Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

04.09.2025.

11:03 > 11:28

Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.

Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama

Foto: 021.rs

Svi oni posluju u okviru United Media i svi oni su kritički nastrojeni prema aktuelnoj vlasti Aleksandra Vučića. U prethodnih mesec dana, sa korporativnim promenama, objavljivanjem razgovora između direktora Telekoma Srbija i direktora United Grupe, deluje da su se stvari ubrzale i da odgovor o budućnosti ovih medija nije najvedriji.

Na osnovu objavljenog razgovora, zbog kojeg Telekom najavljuje tužbe, zaključuje se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao zahteve u vezi sa rukovodstvom United Media.

Umešane strane, odnosno direktor državnog Telekoma, United Grupa i glasnogovornica predsednika Srbije požurili su da demantuju tvrdnje o saradnji velikih korporacija i državnog vrha u nameri da uguše još jedan (od malobrojnih) profesionalnih medija u Srbiji.

Sumnju u Vučićevu "neumešanost" bude upravo njegove sopstvene reči, jer je još u januaru i februaru najavljivao da deo medijskog ogranka United Grupe "ide na doboš", te da će jedan broj novinara biti otpušten u novembru.

Nakon novih otkrića OCCRP-ja, Vučić poručuje da bi N1 i Nova već bili ugašeni – da je to želeo. Na ovaj način, predsednik Srbije otkriva da poseduje moć da ugasi medije, ali isto tako poručuje svojim glasačima da ta vrsta zloupotrebe nije potrebna, jer je on dovoljno snažan da izađe na kraj sa njima.

U komplikovanoj strukturi kompanija, ćerki-firmi, investicionih fondova, ogranaka i raznoraznih direktora, zaključak dela javnosti jeste ona narodna da "para buši gde burgija neće". To nije daleko od istine, pa se po ko zna koji put potvrđuje da biznis ne poznaje vrednosti, da se pod egidom slobodnog tržišta mogu ubaciti i zamisli o gušenju slobode govora.

Ono što se dešava u Srbiji u poslednjih deset meseci, od reakcija vlasti do novih pokušaja disrupcije medijske scene, moglo bi da dobije zasebno poglavlje u nekom budućem nastavku knjige "Spin diktatori" Sergeja Gurijeva i Danijela Trajsmana. Akcije koje su pokretali studenti i građani bile su nesvakidašnje, za mnoge nešto novo, no defanziva i povremeni kontranapadi vlasti predstavljaju ono što je "već viđeno", možda ne u Srbiji, ali u drugim delovima sveta svakako.

Televizija je i dalje važna, barem u Srbiji

Na vest o mogućnosti "disciplinovanja" ili gašenja N1 u javnosti se čuo stav da bi to moglo da se premosti stvaranjem internet televizije, novog sajta ili pak društvenim mrežama. Ističe se da su društvene mreže preuzele primat i da televiziju gleda sve manji broj ljudi.

Ovakve ideje svoje uporište pronalaze u aktuelnim trendovima, ali i studentskom kreativnošću - oni su ti koji su pametno iskoristili društvene mreže za mobilizaciju zaista velikog broja ljudi. Dovoljno je pogledati objave studenata FDU u blokadi i pronaći dokaz toga da talenat i ideja, uz minimalna sredstva, mogu da proizvedu snažnu emociju i pokrenu ljude.

No, postoje podaci koji govore da to i nije baš tako. Prema ovogodišnjem izveštaju Rojtersovog instituta, televizija ostaje dominantan izvor vesti u Srbiju, a dnevna konzumacija od 5,3 sati je među najvišima u svetu. U domaćem televizijskom svetu, televizije N1 i Nova S imaju najveći procenat poverenja kod publike.

Prema istom izveštaju, Srbi najviše u Evropi koriste društvene mreže kako bi došli do vesti, čak 67 odsto ispitanih. Gotovo polovina mladih, od 18 do 24 godine, za dobijanje informacija koristi TikTok i Instagram. Međutim, istraživanje ne otkriva koji kanali se prate ili koji je kvalitet informacija koje dobijaju.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine objavilo je 2022. godine izveštaj o navikama publike, bazirajući ga upravo na Rojtersovoj metodologiji. Tada je zaključak bio da je televizija i dalje glavni izvor informisanja, te da ima primat u odnosu na društvene mreže, ali i sajtove medija.

Ukazuje se i na generacijski jaz, pa tako 40 odsto mladih, od 18 do 34 godine, koristi društvene mreže kao primarni izvor vesti, dok je za više od polovine najstarijih, one sa preko 55 godina, televizija i dalje najvažniji informacioni medij.

Ukoliko se za budućnost računa na medijske navike mladih, onda se za temu kandiduje i njihov glasački potencijal. Nedavno je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila da je više od 90 odsto mladih spremno da izađe na izbore, te gotovo 90 odsto njih podržava studentske proteste.

Ovakav podatak je u velikom kontrastu u odnosu na ono što se moglo čuti prethodnih godina, ali i u odnosu na druga istraživanja koja su pokazivala da mladi nisu preterano zainteresovani za politiku, po čemu Srbija nikako nije izolovan slučaj. Pre samo šest godina, prosečna ocena zainteresovanosti mladih za politiku bila je 3,18, po KOMS-ovom istraživanju, a Demostatovo istraživanje je pokazalo da 53 odsto mladih uopšte ne interesuje politika u Srbiji.

Dakle, televizija je i dalje dominantna u Srbiji. U raspravama o budućnosti, u kontekstu potencijalnog gašenja N1 i Nova S, može se čuti i to da će se kroz 10 do 20 godina navike publike u potpunosti izmeniti. Takav stav podržan je trendovima i promene su, izgleda, neizbežne, ali je potrebno zapitati se kako će izgledati društvo u Srbiji ukoliko se urušavanje demokratije i medijske scene nastavi ovim tempom?

Vučić kao spin diktator

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za trinaest godina vladavine sebe ustoličio kao dominantnog spin diktatora na Balkanu, ukoliko po geografskoj matrici Viktora Orbana smestimo u srednjoevropski, a Erdogana u azijski okvir. Uostalom, Trajsman i Gurijev u svojoj knjizi "Spin diktatori", koja je dosta pažnje privukla i u Srbiji, na nekoliko mesta pominju i Vučića.

Knjiga funkcioniše kao svojevrsni "playbook" za autokrate, pa će čitalac imati osećaj da Vučićeva vladavina nije ništa novo, te da smo se zadesili na poligonu za testiranje raznoraznih autokratskih metoda. Kako je to otpevao Nik Kejv, nema manjka tirana i nema nedostatka budala. Sve to, naravno, ne menja činjenicu da su taktike koje koriste autokrate uspešne i da je potrebno da se poklopi dosta faktora kako bi se iz te društvene zarobljenosti izašlo.

U knjizi se ističe nekoliko pravila koje koriste spin diktatori. Prvo je da se bude popularan i da se uz pomoć te popularnosti konsoliduje sopstvena moć. Setićemo se da Vučiću nije bio problem da zadrži moć nakon prelaska sa premijerske na predsedničku funkciju, iako je ona formalno slabija. Popularnost u prvim godinama vladavine mu je to omogućila.

Osim toga, spin diktatori imaju potrebu da se pretvaraju da su demokratični i da se otvaraju prema svetu, što im daje i neku vrstu legitimiteta. Prethodnih dana Aleksandar Vučić je krenuo u kontraofanzivu u stranim medijima, nakon niza negativnih tekstova o njemu, a u nastupima je isticao upravo svoju "demokratsku" crtu, poput pozivanja na dijalog, predlaganja izbora ili savetodavnog referenduma, uz iznošenje laži o tome da su demonstranti plaćeni 30 evra dnevno i to samo za hranu.

Jedno od važnijih pravila je izbegavanje nasilne represije ili barem njeno sakrivanje, jer ona otkriva slabost. Tokom prethodnih deset meseci postojali su pojedinačni slučajevi fizičkog nasilja pristalica vlasti. Kulminiralo je u avgustu kada je došlo do otvorenog sukoba stranke i građana. Ipak, vlast je brzo sklonila svoje pristalice sa ulica, računajući na to da nije dobro da se i slike kriminalaca iz njihovih redova šire medijima i društvenim mrežama.

U avgustu smo videli još jednom primenu spin-diktatorske taktike po kojoj se za prljave poslove angažuju "privatni izvršioci". U Novom Sadu je banda batinaša sa palicama krenula na građane u trenutku sukobljavanja sa pristalicama SNS-a. Trajsman i Gurijev podsećaju da je Viktor Janukovič koristio "privatnu vojsku 'kriminalaca u adidas trenerkama'", nazvanih "tituški", kako bi porazio proevropske demonstrante 2013-2014. godine. Uz to, vlast predvođena Vučićem se poslužila još jednom taktikom – za nasilje na ulicama okrivila je studente i opoziciju, karakterišući ih kao teroriste.

Ovom nizu pravila mogla bi se dodati još i antipolitika, o kojoj u svojoj knjizi opširno piše Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka. Vučić se u prethodnom periodu u velikoj meri koristio depolitizacijom i deideologizacijom kako bi učvrstio svoju vlast i na njoj se održao. U trenucima kada bi krize i afere poremetile "ugled" Srpske napredne stranke, Vučić je potezao za idejom Pokreta za narod i državu, kao nadpartijskog entiteta koje bi trebalo da ga udalji od političke korumpiranosti. Možda jedan od razloga za uspeh koji su studenti ostvarili u uzdrmavanju Vučićeve vlasti leži upravo u antipolitičkoj prirodi njihovog pokreta.

Kako diktatori "guše" televizije

U Gurijevoj i Trajsmanovoj knjizi postoji i nekoliko primera koji nas vraćaju na temu opstanka i budućnosti televizija N1 i Nova S, te ostalih izdanja United Media. Ovi primeri pokazuju i zašto bi srpskoj vlasti, odnosno Aleksandru Vučiću, bilo od značaja da pod kontrolu stavi ove uticajne medije, pogotovo u situaciji okrnjenog ugleda, poljuljane popularnosti i predstojećih, još uvek neraspisanih izbora.

Autori ukazuju, naravno, na primere iz Rusije, podsećajući na liberalni dnevnik Novaja gazeta, čiji je urednik inače dobio Nobelovu nagradu za mir, kao i na kanal Dožd. Ruske vlasti su maltretirale oba medija, što čini i srpska vlast prema onima koji nisu pod njenom kontrolom. Ipak, nije im uvek interes bio da ih unište, premda su i to učinili onda kada bi bilo potrebno. Tako je u slučaju Dožda ograničen uticaj, jer su privatni kablovski operateri otkazali ugovore, onemogućivši im da dopru do većine svojih gledalaca, a na kraju su se sveli na internetskog emitera, što sada neki vide kao potencijalnu budućnost redakcije N1.

U "Spin diktatorima" se ukazuje na istraživanje koje pokazuje da televizijske stanice mogu da utiču na popularnost moćnika. Tako pominju kanal NTV koji je tokom izbora 1999. oponirao Putinu, a istraživanje je pokazalo da je tamo gde se ovaj medij prikazivao, Jedinstvena Rusija bila za devet odsto slabija nego u ostalim krajevima. Naravno, kanal je ubrzo, kroz otvorenu prisilu i poslovne mahinacije, stavljen pod kontrolu. Pojedina istraživanja su pokazivala da je popularnost lidera opadala ukoliko su gledaoci imali pristup kritičkim sadržajima ili je rasla ukoliko bi se nezavisni emiteri gasili.

Ponekad gušenje medijskih sloboda može da se okrene protiv samih autokrata i njihovih moćnika, pogotovo ukoliko se previše opuste, što pokazuje slučaj Perua pod Albertom Fudžimorijem, kojem Trajsman i Gurijev posvećuju dosta pažnje. Ključna osoba u stavljanju medija pod kontrolu bio je Vladimiro Montesinos, najbliži saradnik Fudžimorija, za kog se smatralo i da vlada iz senke. Njihova taktika je bila jednostavna – potkupiti medije.

U maniru pravih spin diktatora, Fudžimoriju i Montesinosu nije bilo važno da kontrolišu sve liberalne medije. Ukoliko su tiraži bili mali, njihovo prisustvo je moglo da posluži i kao argument za postojanje slobode štampe. Slično je bilo i u Hrvatskoj za vreme Franje Tuđmana, kada je postojanje Feral Tribune-a bilo dokaz medijskih sloboda, dok se istovremeno njegov uticaj smanjivao time što je država kontrolisala distributera, pa su se u sela slali veliki tiraži, a u gradove mali.

No, ono što su uradili Fudžimori i Montesinos bilo je praktično dovođenje medija u poziciju da sami sebe cenzurišu. Kada je jedan medijski magnat odbio da pristane na takvu praksu, Montesinosu je bilo dovoljno da se poslužili zakonima krojenim po meri vlasti. Vlasniku je oduzeto državljanstvo, zbog čega nije mogao da poseduje televizijsku stanicu i ubrzo je neposlušni medij stavljen pod kontrolu time što su deonice raspodeljene među proverenim licima.

Skandal poznat kao "Vladi-videos" izbio je 2000. godine kada je objavljen snimak, na kojem se vidi Montesinos kako podmićuje zvaničnika. Video je objavio Kanal N (šta je s tim televizijama sa slovom "N" u nazivu?), a ubrzo su ga pratile i televizije koje je Montesinos prethodno plaćao za poslušnost. I Fudžimori i Montesinos su pobegli iz Perua, a predsednik je ubrzo podneo ostavku.

Ipak, Trajsman i Gurijev ukazuju na to da odluka Kanala N nije bila presudna, iako je ona pokrenula lavinu. Postojali su i drugi faktori, a ticali su se svakodnevnog života građana, ekonomske reforme su bile neuspešne, nije bilo radnih mesta za siromašne, a pozitivan rejting Fudžimorija je opao. Prikazivanje moćnika u korupcionaškoj bahatosti bila je okidač za konačni bes naroda.

Posledice gašenja nezavisnih televizija

Nije retkost ni likovanje zbog situacija u kojoj su se našli N1 i Nova, uz argument da su deo velikog kapitala i da ništa drugo, osim da u nekom trenutku budu prodati, nisu mogli ni da očekuju. Drugim rečima, da vežu konja gde im gazda kaže i da ćute. Iako ova dva medija imaju "kupujem-prodajem" iskustvo, jasno je da novinari zaposleni u njima svoj posao ne rade zbog obrtanja nečijeg kapitala, već zato što su pronašli prostor u kom mogu da kreiraju novinarstvo onakvim kakvim smatraju da bi ono trebalo da bude.

Uostalom, sama reakcija medija dosta govori o tome da novinari nisu tu zarad nečije zarad, već zarad sopstvene slobode da rade onako kako misle da je potrebno. Govoriti i pisati o sopstvenom gazdi nije preporučljivo ni u svetu normalnih poslovnih praksi, a pogotovo ne u Srbiji gde su biznis i politika isprepletani u toj meri da postaje nejasno gde se završava jedno, a počinje drugo.

Premda televizije United Media nisu jedine sa nezavisnom uređivačkom politikom u srpskom etru, definitivno je reč o jednim od retkih koje su donosile dinamiku, što je privlačilo gledaoce. Ogleda se dinamika i u tome što je između gledalaca i reportera stvoren i odnos, pa postoje oni koji nas baš nerviraju i oni koji su nam gotivni.

Dinamičnost medija došla je do vrhunca u proteklih deset meseci, tokom kojih su novinari ovih televizija ispratili veliki broj protesta (nisu jedini), išli su sa studentima do Strazbura, pratili ih kroz gradove i sela po Srbiji i svi oni koji su ostajali kod kuće, čekajući da vide kadrove Slavije ili Gazele, mogli su da spoznaju šta znači magijska moć televizije.

Ne bi to bili ni prvi, zasigurno ne ni poslednji mediji, koji bi bili ugašeni ili čija bi relevantnost bila u toj meri poništena da bi postali nebitni. U eri Aleksandra Vučića dogodilo se to sa nekoliko medija, među kojima su oni koji su tokom vladavine Slobodana Miloševića bili viđeni kao zona slobode.

Promene u N1 i Novoj S neće označiti potpuni kraj medijskih sloboda, jer će i dalje opstati oaze. Režim Aleksandra Vučića neće nužno imati potrebu da dira ono što preostane, jer je uglavnom reč o medijima sa znatno manje resursa i kapaciteta u odnosu na one kojima raspolaže United Media. No, ne treba gubiti iz vida potrebu aktuelne vlasti za totalnom dominacijom i totalnom potčinjenošću protivnika, te je mogućnost da se pod kontrolu stavi i ono što "prebegne" sasvim realna.

Još jedna promena koja bi mogla da se dogodi tiče se izloženosti ono malo nezavisnih medija što preostane. Do sada su N1 i Nova S služile kao neka vrsta vreće za primanje udaraca, dok su drugi mediji bili izloženi suptilnijim pritiscima i generalno teškoj poziciji usled kontrolisanog tržišta oglašavanja u Srbiji. Nestankom ova dva medija, vlastima bi bio potreban novi dežurni neprijatelj i samo bi bilo pitanje koga bi izvukli iz šešira i čiji životi bi bili upropašteni.

Autori Trajsman i Gurijev pišu da "spin diktatori ne opstaju tako što osujećuju pobunu, nego tako što eliminišu želju za pobunom". Vlast Aleksandra Vučića zasigurno računa na to da bi unutrašnjim promenama u ovim televizijama, te eventualnim menjanjem uređivačkog kursa, došlo i do apatije u delu javnosti.

Kao kontramera autokratama, ukazuje se na to da nisu dovoljne institucije ili zakoni, već je neophodno postojanje sloja ljudi koji su spremni da se organizuju, koji su informisani, pogotovo u svetu koji je preplavljen informacijama sa svih strana. Između ostalog, potrebno je da postoji i dovoljna velika potražnja za objektivnim vestima i slobodnim medijima, ističu autori "Spin diktatora".

U kontekstu Srbije, to nije baš obećavajuće, jer svega sedam odsto publike plaća onlajn sadržaj. Gotovo polovina ispitanika u Rojtersovom izveštaju navelo je da ponekad ili često izbegava vesti i po ovom parametru Srbije je među 10 (od 48) zemalja u kojima se najviše izbegavaju vesti.

Iz tog razloga dodatno urušavanje medijskih sloboda ne treba nikog da raduje. Dovoljno je podsetiti se pesmice objavljene u poslednjem broju već pomenutog Feral Tribune-a:

Laku noć, voljena Hrvatska,

Zapjevaj, nemoj se stidjeti,

Kad svetlost dogori feralska,

Ti ćeš se sretnijom vidjeti.

Cvjetat će zemlja, more i zrak,

Poslovni tornjevi, voćnjaci...

Svijetao bit će i taj tvoj mrak,

Kad u njem zabljesnu očnjaci.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

vladaNS

04.09.2025 • 11:31

?

Godinama najdraža moja redakcijo, ako mora tekst, molim bez slike. Pozdarv iz Vojvodine

17 4 +13
Čika

04.09.2025 • 11:30

Kao i obično

Dobra analiza, ali nažalost, malo će je ko pročitati, domet 021 je vrlo ograničen.

15 7 +8
Zebra

04.09.2025 • 11:12

Posle N1 na red dolazi gašenje socijalnih mreža! A smejali smo se Severnoj Koreji…

19 4 +15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.