Šta treba da radi opozicija?
Predsednik Srbije obožava da se obraća narodu.
Foto: 021.rs
Tako je ovih dana na svoj omiljeni način upoznao javnost sa predlogom za razrešenje neugodne situacije u koju je pre više od deset meseci zaglibila aktuelna vlast.
Svakodnevne demonstracije i dalje traju širom Srbije, a pokušaji da se prošla studentska godina nekako spase imitiranjem ispita deluju kao očajnički potez brodolomnika bez mogućnosti da učini efikasniji potez.
Moglo bi se reći da nije jasno kako će se na univerzitetima odvijati i predstojeća školska sezona. Posebno je neizvesno na Univerzitetu u Novom Sadu, ali i na znatnom broju beogradskih fakulteta.
Najava izbora
U takvim okolnostima teško da se vlast može pozivati na izborno raspoloženje iskazano znatno pre tragičnog pada nastrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, a koje je ukazalo na dramatičnu rasprostranjenost korupcije u vladajućim strukturama Srbije.
Vučić je dugo pokušavao da kombinacijom ignorisanja protesta i uzastopnim povećanjem minimalne zarade najšire mase odvoji od demonstracija i bar deo veže za vlast. Ipak, shvatio je da trajnijeg rešenja nema bez izbora.
Stoga je krajem avgusta, nakon više meseci odbijanja predloga protestanata za izlazak na birališta, u javnost izneo mogućnost da glasanja uskoro ipak bude i kao okvirni datum spomenuo 28. decembar. Napokon, u petak, 12. septembra, bio je veoma jasan da su izbori jedini mogući izlazak iz krize i lansirao je nekoliko mogućih termina za njhovo održavanje, sve u razdoblju od aprila do decembra naredne sezone.
U međuvremenu, u tih dvadesetak dana dogodilo se ograničavanje trgovačke marže na 20 odsto. I mada javnost nije baš ushićena rezultatima adminstrativnog upada Vlade Srbije u ono što bi trebalo da privredni subjekti samostano odlučuju, predsednik, izgleda, drugačije tumači epilog ograničavanja cena za 23 grupe proizvoda, ukupno oko 23.000 artikala, kao i limitiranje bankarskih potrošačkih kredita.
Pročitaj još
Apriorna kritika
Razlika ishodi iz dva pristupa problemu visokih cene, naročito prehrambenih artikala i osnovnih sredstava za higijenu. Opozicija akciju sagledava isključivo kao potez neprimeren tržišnom privređivanju i prilično se podsmešljivo odnosi prema uštedi siromašnijeg potrošača od dvanaest do petnaest odsto po kupovini.
Utisak je da ide na neprekidnu kritiku vlasti, bez obzira na stvarni efekat svakog pojedinačnog poteza vlade. Čini se da se ovakvim pristupom još vidljivije okrenula ka bolje stojećim grupama stanovništva. Problem je u tome što je izostalo razumevanje pozicije siromašnijih građana.
Opozicija je jedno vreme odbijala vanredno glasanje, protesti su bili veoma masovni i računala je na pad Vlade Srbije i automatsku promenu vlasti. Ali bunt je postupno jenjavao i sada ga održava izuzetno uporna grupa naslonjena na studente. Jedan od bitnijih minusa opozicije je što se nije dovoljno približila širim masama, a u danima kada je imala najviše pristalica oslonila se dominantno na studente, prosvetne radnike i starije školarce. To jesu grupacije snažnog uticaja u svakom društvu, ali, ipak, ovoga puta nisu uspele nametnuti se van svog profesionalnog kruga.
Nezadovoljni pojeftinjenjem
Naprednjaci su uočili jednostranost nosioca protesta, zaigrali su na kartu njihove dodatne izolacije. Izgleda uspešno, mada se ne bi moglo reći da su povećali broj pristalica. Naprotiv, mesecima im se osipao broj poklonika i simpatizera, ali je jednostranost opozicije učinila da se taj proces sada zaustavi i dobar deo potencijalnih glasača ode u neopredeljenost i traganje za novim političkim favoritom.
Time je stvoren prostor za stranačku aktivnost na pridobijanju novih poklonika. Desetomesečna kriza je jasno ogolila slabosti vladajuće stranke, na opoziciji je da privuče razočarane i tako uveća svoj glasački konto. Potencijal je poprilično velik, ali glasači neće doći sami od sebe, stranke moraju da se potrude kako bi ih privukle.
U tom smislu, i opozicija bi morala realnije sagledavati i okanuti se apriorne kritike vlasti. Razmislimo samo, ko će biti nezadovoljan time što su u prodavnicama hrana i sredstva za ličnu higijenu primetno, mada ne i previše, pojeftinili? Rast cena je od pandemije do danas prisutan širom Starog kontinenta i Evropska komisija je utvrdila da osnov porasta nisu ni veće dobavljčake cene, ni rast plata, već daleko najviše rast marže prodavaca.
Skuplje nego u Evropi
Kod nas je rast cena bio i viši nego u Evropi, gotovo je neverovatno da je hrana danas u Makedoniji 20 odsto jeftinija nego u Srbiji, dok Rumuni, Bosanci i Mađari plaćaju prehranu i 15 odsto manje spram ovdašnjih potrošača.
Roba nam je skuplja nego što je u Slovačkoj, Crnoj Gori, Bugarskoj, a gotovo pravo je čudo da je u Nemačkoj, gde su zarade trostruko više, hrana skuplja pet-šest odsto. Kako da onda ne samo prosečni potrošač ne oseti zadovoljstva kada na policama vidi prihvatljivije cene.
Čini se da je vreme približavanja izbora period kada bi opozicija od sveopšte i paušalne kritike vlasti trebalo da se preusmeri na najveće probleme. U prvom redu to su neuređeni birački spiskovi, čije bi sređivanje trebalo da bude uslov za izbore.
Za taj posao bi se mogla zatražiti podrška i pomoć iz inostranstva, jer spiskovi su od prvih višestranačkih izbora 1990. godine konstantno bili najspornije mesto u celokupnoj izbornoj proceduri sa bezbroj indicija da onaj ko čuva najdragoceniji izborni materijal može relativno lako manipulacijom steći krupnu prednost. Nije reč o malom broju, naprotiv u pitanju su brojke koje često mogu odlučiti pobednika.
Samo glasovi donose pobedu
U redu je demonstrirati, ukazivati na zaista krupne poremećaje u funkcionisanju vlasti. Ali opozicija treba da ima na umu da se izbori dobijaju jedino (većim) brojem glasova.
Da bi se uspelo u tome, potrebno je sagledavati interese i volju što šire populacije, dok je sređivanje biračkih spiskova preduslov da izborna volja tokom ponoćnih prebrojavanja ne bude izigrana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 6
Dragan
Banco
Крк
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar