Kako će novi most uticati na životnu sredinu u Novom Sadu: 021.rs donosi detaljnu analizu

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

16.06.2023.

09:24 > 09:49

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu stavljena je na javni uvid.

Kako će novi most uticati na životnu sredinu u Novom Sadu: 021.rs donosi detaljnu analizu

Foto: 021.rs

Zakazana je i javna rasprava i prezentacija koja će se održati u sali Skupštine Grada Novog Sada, 6. jula u 8 časova.

Do tada, svi zainteresovani mogu da daju primedbe i mišljenja tako što će ih, u pisanom obliku, dostaviti Ministarstvu zaštite životne sredine.

Šta piše u Studiji?

U studiji nazvanoj "Studija procene uticaja, Kamenički most", na 250 strana se objašnjavaju karakteristike terena, mogući uticaji na životnu sredinu tokom i nakon gradnje mosta, kao i mere zaštite koje treba da budu sprovedene.

U studiji se pretpostavlja da će za vreme trajanja građevinskih radova privremeno biti povećana koncentracija zagađujućih materija.

Što se zagađenja vode za vreme radova tiče, ona su ograničena. U akcidentnim slučajevima može doći do nekontrolisanog izlivanja tečnosti iz havarisanih mašina, zbog čega se preporučuje stručna obuka rukovalaca i mala brzina upravljanja vozilom. Promene fizičkih i hemijskih karakteristika voda, ukoliko se poštuju mere propisane studijom, svedene su na minimum. Dodaje se da će izgradnja stubova uticati na režim toka i kvalitet voda. Postojaće privremeno zamućenje i doći će do lokalnog uticaja na strujnice vodotoka.

U fazi građevinskih radova, može doći do privremenog umerenog pada kvaliteta vazduha na lokalnom nivou, zbog emisija prašine prouzrokovanog saobraćanjem građevinske mehanizacije i izduvnih gasova.

Kako se navodi u dokumentu, zagađenje tla u toku izgradnje je moguće svesti na minimum. Ipak, izgradnjom deonice i raščišćavanjem zemljišta, kao i uklanjanjem površinskog sloja, menja se topografija terena. Ovi postupci, piše u studiji, mogu dovesti do zagađenja ili degradacije tla. Takođe, do zagađenja može doći usled nepravilne manipulacije naftom i njenim derivatima u toku izgradnje. Ovo bi se, uz poštovanje mera, moglo svesti na minimum.

U fazi eksploatacije, odnosno korišćenja saobraćajnice, zagađenje tla će biti posledica atmosferskih voda sa kolovoza, taloženja izduvnih gasova, prosipanja tereta, taloženja iz atmosfere čestica donesenih vetrom i razvejavanje usled kretanja vozila.

Bitan faktor u smislu zagađenja tla predstavlja prisustvo olova. Zagađenje zemljišta može nastupiti i kao posledica mogućih havarija vozila koja će prevoziti hazardne terete budućom obilaznicom.

U studiji se ističe da se ne očekuju oštećenja na objektima u blizini saobraćajnice kao posledica vibracija od saobraćaja.

Izgradnja i postojanje puta ima za posledicu promenu mikroklimatskih karakteristika u području koje je obuhvaćeno ovim objektima, tvrdi se u dokumentu. Prostor iznad same kolovozne površine karakterisaće povećane temperature na samoj površini koje već na rastojanjima od nekoliko metara od ivice puta dobijaju ustaljene vrednosti. Slično je i sa evaporacijom i svetlosnim zračenjem.

"Mikroklimatske promene su prostorno ograničene na mali pojas s jedne i druge strane puta i u principu nemaju prostorno raširene negativne efekte", naglašava se.

Ipak, kako se dodaje, zbog izmene klime može doći i do promena karakteristika tla i biljnog pokrivača u blizini visokih nasipa. Treba imati u vidu da i vrlo male varijacije od ustaljenog režima mogu da imaju značajne posledice na ekosistem u celini.

Podsetimo, prema uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, pojedine parcele koje se nalaze u obuhvatu projekta nalaze se unutar granica staništa strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta od nacionanog značaja sa oznakom NSA22a "Ribarsko ostrvo". Deo predmetnih parcela čini sastavni deo međunarodnog ekološkog koridora reke Dunav.

Na području strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja, osnovnu prirodnu vrednost predstavlja ostatak autohtonih šuma, ali i njen kvantitet. Iako degradirane u znatnoj meri, odlikuju se izvesnim stepenom izvornosti, zatim pejzažnom atraktivnošću i visokom genetskom varijabilnošću. Zaštićene vrste na ovom području su bela vrba, crna topola, topola, bademasta vrba i poljski jasen. Crna topola je jedna od naših najugroženijih vrsta u Srbiji.

Kako se ističe u Studiji, uticaj aerozagađenja tokom korišćenja mosta na zaštićeni biljni svet ogleda se kroz oštećenja biljaka koje se prvo javljaju na lišću, a zatim dolazi do usporavanja rasta i razvoja.

"Preptostavka je da će novi objekat imati najveći uticaj na životinje zavisne od vode kao ekosistema. Poštovanjem uslova zaštite prirode i vodnih uslova, negativni uticaji biće svedeni na minimum", piše u dokumentu na javnom uvidu.

Poseban vid opasnosti po faunu predstavlja moguće zagađenje tla, površinskih i podzemnih voda, kao i aerozagađenje u slučaju akcidentnih situacija. Doći će i do presecanja ustaljenih puteva životinja prema reci. Promene mogu da obuhvataju i degradaciju kvaliteta staništa duž saobraćajnice, fragmentaciju staništa, promenu oblika i geometrije.

Konstrukcija mosta neće imati nikakve negativne uticaje sa aspekta vizuelnog narušavanja pejzaža.

Koje su preporučene mere za zaštitu životne sredine i stanovništva?

Kako piše u studiji, ukupno gledano, očekuju se pozitivni efekti na lokalno stanovništvo i širu zajednicu, ne očekuju se negativne promene kada su u pitanju naseljenost, koncentracije i migracije stanovništva.

Propisan je i niz mera kojim će se smanjiti oštećenje staništa usled odvijanja građevinskih aktivnosti, transporta materijala i drugih radova.

Imajući u vidu visinu mosta u odnosu na stanište zaštićenih vrsta i ostale faktore, projektant je mišljenja da nije potrebno postaviti zidove za zaštitu od buke kako bi se zaštitile zaštićene vrste. Preporuka je da se merenjem buke na terenu kada se most bude koristio proverava ugroženost divljih vrsta. U slučaju da se dokaže ugroženost divljih vrsta od buke, potrebno je naknadno razmotriti ugradnju konstrukcija za zaštitu od buke.

Imajući u vidu povećan intenzitet saobraćaja na obilaznici i novom mostu, za očekivati je povećano zagađenje zemljišta na predmetnoj deonici. Usvajanjem zatvorenog sistema prečišćavanja otpadnih voda oteklih sa kolovoza, rešava se i pitanje prekomernog zagađenja zemljišta.

Između ostalog, predviđeno je da se tokom radova radi više posebnih analiza zaštite životne sredine, da se gradilište organizuje na minimalnoj površini i da se ne koristi teren van neposredne zone radova. Takođe, neophodno je da se posebno definiše mesto za rukovanje naftom i derivatima i da se obezbede rešenja za bezbedno kretanje životinja kada im se preseku putevi kojima se prirodno kreću.

Preporučeno je da se za noćno svetlo koristi plavi ili zeleni svetlosni spektar koji ne bi uznemiravao noćne životinje.

Ističe se da je neophodno u najvećoj meri sačuvati, ali i formirati, pojas vegetacije uz obalu.

Jedna od mera je i da se, ukoliko se zemljani radovi odvijaju između 10. februara i 15. oktobra obezbedi redovan monitoring iskopa koji su otvoreni duže od jednog dana, kako bi se sprečilo stradanje vodozemaca ili drugih zaštićenih životinja.

Napominje se i da je za potrebe seče vegetacije, naročito drveća, neophodno nabaviti doznaku nadležnih institucija i obezbediti stručni nadzor Zavoda.

Međutim, kako se moglo videti u prethodnom periodu, to već sa pripremom terena za izgradnju mosta nije bio slučaj, pa je tako deo šume posečen "na divlje" i bez obaveštavanja svih nadležnih organa, uključujući i "Vojvodinašume". Ovaj propust svojevremeno je priznao i direktor "Koridora" Aleksandar Antić i nazvao ga "proceduralnom greškom".

Takođe, u studiji se navodi da se seča stabala sa dupljama koje predstavljaju mesto gnežđenja ptica ili služe za hibernaciju slepih miševa sprovodi isključivo u periodu od 1. avgusta do 1. novembra. Ni ovo nije ispoštovano tokom pripremnih radova kada je posečen veći deo šume na Kameničkoj adi i Šodrošu. Drveće koje je imalo duplje posečeno je u martu ove godine, a zbog toga su aktivisti podneli i krivičnu prijavu protiv odgovornih.

Podsetimo, kako je 021.rs već pisao, planirani most sa pristupnim putevima treba da bude namenjen za kretanje automobila, vozila javnog prevoza, teretnog saobraćaja, pešaka i biciklista.

Most je ukupne dužine 2.267 metara i podeljen je na glavnu konstrukciju preko Dunava, dužine 880 metara i prilazne konstrukcije, dužine 1.387 metara.

Planirani most ulazi u zonu plavljenja Dunava kod Ulice Ribarsko ostrvo pored brodogradilišta, zatim prelazi preko rukavca Šodroš, pa glavnog korita na sremsku stranu i izlazi iz zone plavljenja priključenjem na državni put u Sremskoj Kamenici.

Izgradnja ovog mosta već neko vreme je predmet sporenja između vlasti, opozicije i dela građana. Aktivisti su više meseci proveli kampujući na Šodrošu kako bi sprečili seču, da bi nakon protesta i slanja jakih policijskih snaga, drveće na ovom području bilo posečeno.

Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u celosti možete pročitati na OVOM LINKU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 57

Hronološki Najpopularniji

Ðubre

29.06.2023 • 17:55

Pitate da li nam treba taj most.Pa evo probajte sada ovih dana u špicu da pređete na Sremsku stranu pa da vidite koliko živaca i vremena van treba da doćete recimo do Bocki nemojte dalje.Plus sada radovi na bul. Oslobođenja a onda kad pređeš most počinje gužva od pumpe u Kamenici pa do Ledinaca ....Most treba naravno jer ljudi koji žive na Sremskoj strani ne žele da prolaze kroz Sremsku Kamenicu da bi stigli do NS .

7 3 +4
Vlada

17.06.2023 • 15:21

@Fero

Urnebesno. Pa sami vi iz okolnih sela ovde kukate o mostu, Novosađanima ne treba.

9 20 -11
Fero

17.06.2023 • 14:22

Mihajlo-NS

Mihajlo , ili ste plaćeni , ili niste iz Novog Sada, taj most je od vitalnog značaja za razvoj novog Sada . Niste Vi iz Novog Sada.

20 14 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.