Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Foto: 021.rs
Preciznije, uvodi se pretnja onim privrednim subjektima, proizvođačima, trgovcima, bankarima koji budu poslovali sa Naftnom industrijom Srbije.
SAD će od narednog meseca zabraniti svim svojim kompanijama da posluju sa onim firmama koje sa jedinim proizvođačem goriva u Srbiji realizuju makar jedan biznis aranžman.
Volja najmoćnijeg
Usled ekonomske moći najjače države na svetu, te uloge dolara i američkog bankarstva u globalnim finansijskim aranžmanima, sankcije SAD gotovo automatski prihvata kompletan poslovni svet takozvanog "kolektivnog Zapada", a i velika većina iz ostalih svetskih regiona.
U suprotnom, nemogućnošću da sarađuju sa zapadnim bankama i kompanijama, te da plaćaju u dolarima i evrima, doveli bi sebe u gotovo izgubljenu poziciju.
Posledice će biti grube po NIS, ali i bolne po celokupno stanovništvo Srbije. Dovodi se u pitanje rad Pančevačke rafinerije koja od 3,7 miliona tona sirove nafte, koliko je godišnje prerađivala u poslednje vreme, sa domaćeg tržišta može da nabavi najviše milion.
Teško da bi joj se isplatilo da radi sa tek četvrtinom dosadašnjeg kapaciteta, pa je realno očekivati prestanak rada velikog prerađivača. Postaje izvesno da ćemo morati uvoziti tone i tone goriva, ali nije izvesno ima li kod nas dovoljno logističkih kapaciteta za ovako veliki uvoz benzina, dizela i niza drugih petroproizvoda.
Do sada je iz pančevačke rafinerije snabdevano čak 80 odsto domaćeg tržišta, a bogme godišnje smo izvozili i 1,25 miliona tona što dizela, što benzina. Samo preko sopstvenih bezmalo 350 pumpi NIS drži više od trećine tržišta na malo, ali sankcije će drastično otežati plaćanje i platni promet kroz "nisovski" sistem, pa je veliko pitanje koliko će najveća srpska petrokompanija uspeti da sačuva prisustvo na tržištu.
Pročitaj još
Remećenje svakodnevice
Neće biti lako ostalim maloprodajnim pumpama da zauzmu nove pozicije. Pitanje je imaju li dovoljno cisterni i tehničkih kapaciteta za tako snažno širenje tako reći preko noći. Realno je očekivati probleme u saobraćaju, a ove nevolje uzrokuju dalje posledice u svim segmentima svakodnevice.
Naravno, lanac nedaća se produžava unedogled... Pod udar dolaze i proizvođači plastike, gume i veštačkih vlakana i čitav niz delatnosti zasnovane na ovim sirovinama.
Biće grozno u narednom periodu. To što ovdašnji svet ima ozbiljno iskustvo i sa znatno kompletnijim, time i pogubnijim, sankcionisanjem, teško da će biti od koristi. Naprotiv, već i samo podsećanje na vreme kada smo masovno kupovali švercovani benzin za pet, šest i više evra po litru budi bolne uspomene.
Verovatno su tokom šest meseci odlaganja sankcija, država i veći potrošači nagomilali zalihe. Pomoći će da u prvo vreme ne osetimo pun udar zabrane koju je uveo Bajden, prethodni američki predsednik, i to nakon izbornog poraza kada je nekoliko meseci tehnički obavljao funkciju prvog u SAD.
Šta smeta Amerima
Formalni razlog uvođenja je fakat da je većinski vlasnik NIS-a ruska firma "Gaspromnjeft", koja se, ne od početka, nalazi na spisku onih sa kojima Ameri zabranjuju i najmanji poslovni potez. Sankcije su formalno uvedene ruskim firmama, među njima i "Gaspromnjeftu", većinskom vlasniku NIS-a, kao kazna za rat na istoku Evrope, uz obrazloženje da se time umanjuje finansijska sposobnost Rusije da vodi dugotrajnu vojnu akciju.
Međutim, kada se zna da otprilike 150 miliona evra profita NIS-a čini tek 0,15 odsto ratnih troškova, jasno je da je u pitanju formalni izgovor. Problemi su druge, umnogome i drugačije prirode.
Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja Moskvi nije uvela sankcije. Naravno da je Srbija protiv rata, ali kao država koja dobro poznaje efekat sankcija, Beograd se odavno odlučio da ovu meru ne praktikuje.
Jasno je osudio agresiju Rusije, međutim ujedno se i drži stava da "sankcije više jačaju nezadovoljstvo stanovništva i podstiču ratnu atmosferu nego što uspevaju da limitiraju finansijske mogućnosti jedne od zaraćenih strana".
Ubrzana militarizacija
Amerikanci, kao ni EU, ne prihvataju srpsku argumentaciju i uveli su sankcije, premda se donedavno ovakva mera praktikovala samo ako je usvoje Ujedinjene nacije, što nije slučaj Srbije. No, danas je politička realnost bitno drugačija i maksimalno zaoštrena. Što je još gore, svet se sve ubrzanije militarizuje.
Tako se gleda na (ne)uvođenje sankcija NIS-u. Prvenstveno su izraz grubo poremećenih odnosa na svetskoj političkoj sceni u kojem Srbiji, poprilično i podjednako udaljenoj od oba bloka, nije lako držati distancu i balansirati.
Srbiji se, dakle, kao veliko zlo uzima činjenica da nije uvela sankcije najjačoj nuklearnoj sili. Takav potez bi automatski vodio i ka svrstavanju u "zapadni", jedan od dva iz kojih se na onaj drugi gleda sve namrgođenije, a i puška i "razornije" cevi sve više usmeravaju.
Praktično, Srbija je ucenjena da pristupi jednoj od dve sukobljene, mada još ne u punoj meri sukobljene, strane. Nije pristala i sankcije su cena za odlučan i istrajan stav.
Pucanje na drugog
Ako pogledamo oko sebe neće nam biti teško videti da je svuda sumorno, čak mračno. Poslednjih nedelja situacija se i pogoršala. Uočavaju se nove tačke na Starom kontinentu u kojima je situacija dovedena do zapaljivosti.
Biće potrebno mnogo umeća i veštine da se očuva samostalna pozicija. Na zemaljskoj kugli odavno se sve plaća, pa i izbegavanje svrstavanja. Nadajmo se da je to, ipak, manje bolno od vezivanja za jedan blok i pucanja na onom drugom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar