FOTO: 021.rs donosi detalje o novom mostu u Novom Sadu - pogledajte šta sve piše u kineskom projektu

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

07.03.2023.

13:17 > 13:17

Nakon više godina priče o novom mostu u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu i već započetih pripremnih radova, projekat mosta po prvi put dostupan je javnosti.

Foto: 021.rs

U projektu koji je objavljen u okviru tendera za tehničku kontrolu tehničke dokumentacije, objašnjava se, detaljnije nego ranije, kako će most izgledati i kako će proces gradnje biti podeljen.

Most je, kako je i ranije bilo poznato, ukupne dužine 2.267 metara, a podeljen je na glavnu konstrukciju preko Dunava (880 m) i prilazne konstrukcije (1.387 m).

Rang saobraćajnice je gradska magistrala, pa je na osnovu tog kriterijuma predviđena najveća brzina od 80 kilometara na čas na samom mostu.

Detalji nove saobraćajnice: Kuda prolazi, kako će izgledati i šta se menja?

Kako se navodi u projektu, zbog planirane marine-privezišta za čamce u rukavcu Dunava, Šodrošu, položaj stubova određen je tako da ne remeti gradnju i funkcionisanje marine. Broj stubova u rukavcu je zato smanjen na minimum. U odnosu na generalni projekat, dodat je još jedan pilon kako bi se u tom delu povećao raspon, a položaj stubova mosta određen je tako da ne remete ulaz rekreativnih plovila u rukavac.

Na konstrukciji glavnog mosta biće po dve saobraćajne trake za oba smera kretanja vozila, širine po sedam metara. Pred kraj mosta, na sremskoj strani, kolovoz se širi u po tri saobraćajne trake, širine po 10.5 m.

Širina pešačke staze na mostu 1.75 m, a biciklističke 2.1 m, obostrano.

Maksimalna visina mosta je iznad pilonskog stuba i iznosi 8,6 metara, dok je najmanja visina u sredinama raspona, 4,6 metara.

Projektovane su i četiri biciklističko-pešačke rampe, dve u zoni kružne raskrsnice ulice za Ribarsko ostrvo, a dve uz pilon glavnog mosta koji se nalazi na obali Dunava.

Na predmetnoj trasi projektovano je ukupno osam potpornih zidova sa obe strane puta.

Trasa počinje odmah iza raskrsnice sa Ulicom Tone Hadžića. Na delu pre mosta predviđeni su potporni zidovi sa obe strane. Nastavlja se ka Heroja Pinkija, nakon čega počinje kružna krivina. Pootez od Ulice Tone Hadžića do Ulice 1.300 kaplara je pretežno izgrađen (posebno sa desne strane). Projektanti su predvideli rušenje postojećih objekata.

Nakon ulice 1.300 kaplara sledi još jedna kružna krivina, a potom put prelazi preko odbrambenog nasipa. U zoni raskrsnice Ribarsko ostrvo, završava se i ulica koja ide paralelno ispod mosta, posle čega počinje glavna mostovska konstrukcija.

I sa sremske strane, u Karađorđevoj ulici, predviđena je kružna raskrsnica.

Buka (ni)je u modi, a gradski autobusi nisu planirani

Planirani su i zidovi kojima bi se umanjio negativan uticaj saobraćajne buke. Visina zidova definisana je tako da obezbeđuje smanjenje nivoa saobraćajne buke ispod dozvoljenog nivoa u blizni stambenih objekata duž planirane saobraćajnice.

Paralelno sa bulevarom, predviđene su i niše za parkiranje, i to od Dalmatinske ulice na levoj strani i od Ulice braće Grulovića po levoj strani.

Pešačke i biciklističke staze odvojene su od kolovoza zelenim pojasom i idu čitavom dužinom poteza. Biciklističke staze će biti široke dva metra, a minimalna širina pešačkih je tri metra.

U skladu sa uslovima Ministarstva odbrane, u zoni vojnog objekta neophodno je postaviti neprovidne barijere visine dva metra, kako na rampama, tako i na mostovskoj konstrukciji. Barijere, odnosno 3D paneli, postavljaju se duž čitavog kompleksa i još 20 metara ispred i iza. Takođe, budući da je reč o posebnoj zoni za koju važe pravila ministarstva, svi objekti moraju biti udaljeni od objekta vojske najmanje 50 metara. Međutim, kako tako nešto nije moguće postići tokom gradnje, ministarstvo se složilo da se njihovi objekti izmeste na potrebnu razdaljinu pre izgradnje mosta.

Na ovoj deonici se, prema analizi koja je deo projekta, ne očekuje teretni saobraćaj, ali se smatra da će intenzivni lokalni saobraćaj ometati sve one koji tranzitiraju ovom deonicom.

Procene su da će ovom deonicom u 2029. godini prolaziti oko 38.500 vozila na dan, a da će se taj broj do 2045. godine povećati na 52.700.

Ukupni troškovi izgradnje su 168.974.392 evra, bez PDV-a, a kako se navodi, ekonomska analiza je pokazala njihovu opravdanost.

Što se tiče autobuskog saobraćaja, isti nije analiziran saobraćajnom studijom, jer za sada nema planova da se novi most koristi za javni prevoz putnika, osim ukoliko se na njega ne preusmeri saobraćaj sa Mosta slobode. Kako se navodi u projektu, ukoliko se saobraćaj preusmeri, ne očekuje se da bi taj broj mogao biti povećan na više od 235 autobusa do 2045. godine.

Oprezno zbog zone plavljenja i zaštićenih vrsta

Planirani most ulazi u zonu plavljenja Dunava kod Ulice Ribarsko ostrvo pored brodogradilišta, zatim prelazi preko rukavca Šodroš, pa glavnog korita na sremsku stranu i izlazi iz zone plavljenja priključenjem na državni put u Sremskoj Kamenici.

Predviđeno je da obaloutvrda, od kamena u cementnom malteru, uzvodno i nizvodno bude po 15 metara duža, što ukupno daje konstrukciju od 60 metara.

U zoni odbrambenog nasipa zabranjena su bilo kakva dublja iskopavanja materijala i duboko fundiranje objekata u samom nasipu. Gradnja je ograničena i u zoni plovnog puta, tako što se u okviru slobodnog gabarita plovidbenog otvora mosta ne sme graditi nikakav objekat koji ometa plovidbu.

Rezultati analize pokazuju da poplavni talas neće dovesti u opasnost priobalje.

Koridor mosta delom se nalazi unutar granica staništa strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja i međunarodnog ekološkog koridiora Dunav. Zato je neophodno ispoštovati uslove Zavoda za zaštitu prirode u pogledu osvetljenja i nivoa buke.

Osvetljenje u boji zastave?

Predviđen je dvostrani raspored stubova za osvetljenje, visine po 10 metara. Svetiljke će koristiti LED izvore svetlosti. Za osvetljavanje pešačkih i biciklističkih staza koristiće se stubovi visine četiri metra.

Dekorativno osvetljenje mosta je projektovano tako da se osvetle telo mosta, piloni i sajle, kako bi se istakla jedinstvena konstrukcija objekta.

Projektanti su ostavili mogućnost i korišćenja različitih boja svetla i kreiranja dinamičkih scenarija za različita doba dana i posebna dešavanja kao što su državni praznici.

Uklanja se 39 stabala, ali se planira novih 258

Projekat spoljnog uređenja Bulevara Evrope obuhvata 63.659 kvadrata javnih zelenih površina. Njih čine ulične zelene površine, zelene površine razdelnih traka i ostrva kao i zelene površine kružnih tokova. Na posmatranoj deonici puta nalazi se 96 evidentiranih postojećih stabala.

Ukupan broj stabala za ukanjanje je 39 komada. Osim suvih stabala koja se uklanjaju iz bezbednosnih razloga, ostala planirana stabla uklanjaju se u cilju realizacije izgradnje saobraćajnih površina.

Projektovano je 258 novih stabala lišćarskog drveća, 5.372 komada ukrasnog žbunja, 1.535 kom. poleglih ruža, 3.904 kom. perena i ukrasnih trava, 35.121 komada pokrivača tla.

Glavna mostovska konstrukcija gradi se u osam faza, počevši od izrade šipova, preko gradnje stubova i pilona, pa do finalnih radova. Predviđeno je da gradnja traje 946 dana.

Saobraćaj će tokom gradnje biti regulisan u devet faza:

Faza 1: Regulisanje saobraćaja u toku izvođenja radova na Bulevaru Evrope i delom na Bulevaru cara Lazara i Bulevaru patrijarha Pavla, kao i radove na mostu. U ovoj fazi saobraćaj se odvija na polovini kružne raskrsnice koja nije obuhvaćena radovima (Bulevar cara Lazara - Bulevar patrijarha Pavla), dvosmerno, sa po jednom trakom u smeru kretanja na način da se vozila koja se kreću u smeru iz Bulevara cara Lazara preusmeravaju na kolovoznu traku namenjenu za suprotan smer kretanja.

Faza 2: Regulisanje saobraćaja u toku izvođenja radova na Bulevaru cara Lazara i Bulevaru patrijarha Pavla tj. na preostaloj polovini kružne raskrsnice, kao i radove na mostu. U ovoj fazi saobraćaj se odvija na polovini kružne raskrsnice koja je završena u prvoj fazi, dvosmerno, sa po jednom trakom u smeru kretanja na način da se vozila koja se kreću u smeru iz Bulevara cara Lazara preusmeravaju na kolovoznu traku namenjenu za suprotan smer kretanja.

Faza 3: Ova faza obuhvata radove između kružne raskrsnice koja je izgrađena u prethodne dve faze (Bulevar Evrope - Bulevar patrijarha Pavla - Bulevar cara Lazara) do kolovoza ulice Heroja Pinkija, kao i radove na mostu.

Faza 4: Radovi na preostalom delu kružne raskrsnice u ulici Heroja Pinkija i radovi na mostu.

Faza 5: Radovi između kružne raskrsnice koja je izgrađena u prethodne dve faze (kružna na ulici Heroja Pinkija) do ulice 1300 kaplara i Laze Lazarevića, kao i radovi na mostu. Radovi u ovoj fazi se izvode bez ometanja saobraćaja na ulicama 13000 kaplara i Laze Lazarevića.

Faza 6: Radovi na izgradnji kružne raskrsnice na ulicama 1300 kaplara-Sime Matavulja-put za Ribarsko ostrvo, kao i radovi u ulici Sime Matavulja, radove na putu za Ribarsko ostrvo i radove na mostu.

Faza 7: Radovi na izgradnji preostalog dela puta za Ribarsko ostrvo i mosta do Dunava.

Faza 8: Radovi na izgradnji preostalog dela mosta, od Ribarskog ostrva do kraja mosta.

Faza 9: Radovi na izgradnji kružne raskrsnice sa sremske strane. Poslednja faza podeljena je na tri faze kako bi uticaj na odvijanje saobraćaja bio minimalan.

Inače, početkom prošlog meseca, na sremskoj strani, počela je izgradnja pomoćne mostovske konstrukcije za gradnju novog mosta. Ovi radovi na obali Sremske Kamenice počeli su gotovo godinu dana od ograđivanja prostora i uređenja gradilišta. Više desetina stabala je i dalje označeno crvenom bojom, ali nisu posečena iako je to, verovatno, plan kako bi se radilo na pomoćnoj konstrukciji.

Za to vreme, na bačkoj strani, još uvek se nalaze aktivisti Šodroš survivor kampa koji se protive uništavanju šume i izgradnji mosta na ovoj lokaciji.

Pre nekoliko nedelja u Gradskoj kući je organizovana svečana prezentacija projekata za izgradnju mostova u Novom Sadu. Tada je ministar građevinarstva Goran Vesić rekao da ovaj most neće biti korišćen za teretni saobraćaj, ali ovaj projekat koji sada imamo priliku da vidimo nije bio u potpunosti prikazan.

Tom prilikom je rečeno da je gotov idejni projekat i da sada sledi izrada projekata za građevinsku dozvolu u okviru koje treba da bude i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Projekat u celosti možete pročitati na OVOM LINKU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 63

Hronološki Najpopularniji

Nemanja

10.03.2023 • 14:01

@Djole

Zapravo most je predviđen još pre 50-tak godina, ali ograničeni mentalni kapaciteti ne mogu da pojme da se u međuvremenu podigao drugi most, a na putanju ovog se doselilo na desetine hiljada ljudi. Inače put oko Kamenice već postoji i odvaja se tačno tu gde bi je i most zaobišao, a šta tek reći o priči da saobraćaj do par okolnih sela i jedno vikend naselje treba da diktira drastično snižavanje kvaliteta života u samom gradu...

9 11 -2
Djole

10.03.2023 • 12:37

Ja sam "bot"

Sigurno... Ne znam da li je kome poznato ali meni i mojim godinama jeste da je tu most predviđen još u SFRJ. Što će reći skoro pre 40 godina. Što se tiče ekologije, da li neko razmišlja koliko se čuva zagađenost vazduha time što više neće biti tolikog saobraćaja kroz Sremsku Kamenicu koja ima popriličan uspon pred semafor. Da li znate šta tamo sve izlazi iz auspuha dok se jadni automobili bore sa teretom? Da li ste razmišljali kako izgleda u ekološkom pogledu skraćenje puta na Popovicu, do Beočina, Ledinaca i uopšte izlazak na Frušku goru i do novog tunela kroz istu? Ne, zabole vas du*e za to. Ekologija je samo ako je protiv vlasti. Pa da vam kažem, ova vlast ima mnogo bitnijih mesta gde je možete udariti za razliku od ovog mosta. Ovakva glupost koju propagirate vas čini garantovano podjednako lošom ili možda lošijom varijantom od ove vlasti.

24 5 +19
Bojan

10.03.2023 • 10:06

@@

Pa ovo je sjajno. Ja sam mislio da botovi koji podržavaju ovu imbecilnu ideju barem odokativno znaju o čemu pričate, ali izgleda da vi tupavci u životu niste videli obalu Dunava, nego pišete te svoje gluposti iz nekog udaljenog sela gde je internet juče stigao.

5 17 -12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.