Drugačije mišljenje
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Foto: Beta (Meredith Seaver/College Station Eagle via AP
Iako ga do tada gotovo niko nije poznavao niti pominjao, niti je iko iz domaćih desničarskih krugova pokazivao stvarno interesovanje za njegov rad, njegovu biografiju ili ideje, ali je upravo ta nepoznatost, spojena sa brutalnošću atentata, stvorila savršenu priliku da ga isti ti krugovi brže-bolje prigrle i u njega projektuju ono što im je bilo potrebno: sveca zaštitnika, mučenika, simbol iz inostranstva koji se može, gotovo bez napora, preneti u domaći okvir i iskoristiti kao oružje u ideološkim obračunima.
Narativ se od prvog trenutka namestio savršeno: ako ne žališ za njim, ti si saučesnik ubice; ako podsetiš na ono što je govorio i radio, proglašen si za neprijatelja slobode govora; ako odbiješ da učestvuješ u ritualnom oplakivanju, bivaš optužen da odobravaš političko nasilje.
Moralna ucena funkcioniše zato što je jednostavna i ne dozvoljava nijanse: oplakuj ga ili si na strani atentatora. U zemlji u kojoj je manipulacija emocijama već odavno usavršena do nivoa dnevne rutine, takva priča nailazi na plodno tlo i širi se munjevitom brzinom.
Predsednik Srbije je u svojoj prvoj reakciji Kirka opisao kao čoveka koji je "samo govorio šta misli i borio se za svoje ideje", uz dodatak da bi i u Srbiji neko mogao nastradati jer "drugačije misli", čime je na perfidan način sugerisao da bi se i sam mogao naći u ulozi mučenika, dok bi opozicija i "blokaderi" automatski bili predstavljeni kao potencijalni atentatori.
Mediji su, naravno, odradili svoj deo posla: tabloidi su preko noći počeli da iskopavaju sitnice koje će ga učiniti bližim domaćoj publici: priču da je poznavao nekoliko Srba u Čikagu ili da je igrao za neki srpski košarkaški tim – sve samo da bi tragedija zvučala "naša", dok se do juče njegovo ime nije pojavljivalo ama baš nigde. Odjednom je postao oličenje borbe protiv "liberalnog ludila", iako je u Americi bio poznat pre svega kao ekstremni desničar i kulturni ratnik, čovek čiji su stavovi izazivali podozrenje čak i unutar sopstvenog političkog tabora.
Pročitaj još
I tu dolazimo do ključnog pitanja: šta zapravo znači to "drugačije mišljenje"? Ako pod tim mislimo neslaganje oko poreza, zdravstvene politike ili odnosa prema Evropskoj uniji – to jeste pluralizam, to jeste demokratska debata, i bez nje nema slobodnog društva. Ali Kirkova politika nije bila to.
Njegova "drugačija mišljenja" svodila su se na tvrdnje da su crnci sami krivi za kriminal i siromaštvo, da je Zakon o građanskim pravima iz šezdesetih bio greška jer je navodno "nasilno oduzeo" nešto beloj većini, da žene nemaju pravo da odlučuju o sopstvenom telu čak i kada se radi o desetogodišnjoj žrtvi silovanja, da LGBT ljudi ne treba da uživaju jednaka građanska prava jer time "ruše porodicu", da je islam nespojiv sa zapadnom civilizacijom i da muslimani čine "civilizacijsku pretnju", da je koncept bele privilegije "rasistička ideja" kojom se ponižavaju belci, a da uspešne Afroamerikanke poput Mišel Obame ili Ketanži Braun Džekson mogu biti samo rezultat "otimanja mesta belim ljudima" kroz afirmativnu akciju.
Njegovo "samo drugačije mišljenje" uključivalo je i otvoreno prihvatanje teorije "velike zamene", toksične laži prema kojoj liberali namerno uvoze nebele imigrante kako bi zamenili belu hrišćansku većinu, kao i ideju da je sloboda moguća samo tamo gde postoji hrišćanska populacija. To u prevodu znači da je za njega svaka sekularna, jevrejska, muslimanska ili ateistička zajednica inherentno nesposobna da bude slobodna.
Kada sve to stavimo jedno do drugog, postaje jasno da tu nema govora o običnom različitom i samo drugačijem mišljenju, nego o sistematskom projektu u kojem se već postojeće slobode i jednakosti tretiraju kao neprirodne, nasilno nametnute i nelegitimne, i gde se priprema teren da se te slobode jednog dana ukinu.
Ovde postaje važno da govorimo o fašizmu ne kao o uniformama i ikonografiji, nego kao o logikama i obrascima. Fašizam uvek počinje podelom na prijatelje i neprijatelje, na "nas" i "njih", gde "oni" nisu politički rivali već unutrašnji neprijatelji koji se moraju neutralisati. U Kirkovoj retorici to su bili imigranti, manjine, liberali i feministkinje, svi oni koji navodno ugrožavaju pravu Ameriku.
Drugi obrazac je obećanje preporoda: ideja da nacija može ponovo procvetati samo ako se oslobodi degenerisanih uticaja feminizma, multikulturalizma i sekularizma. Treći je kult hijerarhije i prirodnog poretka: žene treba da se pokore mužu, hrišćanstvo je jedina osnova slobode, a svi ostali identiteti su manje vredni ili pogrešni.
Četvrti obrazac je dehumanizacija: migranti i muslimani ne prikazuju se kao građani sa pravima nego kao opasnost, uljezi, smrtonosna pretnja, i kada se to ponavlja dovoljno dugo, nasilje postaje ne samo dozvoljeno nego i očekivano.
Kirk je karijeru izgradio upravo na tome: širio je osećaj ugroženosti kod onih koji su većina, ubeđujući ih da im oni u manjini otimaju zemlju, prava i identitet, da je njihova sloboda na izdisaju i da se može obnoviti jedino ograničavanjem sloboda onih drugih. To je ista logika na kojoj su počivali najopasniji režimi dvadesetog veka i zato je važno reći naglas da fašizam nije prošlost nego uvek prisutan potencijal, spreman da se pojavi kad god neko normalizuje ideju da su jedni manje vredni od drugih i ne zaslužuju jednaka prava.
To naravno ne znači da je Kirk zaslužio smrt. Ubistvo političkog protivnika je apsolutno zlo i mora biti osuđeno bez ikakvih ograda. Ali isto tako ne znači da je njegova ideologija postala prihvatljiva samo zato što je ubijen.
Njegova smrt ne pere njegove stavove, naprotiv, stavlja ih pod još jače svetlo. Ako nešto, sada je važnije nego ikada da se podsetimo šta je govorio, jer jedino tako možemo raskrinkati lažnu dilemu koju desnica gura: da je on bio mučenik slobode govora. Kada danas čujemo da "levičari slave ubistvo Kirka", treba znati da to nije ništa drugo do manipulacija neznanjem publike.
Niko razuman ne slavi atentat, ali mnogi odbijaju da ga oplakuju kao heroja i mučenika, i u tome ima više poštenja nego u svim krokodilskim suzama koje gledamo ovih dana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Komentari 16
jeste rekao sam
Pes
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar