Psihodrama
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Foto: 021.rs (Screenshot/RTS)
Kad Aleksandar Vučić kroči u studio javnog servisa, vazduh se kondenzuje u jednu gigantsku psihodramu: gledaocu se u realnom vremenu čita dijagnoza "države-to-sam-ja", jer predsednik, poput kakvog kineskog zmaja, razvlači sopstveno "ja" preko svake pruge, kanjona i računske stavke budžeta, ubeđujući nas da svaka tona asfalta nosi njegov lični DNK, a da kritika tog asfalta nužno znači dezerterstvo iz patriotizma.
Zato, kada optužuje RTS da diže halabuku jer je sugrađanin uzvikom "Buu!" i novinara navodno napao "kao da je pucao na kralja", on zapravo projektuje osnovnu matricu moći: mikro-uvredu pretvara u teroristički čin, a sebe u ekskluzivnog zaštitnika, ne pitajući se da li je možda skandaloznije to što isti mediji prećutkuju 125 napada i pritisaka (NUNS) na novinare od početka godine, recimo.
Iz te pozicije samozvanog štita nacije, prelazi u teatralni lament: "Nisam verovao da postoje muškarci koji tuku žene dok nisam video snimke." Naoko empatično, u dubini manipulativno, jer femicid postaje scenografija za monolog o njegovoj čistoj duši; kao da je fasciniran činjenicom da nasilje postoji tek pošto ga je on ugledao.
Dok se u stvarnosti horde podataka o porodičnom nasilju godinama valja kroz izveštaje NVO-a za koje Vlada ne nudi sistemske mere, tu je predsednik da ponudi moralno osvetljenje, čime nenametljivo spaja opoziciju sa nasilnicima, a sebe sa spasiocem.
Pročitaj još
A onda, po starom dobrom običaju sledi infoblic: Zaječar dobija Yugoimportovu proizvodnju, pa još dve fabrike, pa "najlepši stadion u Srbiji" (lepši od Loznice i Leskovca! Hej, Srbine, malo li je?), i sve to bez ikakve studije ekonomske opravdanosti, jer, gle sofistike, "da smo radili studije, pola autoputeva nikad ne bismo sagradili".
Ekonomisti bi rekli da se time krši svaki princip javnog investiranja, ali u Vučićevoj psihološkoj strategiji brojke služe da zacementiraju autoritet: preplaviš gledaoca gomilom podataka: 18 milijardi za infrastrukturu, 114 prijavljenih zemalja na Expo 2027 i niko više ne proverava gde su tenderi, ko su izvođači, kolika je zaduženost. U neuropsihologiji retorike to se zove "kognitivno zasićenje" kada mozak kapitulira pod naletom informacija i odluči da je najbezbolnije verovati govorniku.
Ali monodrama pravi puni krug tek kad "blokaderi" ušetaju. Studenti se ne pominju kao subjekti, već kao defektni mehanizam. Sam naziv blokaderi je psiholingvistička seča prava na protest: oduzmeš im identitet i preimenuješ ih u funkcionalni problem, a potom sebe prikažeš kao tehničara koji taj problem rešava.
Nije slučajno što paralelno sa tim etiketiranjem stiže izveštaj da vlast u kampanji lokalnih izbora koristi 70 slučajeva zloupotrebe javnih resursa i najmanje 71 incident nasilja nad protivnicima, ali predsednik, u RTS monologu, brojku od "2.300 glasova više" u Zaječaru gura kao dokaz sopstvene magnetne popularnosti.
Posebna poslastica njegove scenografije dolazi kada otvara kartu put u Sarajevo: insistira da će autoput ići preko Višegrada, iako bosanska strana tvrdi da studija isplativosti kaže suprotno. Time zapravo projektuje infantilnu logiku moći: ako region ne pristane, to samo dokazuje da region nema sluha za viziju.
Ista logika boji i nacionalni stadion: odložićemo ga četiri meseca jer nema druge faze dozvola, ali platićemo sve, kaže on, a zatim šalje cinični kompliment novinaru koji ga je "uhvatio" - čestitam vam. Kakav teatralni gaslighting: prividno se priznaje greška, ali se sagovornik usput diskvalifikuje kao sitničar.
Ne sme se preskočiti ni "Banatska pruga" koju su "blokaderi" navodno sasekli; pruga, tvrdi, treba da spoji Opovo sa Zrenjaninom, Pančevom, Kikindom, Somborom, Vrbasom, a možda i Velesom, ako mu zatreba još geografske lirike. Ovde se ogleda dublji psihodijagnostički sloj: grandiozni narcizam koji odražava želju da se teritorija mapira kao mentalna slika sopstvene omnipotencije; kada izgovara niz gradova, on repeticijom patentira Srbiju kao "svoj mentalni atlas", a mi ostajemo bez daha i bez pitanja o budžetskim linijama.
Naravno, nijedna autokratska psihodrama nije potpuna bez motiva neprijatelja: "stotinu i deset hiljada ljudi na ulicama? Nisam se uplašio". Rečenicom gura publiku u binarnu klopku – ili si sa njim, ili si deo mase koja, i kad je brojna, ostaje bez programa, bez ideje, bez srca.
No, Vučićev diskurs počiva na tri uloge koje stalno menja: žrtva ("napadaju me i nazivaju svakojakim imenima"), heroj ("nisam se uplašio pred sto hiljada"), i otac nacije ("da nije mene, ne bi bilo pruga, stadiona ni delfinarijuma"). Ta tri lika vrte se kao kaleidoskop i onemogućavaju racionalnu debatu; dok se iz uloge u ulogu menja, vuče publiku kroz vrtlog emocija – od sažaljenja, preko divljenja, do zahvalnosti.
Na kraju, kao šlag na tortu, dok se obraćao "građanima Srbije" kao da je na konferenciji a ne u dijalogu sa voditeljkom, naljutio se i na muziku koja kreće kao znak kraja emisije. Ne samo što ga je prekidala voditeljka koja je jedva nekoliko pitanja uspela da postavi, sad ga prekida i muzika.
Ako je iko do tada sumnjao da gledamo monolog, ta odjavna špica je, slučajno ili namerno, postala najhrabriji sagovornik večeri. Uostalom, ta muzika je strani plaćenik, obojena revolucija, blokader i najverovatnije ustaša.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
60
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
14
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Afera Fajzergejt: Opšti sud EU protiv Ursule fon der Lajen
21.05.2025.•
1
Priča o poslu od 35 milijardi evra, Ursuli fon der Lajen, direktoru "Fajzera" i novinarskoj upornosti.
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
5
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Sto kila krivice
08.05.2025.•
4
Sedele smo nedavno nas tri, drugarice, onako dugo, ispijajući litre kafe i dangubeći najjače.
Da li su izbori izlaz iz političke krize?
06.05.2025.•
16
Već pola godine u Srbiji traju masovni protesti. Bune se dominantno mladi, studenti i srednjoškolci.
Komentari 26
Reša
Vesna
Гојко
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar