Samo vozi

Hathor

Info

23.06.2025.

14:39

Na svakom bilbordu, u svakom televizijskom obraćanju, i u svakom kadru snimljenom iz drona koji klizi iznad prazne trake, ponavlja se ista rečenica kao zavet: Srbija je postala gradilište.

Foto: 021.rs

Srbija je, kažu, konačno povezana. Srbija gradi, Srbija vozi i ide napred i to bez zadrške, sa više odlučnosti nego ikada ranije.

Statistike iskaču iz govora kao konfete: preko četiri hiljade kilometara rekonstruisanih puteva, desetine novih trasa, stotine mostova, milioni tona asfalta i milijarde evra koje se, navodno, pretaču iz budžeta pravo u temelje napretka i prosperiteta.

Putevi su, opet vele, ono po čemu će se pamtiti ova era. Dok zdravstvo skapava, obrazovanje retardira, a institucije zabušavaju, asfalt je taj koji treba da nas uveri da Srbija ide napred. Samo što niko ne zna kuda.

A dok to ostaje nejasno, jedino što sa sigurnošću znamo jeste da se najviše hvalimo upravo onim što nam pod nogama najbrže puca.

Uzmimo mapu ruke i krenimo odlučno putevima koji Srbiju vode u budućnost, u, kako nam stalno ponavljaju, pobedu:

Krenemo li na jug, put nas vodi pravo u zid. U Grdelicu, da budemo precizni. Tamo, na deonici Predejane–Caričina dolina, na najzahtevnijem delu južnog kraka Koridora 10, dogodilo se nešto što čak ni domaći skepticizam nije mogao da predvidi u tom obliku: potporni zid, dugačak više od 700 metara i visok skoro trideset, obrušio se tri puta u toku iste godine, i to bez pomoći vremenskih nepogoda, zemljotresa ili sabotaže.

Jednostavno se srušio sam od sebe. Prvo je popustio u martu 2018, zatim u julu, a konačno i potpuno pao u avgustu te iste godine, neposredno pred otvaranje autoputa. Zid, kao da je bio svestan uloge koju mu dodeljuju, odlučio je da kaže dosta, da ne želi više da učestvuje u predstavi.

Kasnije su pokrenute istrage, optužnice su pale, neki izvođači su završili na crnim listama, a 16 inženjera se našlo pod krivičnim prijavama, ali su svi ubrzo shvatili da je i odgovornost ovde pokrivena slojem koji lako može da se sastruže. I zato je najskuplja deonica u zemlji, koja je trebalo da bude kruna puta ka jugu, zauvek ostala obeležena kao simbol nečeg što ne zna da stoji.

Krenemo li na istok, naići ćemo na deo autoputa koji se raspao pre nego što je iko stigao da ga koristi. Deonica Prosek–Bancarevo, koja se proteže između Niša i Dimitrovgrada, deo je istočnog kraka Koridora 10 koji vodi ka Bugarskoj. Tokom 2018. godine, pre zvaničnog puštanja u saobraćaj, na tom delu trase asfalt je popucao na dužini od oko 150 metara.

Ne zato što su tuda prolazili teški kamioni, niti zato što je zima odnela svoj danak, već zato što put bukvalno nije izdržao ni sam sebe. Podloga je, kako se kasnije pokazalo, bila loše pripremljena, stabilizacija tla nedovoljna, a završni slojevi neadekvatni. Grčka firma Terna, koja je bila izvođač radova, morala je da ukloni sav oštećeni deo i ponovo ga izgradi od temelja, čime je deonica, umesto da bude primer brzine i efikasnosti, postala studija slučaja za sve ono što se dešava kad se stvari rade brzo, površno i bez nadzora.

Ako se odlučimo za zapad, sletećemo pravo u krug. I to bukvalno. Brza saobraćajnica Ruma–Šabac–Loznica, ukupne dužine 54,5 kilometara, puštena je u saobraćaj uz trube, govore, dronove i večito prisutne kamere. Cena projekta iznosila je 467 miliona evra, a umesto petlji koje bi pratile karakter brze saobraćajnice, projektanti su odlučili da se oslone na ekonomičniju verziju u vidu pet kružnih tokova.

Tako sada, na putu koji bi trebalo da obezbedi protočnost i brzinu, vozači svakih nekoliko kilometara moraju da koče, usporavaju, puštaju vozila s prednošću i izbegavaju brazde koje su se, već u prvim mesecima, počele urezivati u asfalt. Samo šest meseci nakon puštanja u saobraćaj, pojavila su se prva ozbiljna ulegnuća na prilazima kružnim tokovima, tragovi od naglog kočenja, kao i nekoliko saobraćajnih nezgoda baš na tim mestima. I tako sada imamo saobraćajnicu koja je brza samo na papiru, dok na terenu više liči na vožnju kroz labirint improvizacija i računskih prečica.

Krenemo li na sever, naići ćemo na planinu koja je rešena da postane rupa. Fruška gora, i kroz nju tunel Iriški venac. Projekat koji treba da spoji Novi Sad i Rumu, deo Fruškogorskog koridora, planiran je kao najduži tunel u Srbiji, dužine 3,5 kilometara. Radovi su započeti 2021. godine, a rok za završetak pomera se u tišini, kako rokovi kod nas to već umeju da rade.

Procene govore o vrednosti celog koridora od oko 606 miliona evra, ali kada si u zemlji u kojoj se cene završavaju tek kad se seku vrpce, jasno je da kraja ni ovde još nema. Ono što se već sada šapuće, mnogo pre nego što tunel bude gotov, jeste pitanje: ko će prvi proći? Ne ko će prerezati vrpcu, već ko će ući u taj mrak i verovati da su svi slojevi nasipa, svi nosači, sve cevi i ventilacije zaista urađeni po standardima. Jer ako je izvođenje slično kao na južnom kraku, biće potrebna i vozačka, molitva i anđeo čuvar.

Ako nastavimo dalje na sever, ispratiće nas osmeh. Ne naš, već Osmeh Vojvodine. Tako se zove planirana brza saobraćajnica koja bi trebalo da poveže Bački Breg s rumunskom granicom kod Nakova. Projekat predviđa trasu od 185 kilometara, 46 mostova, pola miliona tona asfalta i milion kubika kamenog agregata. Zvanično investicija u budućnost.

Nezvanično još jedan video u kojem kamioni voze kao da su iz reklame za motorna ulja, a realnost i dalje čeka bager. Radovi još nisu ni ozbiljno počeli, ali se već ne zna koliko će da košta, i koliko će trajati. Jedino što se zna jeste da će osmeh biti kiseo.

A postoji i ona zaboravljena, ali ključna deonica Ub–Lajkovac, duga 12,5 kilometara, izgrađena još 2014. godine, ali sve do 2019. nije imala s kim da se spoji. I kada je konačno stigao trenutak da postane deo autoputa, ispostavilo se da se 2,5 kilometra te trase u međuvremenu sleglo i izvitoperilo. Kolovoz se ponašao kao da je pravljen od gume, a ne od betona.

Sanacija je koštala dodatnih desetak miliona evra, podnete su krivične prijave protiv izvođača, ali niko više nije pitao za garanciju. Put je otvaran, kao i svi drugi, sa vrpcom i aplauzima. Jer u ovoj zemlji se sve pamti po danu kada se nešto otvorilo, a ne po tome koliko je trajalo.

Usput, 2023. godine, deo trase Moravskog koridora kod Kraljeva stradao je u poplavama. Reka je bukvalno odnela deo autoputa koji još nije ni bio pušten u rad. Bujična voda je odnela nasip, deo trase nestao je pod zemljom i muljem, a svi su se pravili iznenađeni, kao da niko nikada nije pomenuo da koridori kroz rečne doline traže ozbiljno korićenje. Ali ovde se reke projektuju tek kad počnu da plave.

Putevi su, da se primetiti, samo propaganda i obećanja, traju kao i predizborni posteri – do sledećih izbora izbledeli i pocepani biće zamenjeni novim obećanjima. I kad sledeći put čuješ da spajaju Srbiju, seti se da govore iz drona. Sa visine se ne vide pukotine.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Hathor

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.