislila "A lako je tako!", verujući da je prava umetnost ona koja se do unutrašnjeg bića probija ipak malo teže.
A onda sam shvatila da "više ne prolazim Ulicom Dositejevom". To "Dositejeva" postala su razna mesta, uvek jedno, ali nikad samo ono. Shvatila sam i to sasvim slučajno plivajući u moru nepotrebnih analogija da potpuno podsvesno, kada god negde idem, zaobilazim neka mesta, jedno mesto posebno.
To mesto od novembra prošle godine ciljano sam posetila tri puta. I ta tri puta su bila teška kao betončina koja se tu srušila. U svom međuvremenu nekako potpuno slučajno, čak i kada je Bulevar Jaše Tomića najbliža putanja od tačke A do tačke B, ipak izaberem da se procunjam gore, po Bulevaru, pa da, eto, slučajno uletim u Kisačku nekako odgore ili ovde u Rumenačku isto tako.
Mislila sam da sam zamišljena, malo rasejana, dokona ili nesnađena, ali sam shvatila, posle onih par puta kada sam se zaletela u tom svom nesnađenju Jašom direkt na "Dositejevu" da to radim s razlogom.
Svaki put kad se približim stanici trudim se da nikako ne pogledam u nju, kao onomad kad sam se kao dete plašila čudovišta iz tame i verovala da ne postoje i da će nestati ako u tamu ne gledam i ako pritom, recimo, pevušim. Makar i Balaševića.
To "diranje" najtananijeg samim pogledom na izlomljeni talas na krovu glavne zgrade Železničke stanice (pa makar to bilo i na slici), u sekundi se pretvara u udar toliko snažan da je zaprepašćujuće da ga ne oseti i onaj pored. I gotovo sam sigurna da apsolutno isti osećaj ima i hiljade sugrađana koji se tu zadese svesno ili se zeznu kao ja. I onda pomislim: Zar nije užasno što smo dozvolili da, ovako matori, protrčavamo kroz mrak pevajući i praveći se da čudovišta ne postoje?
Pročitaj još
I nije samo Železnička stanica "Dositejeva". Gledam da ne prolazim, ali kad prođem gledam da ne gledam. Ono kako već predugo izgleda centar grada i ulica Modene. Kao neka ogromna razbijena saksija iz kog je biljka ispala, prestala da raste, zemlja se rasula i gle! Niko je ne čisti. Svi samo zaobilaze, prekaču, prave se da ne postoji. Računaju "tuđa je briga", "očistiće valjda već jednom neko" i trk odatle koliko te noge nose jer nikad ne znaš gde je novi beton koji će da padne.
"Koliko mi je samo žao ovog grada", izgovorim gotovo svaki put kada pogledam u ulaz podzemne garaže svečano otvorene nedavno, i dalje okružene razbijenom saksijom i biljkom koja ne daje znakove života.
I bežim, što dalje od "Dositejeve". Ali kao u nekom najluđem snu iznova ulazim u nju. Krije se iza svakog ćoška. I pomislim često koliko će ovom gradu biti potrebno vremena da nakon što isprati čudovišta zapravo i pregrmi sav strah koji je godinama osećao?
Koliko će vremena biti potrebno da se prolazeći gradom ne osećamo tužno, teskobno, bespomoćno, nesnađeno, nesvesno i posramljeno? Koliko ćemo još dugo da osećamo ovu tupost i tugu koja protokom vremena samo ovde nekako čarobno ne bledi?
Koliko još neprolaženja "Dositejevom" je potrebno da kroz nju napokon prođemo svesno, sećajući se onoga što se tu dogodilo ali dovoljno hrabri da to učinimo bez "najtatnanijeg dirkanja koje uzrokuje potrese" – znajući da smo dali sve od sebe da se to ne ponovi?
Da imamo pojma kad nas neko pita gde je to?
Lako je tako. Dirnuti tamo gde znamo da boli – pa boli. Umetnost bi bila pronaći i dirnuti ono biće unutra koje se čudovišta više ne plaši.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar