Nagrađen jedan rad za spomenik "Apoteoza Srpske Vojvodine" u NS, žiri ni njime nije baš zadovoljan

Autor: 021.rs

Novi Sad

20.03.2023.

10:05 > 10:30

Konkurs za spomenik "Apoteoza Srpske Vojvodine", koji će biti postavljen na "potkovici" ispred Železničke stanice u Novom Sadu, formalno je uspeo.

Međutim, iako je na konkurs za spomenik visok deset metara stiglo više predloga, jedanaestočlani žiri je odlučivao o samo jednoj ispravnoj ponudi koju je dostavila akademska vajarka Jelena Atanasković iz Zemuna.

Ona je rad kreirala zajedno sa saradnicima iz Beograda - arhitektinjom Snežanom Anđušić i građevinskim inženjerom Aleksandrom Popovićem. Njihova ideja nagrađena je trećom nagradom u vrednosti od milion dinara.

Žiri nije bio zadovoljan time što se nije prijavilo više autora sa svojim predlozima.

Osim toga, žiri je tokom postupka stručno ocenio još jedan predlog kojem je dao drugu nagradu, ali je ova ideja odbačena jer ne ispunjava formalne uslove po pitanju javne nabavke.

Spomenik treba da čine figure važnih istorijskih ličnosti srpskog naroda u Vojvodini, te bi bili predstavljeni general Đorđe Stratimirović, vojvoda Stevan Šupljikac i patrijarh Josif Rajačić. Visina i volumen obeležja nisu unapred određeni, ali je uslov da spomenik zajedno sa postamentom ne može da bude visine manje od deset metara.

Procenjena vrednost izrade spomenika je 25 miliona dinara, bez uračunatog poreza i za to je obezbeđen novac u budžetu.

Moglo je to i bolje

Na javnu nabavku Uprave za građevinsko zemljište i investicije stigle su četiri koverte, odnosno ponude. Dve su odmah odbačene jer nisu ispunile uslove u vezi sa konkursnom dokumentacijom, dva rada je ocenjivala stručna komisija, ali je na kraju još jedan predlog odbačen zbog manjkave dokumentacije, te se sve svelo na jedan predlog.

Prema onome što piše u zapisniku, u koji je 021.rs imao uvid, žiri nije bio impresioniran ponuđenim, te je konstatovao da učesnici nisu pokazali dodatnu ličnu inicijativu da podizanje ovog znamenja unaprede individualnim stavovima ili vizijama.

Ukazali su i na to da upotreba izraza "apoteoza" u nazivu spomenika možda predstavlja problem učesnicima, objašnjavajući da je apoteoza jedna od omiljenih tema u umetnosti baroka i rokokoa, kojom se veličaju apsolutističke monarhije, istorijske ličnosti i događaji, crkveni redovi ili hrišćanska učenja i da se u 19. veku njome pokazivalo poštovanje velikim umetnicima.

"Nakon tri plenarne sednice, žiri je jednoglasno zaključio da, nažalost, nijedan od radova nije zadovoljio visoke zahteve izričito formulisane konkursnim zadatkom. Drugim rečima, nijedan od radova ne predstavlja 'spomenik jednoj velikoj nacionalnoj ideji i spomenik jednoj velikoj istorijskoj epohi', u kojoj 'su patrijarh Rajačić, vojvoda Stevan Šupljikac i narodni general Đorđe Stratimirović živeli'. Samim tim, nijedan od ovih radova, ako bi bio izveden, ne bi u potpunosti omogućio da se 'sačuva trajno sećanje na nastanak Srpske Vojvodine 1848. godine'", navodi se u odluci žirija.

Uprkos navedenom, žiri je i stava da predloženi radovi imaju dovoljno estetski vrednih elemenata, nezavisno od toga što ne ispunjavaju visoke zahteve u dovoljnoj meri, zbog čega i zaslužuju nagrade, ali ne i prvu.

Nagrađen "nedovršeni rad"

Kada je u pitanju jedini nagrađeni rad, žiri za njega navodi da je izveden u skladu sa formalnostima, ali da se oseti nedostatak nematerijalnih doživljajnih estetskih elemenata koji bi prikazali i dočarali temu, odnosno epohu.

"Rad je u kompozicionom pogledu nedovršen. Nedostaje mu kvalitet grupne memorije, a koncepcija postamenta i veznih elemenata samo nagoveštava mogućnosti, umesto da ih jasno i nedvosmisleno proklamuje. Likovni aspekt spomeničkih figura nije do kraja definisan, pa postoji izvesna dilema ne samo u 'pogledu prepoznatljivih individualnih osobina predstavljenih likova, već i dinamička monotonija koja nije u skladu sa herojskom tematikom zbivanja i sa individualnim meritumom samih likova u epohalnom vremenu i istorijskom trenutku. Postojanje reljefa nije apostrofirano, pa se na neki način propušta mogućnost dodatnog saopštavanja priče i uvođenja potrebnog didaktičkog i memorijalnog sadržaja", navodi se.

Žiri smatra i da autor jedinog nagrađenog predloga vlada vajarskim jezikom, te da uz mali napor izvesni propusti i nejasnoće mogu da se poprave bez zadiranja u umetnički aspekt stvaralaštva tvorca ideje.

"Ima izvestan nesporni potencijal i možda bi se - uz dobro promišljenu akciju - mogao upotrebiti na nekom drugom mestu, a sa sličnom osnovnom porukom i sadržajem. Izvesna naglašena svečanost u položaju likova i njihovom stavu u dobroj meri odgovara osnovnom pozivu raspisivača konkursa, ali je narušena nedovoljnom razradom i neutralnim estetskim i memorijalnim sadržajima i karakteristikama koje bi ovaj rad lako mogao imati, da je raspoloživo vreme bolje i slobodnije odmereno", zaključuje žiri.

Nije poznato da li će Novi Sad i Vojvodina, nakon ovako slabog konkursa, nastaviti sa daljom izradom spomenika. Ipak, s obzirom na to da je formalno uspeo, nema prepreka ka narednim koracima ka njegovoj gradnji.

Ko je sve bio u žiriju?

Jedanaestočlani žiri predstavljali su ljudi iz gradskih institucija, ali i umetnici, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, te gradskih uprava. Predsednik Žirija je bio direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev.

Osim njega, radove su ocenjivali direktor Zavoda za zaštitu spomenika Siniša Jokić, direktor JP "Urbanizam" Dušan Miladinović, predsednik Matice srpske Dragan Stanić, akademski vajari Svetomir Arsić Basara i Vukašin Milović, protojerej Vladan Simić, inženjer arhitekture Dragomir Acović, predstavnici Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije Bogdan Vasović, Srđan Zorić i Nemanja Radusinović.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 35

Hronološki Najpopularniji

Tja

20.03.2023 • 15:40

Nisam bas siguran da li se apoteoza bas uklapa u ovaj klerofas narativ, ipak je to uzdizanje ljudi u bogove. Mada sad kad sam to rekao, to potpuno odgovara ovoj fas rupcagi. Opet neko srbovanje svakako. Imate hiljadu i jednog coveka kome mozete dici spomenik da je jbt odavde, pa ih setite nekad.

23 36 -13
@ Grbavica

20.03.2023 • 15:23

Naravno da Vojvodina nije isključivo srpska, ali je Vojvodina Vojvodinim postala isključivo kao Srpska Vojvodina pre 150 i kusur godina. Da tada nije postala Srpska Vojvodina, danas se Vojvodina uopšte ne bi zvala Vojvodina jer je ime Vojvodina vezano isključivo za revoluciju 1848. godine a ukinuta je dvadesetak godina kasnije i nikada se od tada pa do 1918. nije više službeno zvala Vojvodina.
Naravno, treba nam i spomenik Mariji Tereziji kao i spomenik Eugenu Savojskom jer su i oni ličnosti koje su ostavile svoj trag na istoriju i sudbinu onoga što se danas zive Vojvodina.
Ovaj spomenik Vojvodini bi trebalo pre da se nađe u Sremskim Karlovcima jer je praktično tamo i nastala.
Spomenik Mariji Tereziji bi trebao da bude u Novom Sadu a spomenik Eugenu Savojskom je logično da bude na Petrovaradinskoj tvrđavi ili na Tekijama kod crkve Snežne Gospe na putu Petrovaradin - Sremski Karlovci.
Sve je to istorija Vojvodine pa i vojvođanskih Srbi. I njima je Marija Terezija bila carica, za nju su isto tako i Srbi ginuli a bilo je i puno Srba u vojsci Eugena Savojskog tokom čuvene bitke kod Tekija, Vezirca, Zanoša, . . .
Meni kao vojvođanskom Srbinu su i Marija Terezija, i car Leopold, i Eugen Savojski isto deo porodične istorije koliko i vojvoda Šupljikac, patrijarh Rajačić, . . .

29 50 -21
G Pen

20.03.2023 • 14:53

Vau, kakva rec ,,apoteoza''! Ovo naprdnjak nema kapaciteta da smisli vec bivsi demokrata.

18 48 -30

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.