Evropa se ubrzano naoružava

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

25.08.2025.

16:30 > 13:48

Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.

Foto: 021.rs (AI/ilustracija)

Evropa je iskrvarila do bola, ekonomije su spale na nivo od dva veka ranije, brojni veliki gradovi razoreni su do temelja. Ne zaboravimo, dolazak SAD sredinom 1944. nije bio samo oslobođenje od nacističke okupacije, već je praćen i privremenim ograničenjem državnog suvereniteta.

U slučaju Nemačke, limitirana suverenost se jasno uočava baš ovih poslednjih sezona kada je kontinent ponovo uzavreo i na čijem se istoku žestoko puca i ubija.

Želja iz snova

Bile su potrebne decenije da evropsko znanje i visoka radna kultura ponovo od Evrope načine svetsku lučonošu, a Stari kontinent stekne status "mesta gde se najlepše živi". Bilo je moguće jer je "Stara dama" decenijama važila kao ekonomski jako moćna, sa možda nedovoljnim, ali ne i malim političkim uticajem.

Vojno je bila nezapažena i to joj nije smetalo da, uprkos katastrofama u prvoj polovini dvadesetog veka, već šezdesetih godina povrati ugled i postane "želja iz snova" desetina miliona ljudi sa drugih područja.

No, već duže vreme Evropska unija, a ona obuhvata veći i bogatiji deo Evrope, kao da gubi kompas. Tokom tranzicije devedesetih ispustila je adute kojima je raspolagala i danas je, recimo, većina istočnoevropskih država, mada članice EU, politički bliža SAD.

Pritom, Brisel se i previše oslonio na jednu od dve političke opcije sa druge strane Atlantika. Kada je unutar SAD izgubila vladajuću poziciju, Unija kao da se pogubila. Maksimalno je zaoštrila stavove i sve više se okreće vojnim strukturama. I to, bogme, ne samo verbalno, već i započinje snažan proces naoružavanja i militarizacije.

Ratne rezerve

Pre neki dan iz Roterdama, sa 470 miliona tona pretovarenog tereta najveće evropske luke, stigla je najava kako se priprema za ratne uslove poslovanja. Veoma precizno, govori se da će pojedini segmenti luke biti prepušteni vojnom transportu i pretovaru.

Do sada su ovakvi poslovi po pravilu rađeni u Antverpenu, belgijskoj luci u kojoj se decenijama istovara teret za potrebe NATO pakta. Reč je o drugoj po veličini luci na Starom kontinentu gde se godišnje pretovari tereta više od 320 miliona tona i u koju godišnje pristigne preko 90.000 rečnih i 28.000 morskih brodova.

Međutim, u luci Roterdam neskriveno govore da je loša politička situacija, vojna pretnja po evropske države realna i stoga se povećava vojni kapacitet najvećeg porta, a sve kako bi omogućili brz istovar ako pristignu plovila iz Velike Britanije, SAD i Kanade."

U sklopu priprema za prelazak na poslovanje u militarnim uslovima, u Roterdamu povećavaju broj mesta na kojima će se municija moći brzo sa morskog pretovariti na rečni brod, baš kao što se udvostručava kapacitet tankova u kojima se čuvaju ratne rezerve nafte. To, naravno, nije sve, već se intenzivno radi da se oforme i čuvaju ratne rezerve bakra, litijuma, grafita i još nekoliko za vojne potrebe neobično značajnih metala. Formiraju se i evropske ratne rezerve hrane, vode, lekova, energenata...

Deset puta vrednija

Luke nisu jedine koje se prilagođavaju pretpostavljenim ratnim uslovima rada. Promene su još vidljivije u Rajnmetalu, vodećem nemačkom proizvođaču vojne opreme i oružja. Pre rata u Ukrajini, preduzeće je godišnje proizvodilo robe u vrednosti do 16 milijardi evra, od kojih je najviše trećina bila za potrebe nemačke vojske. Lane je godišnja vrednost proizvodnje uvećana na 36, dok će ove godine prebaciti 57 milijardi evra.

Oko 32.000 zaposlenih odavno nije u mogućnosti da uradi sve što se traži, pa je firma unazad dve godine zaposlila više od 8.000 novih radnika, mahom onih čija su preduzeća radila za proizvođače automobila i u krizu zapala zajedno sa auto-industrijom. Iz uprave poručuju da će narednih sezona izvesno zaposliti još 17.000 radnika, trenutno na proveri kvaliteta rada. Rastom posla podjednako su zadovoljni i dobavljači Rajnmetala, a ima ih preko 1.500 sa više od 120.000 zaposlenih.

Čak i da se situacija u Ukrajini očas smiri, u Rajnmetalu očekuju brdo poslova najmanje do kraja decenije. Samo od povećanog izdvajanja evropskih država za NATO kalkulišu da će godišnje najmanje 60 milijardi biti utrošeno na ono što se proizvodi u najvećem nemačkom vojnom preduzeću, a to su municija, rakete, sistemi protivvazdušne odbrane, dronovi, tenkovi, oklopna vozila... Ovoliki porast proizvodnje uticao je i na vrednost akcije Rajnmetala, u odnosu na vrednost pre rata u Ukrajini uvećana je desetostruko, odnosno za 1.000 odsto.

Novcem štediša

Ratna manija ne zaobilazi ni Francusku. Nakon što je Evropska komisija, ne bez otpora, uspela da provuče odluku da evropske države najmanje 800 milijardi utroše na povećanje vojnog programa, naročito na oružje i municiju, na Pariskoj berzi je živnulo.

Akcije su momentalno počele da rastu, pre svega vodećem proizvođaču aviona, firmi Daso (Dassault). Predsednik Makron je pojasnio kako će, inače prezaduženi "Galski petlovi", doći do ulagačkog kapitala. Pariz računa na štednju Francuza, sasvim precizno na oko 55,2 miliona štednih računa građana na kojima se nalazi više od 400 milijardi evra. Prošle godine, Makron je pripremio teren time što je vlada uspela da, bez glasanja u parlamentu, provuče zakon po kome država može da se zarad vojnih ulaganja koristi novcem sa štednih računa svojih državljana.

Od novijih članica Evropske unije po vojnim ulaganjima izdvaja se najveća Poljska. Mnogo pre insistiranja američkog predsednika Trampa, povećala je izdvajanja za NATO pakt i prošle godine je u ove namene uložila 4,12, a ove će 4,45 odsto nacionalnog BDP-a.

Sa preko 200.000 aktivnih vojnika, od kojih je bezmalo 138.000 profesionalaca, Varšava ima najbrojniju vojsku u EU. To, ipak, ne zadovoljava, pa je prethodna vlast za cilj imala da broj profesionalnih vojnika poveća na 300.000.

Poljaci nisu zadovoljni ni sa 740 tenkova, te preko 60 borbenih aviona, pa su od SAD naručili više od 280 tenkova i 32 aviona F-35, dok će od Južne Koreje kupiti 180 tenkova i 12 aviona F-29. Kada se želi biti najveća vojna sila, nema kraja ulaganjima u oružje i vojnu opremu.

Put u pakao

Osnovno pitanje koje se postavlja je čemu tolika i sve ubrzanija militarizacija Evropske unije i kupovina silne količine naoružanja? Pozivanje na situaciju u Ukrajini može da izgleda kao objašnjenje.

Ali, podsetimo se reči austrougarskih oficira kako je "rat nastavak politike drugim sredstvima". Sledeći istu logiku, dolazimo do spoznaje da se oružjem sukob teško može zaustaviti.

Definitivno rešenje se postiže političkim sredstvima, dakle kompromisom i orijentacijom na ekonomski i kulturni razvoj. Okretanje oružju je put u pakao.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

evropska unija ORUŽJE

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Vidra

29.08.2025 • 08:23

Dug život u mirnodopskom periodu je učinio da se Evropa uveliko prebaci na taj režim rada. Putin je više puta otvoreno pretio zemljama u EU i bilo bi nesmotreno da iste zemlje ne preduzmu sve da se od napada zaštite. SAD sa Trampom na čelu su pokazale da nisu pouzdan partner i da EU ne može u slučaju invazije iz Rusije da 100% računa na američku pomoć, pa je i logično da je rešila da se oslanja „u se i u svoje kljuse”. To je naročito tačno za najugroženije evropske zemlje kao što su prvenstveno baltičke države i Poljska. Autor teksta, dosta nevešto, prikazuje to nauružanje kao dolivanje ulja na vatru. Verovatno smatra da bi nam svima bolje bilo da se Nemačkoj, Italiji i Japanu niko nije suprotstavio kada su pokušali da porobe celi svet.

0 5 -5
Лазар

28.08.2025 • 19:33

У овом рату гину Руси и Украјинци. Рат разара Украјину и Русију али подиже клонулу западну економију. У рату је све потребно, од игле до локомотиве, и то под хитно, без обзира на цену. САД и лобисти “ратног бизнеса” у Бриселу (на пр Урсула фон дер Лајен) су највећи противници мира у Украјини, јер ратна економија доноси невиђене профите.

3 0 +3
Pera

26.08.2025 • 00:47

Austrougarski oficir

Možda onaj čije se ime ovde ne spominje nije čitao dotičnog austrougarskog oficira pa umesto da je rešenje tražio orijentacijom ka ekonomskom i kulturnom razvoju on se okrenuo oružju i putu u pakao.

5 2 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.