Novi Sad i klimatske promene: Realnost koju vlast ignoriše zarad betoniranja i investitora

Autor: ResPublica

Novi Sad

13.07.2023.

13:40 > 18:29

Novi Sad je u poslednjih pet godina kroz izmene planske dokumentacije izgubio sedam parkova i velikih zelenih površina, što ga čini sve težim za život u okolnostima klimatskih promena.

Novi Sad i klimatske promene: Realnost koju vlast ignoriše zarad betoniranja i investitora

Foto: 021.rs

Kako se navodi u tekstu "Gradovi u paklu: Zeleno, mrzim te, zeleno" objavljenom na portalu ResPublica, Novi Sad se ne suočava samo sa posledicama klimatskih promena, već i sa nerazumnim potezima gradskih vlasti, kada je reč o urbanizaciji.

"Poslednjih godina, u vreme izraženih toplotnih talasa, između najurbanizovanijih sredina u Novom Sadu i prirodnih sredina u okolini grada, razlika u temperaturi, pogotovo noću, može da bude između osam i ček deset stepeni", kaže za portal ResPublica prof. dr Stefan Savić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Zbogom zelenilu, pozdrav betonu

Povećanje temperature je, dodaje, posledica sve izraženije urbanizacije, dok klimatske promene samo dodatno doprinose rastu temperature na globalnom nivou, i isto tako doprinose da u gradovima bude još veća temperatura – pre svega usled kombinacija veštačkih površina i visokih objekata i sve očitijeg manjka zelenih površina.

Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik-Ivanovič kaže da su u Novom Sadu ostale "zelene površine uz veće saobraćajnice i infrastrukturne koridore i nešto parkova koje možemo nabrojati na prste dve ruke, dok, primera radi, samo Beč ima nekoliko stotina parkova".

Portal podseća i na seču na Šodrošu, koja još uvek nije završena, kao i na titulu "Evropskog grada šuma" koju je Novi Sad dobio baš negde u vreme ove seče.

Urbanizacija se često dešava na uštrb zelenih površina, pa je pored već skoro 200.000 postojećih stambenih jedinica, u 2022. bila je aktuelna izgradnja još oko 10.000 stanova – samo u toj godini započeti su radovi na oko 3.500 stanova.

Prof. dr Slobodan Milutinović, redovni profesor na Fakultetu zaštite na radu u Nišu kaže za portal ResPublica da se uz pojačanu urbanizaciju o zelenim površinama sve manje vodi računa.

"Praksa pokazuje da zelene površine ne predstavljaju prioritet gradskih vlasti u eri investitorskog urbanizma u kojoj živimo. Planovi ozelenjavanja, iako postoje, ne sprovode se, a postojeće zelene površine su fragmentirane, slabo se održavaju ili obnavljaju", ističe Milutinović.

Zelenilo u gradovima je, ističe profesor Milutinović, važan katalizator lokalne klime i nivoa zagađenosti vazduha.

"U uslovima ekstremnih temperatura i toplotnih talasa kojim ćemo sve više biti izloženi, temperatura na osenčenim površinama je znatno niža i u njima je prijatnije nego na otvorenom. Zelenilo zbog infiltracije u zemljište omogućava bolju regulaciju padavinskog oticaja i, samim tim, sprečava negativan uticaj ekstremnih padavina i bolji tretman otpadnih voda. Zelene površine su naročito značajne u gradovima koji zbog nagnutosti terena ili karaktera zemljišta imaju probleme sa erozijom i klizištima: ozelenjene površine sprečavaju eroziju zemljišta i sprečavaju klizišta. Konačno, ozelenjene površine stvaraju uslove za podršku usluga ekosistema u gradovima, uključujući biodiverzitet, biološku zaštitu i polinaciju", objašnjava Milutinović.

Poplave - sve će to vlast nadoknaditi, ali ne i prevenirati

U maju ove godine, posle samo desetak minuta padavina, ulice Novog Sada bile su poplavljene. Uprkos prilično jasnim upozorenjima da nas u budućnosti čekaju sve ekstremnije vremenske neprilike, novosadski gradonačelnik Milan Đurić ne smatra da je pametno – štaviše, da nije isplativo – investirati u ojačavanje kapaciteta za prijem tolike vode, pa lakonski zaključuje da se više isplati da se građanima - nadoknađuje šteta, podseća portal.

Takve ekstremne padavine, koje su nedavno dovele do poplava u mnogim sredinama u Srbiji, efekti su klimatskih promena, smatra profesor Milutinović , i u takvim uslovima postojeća infrastruktura za odvođenje atmosferskih otpadnih voda, projektovana za neke druge, blaže uslove, nije u mogućnosti da prihvati oticaj i dolazi do poplava. Problem je u tome, ističe ovaj stručnjak, što se ta infrastruktura još uvek projektuje za padavinske uslove koje smo imali onda kada klimatske promene nisu bile ovako izražene.

"Još jedan veliki problem je popločavanje gradova vodonepropusnim zastorom. Više asfaltiranih, betoniranih ili popločanih površina znači manju mogućnost da se atmosferske padavine infiltriraju u zemljište i time smanji opterećenje infrastrukture za odvođenje atmosferskih otpadnih voda", ističe profesor Milutinović.

Istraživanja mogu da pokažu urbanistima i lokalnim vlastima gde greše sa urbanizacijom, napominje profesor Savić koji priznaje da sa tim baš i nema pozitivna iskustva.

"Greši se sa velikom koncentracijom veoma visokih objekata na veoma malom prostoru", ukazuje profesor Savić, i dodaje da je potrebno "tačno znati kako uklopiti kombinaciju zelenih i izgrađenih površina da bi se dobila optimalna temperatura."

U Novom Sadu je bio razvijen i sistem za ranu najavu poplava, ali to Grad i nadležno komunalno preduzeće nisu bili zainteresovani.

Ovaj sistem razvio je profesor Stefan Savić sa njegovim kolegama preko jednog projekta. Reč je o mreži od 15 padavinskih stanica zajedno sa sistemom za najavu poplava.

Fakultet je, u skladu sa finansijskim mogućnostima, održavao tu opremu, ali ju je onda, pre dve, tri godine ugasio.

Tekst u celosti čitajte na portalu ResPublica.

Teme

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Biciklista

13.07.2023 • 19:06

Mora se destimulisati korišćenje automobila, stimulacija alternative nije dovoljna, ljudi imaju saobraćajne navike koje ne žele da menjaju i 1.000 izgovora zašto je to baš "moranje". Ne može se imati zelena površina, drenaža, hladovina, čist vazduh, ako pravimo besplatni ili jeftini parking na svakom ćošku i gomile traka za automobile, to ne ide. Pogledajte kakva je panika nastala zbog predloga da se ulica Jovana Subotića konačno dovede u red i osposobi za život i kretanje ljudi umesto automobila. To više nije ulica, to je usijali kanjon pun gasova, prašine u kome je buka gotovo 24 časa dnevno, znam jer redovno prolazim tuda. Futoški put isto, tamo ko razmišlja o kupovini stana, neka očekuje buku i prašinu non stop. Imate niz takvih ulica u gradu i sve su to kanjoni koji sakupljaju vodu, vrelinu, prašinu, gasove.

15 9 +6
Urbanista amater

13.07.2023 • 18:35

Meni je žao što profesor upotrebljava termin urbanizacija kada ovo plana i stručnog pristupa nije ni videlo.
Stvari treba zvati pravim imenom - URBICID!

25 18 +7
Nismo isti

13.07.2023 • 18:11

... Nemoj samo da se bune "novosađani", oni su makar svoje kuće zamenili za kvadrate novogradnje, poslovni prostor, garaže ili konačno i/ili novac a i dalje će to raditi pa onda zanovetati kako to već umeju. Nema zelenila i otkud zelnila kad nema mozga....

Kako ko, pravi Novosađani su brinuli, ne za decu, nego čak i za unuke, da završe škole, rade i zarađuju i održavaju nasledstvo, a ne da prodaju prvom tašna mašna investitoru u zamenu za kokošinjce u nekoj stiroporki.

25 24 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.