Plaćanje autorskih prava za podeljenu objavu na Instagram storiju: Društvene mreže brže od propisa

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

23.08.2023.

09:21 > 16:00

Presuda suda u Beogradu kojom je Udruženje "Fruškać" bilo u obavezi da isplati 115.000 dinara zbog deljenja objave na Instagram storiju započelo je diskusiju o tome kako je do nje uopšte i došlo.

Plaćanje autorskih prava za podeljenu objavu na Instagram storiju: Društvene mreže brže od propisa

Foto: 021.rs

Udruženje koje se bavi promocijom Fruške gore "Fruškać" je na leto 2020. godine na Instagramu bilo označeno (tagovano) na objavi Fabrike kreativnosti, a na kojoj je bila fotografija Bešenovačkog jezera i ispod koje je bilo naznačeno ime autora.

Udruženje je, shodno prirodi interakcije na društvenim mrežama, ovu objavu podelilo na svoj stori (eng. story - priča). Ovakav format na Instagramu, kao i na svim društvenih mreža čijih je kompanija Meta vlasnik, traje 24 časa, nakon čega "nestaje".

Međutim, ovih 24 časa je bilo dovoljno da "Fruškać" ubrzo dobije opomenu pred utuženje, koju su autor fotografije i njegova advokatica uputili u cilju vansudskog poravnanja.

U opomeni oni su tražili da "Fruškać", kako ga autor ne bi tužio, na svom Instagram profilu objavi 30 fotografija fotografa, u protivnom su pretili tužbom od 100.000 dinara.

Predstavnik novosadskog udruženja Nikola Arežina rekao je ranije za 021.rs da nisu pristali na ovakav vid "uslovljavanja", nakon čega je usledila i tužba kojom je ovaj fotograf ipak tražio 75.000 dinara odštete zbog povrede autorskog prava.

Čitav sudski postupak trajao je tri godine, a lavina pitanja se pokrenula kada je stigla i konačna presuda kojom se nalaže da "Fruškać" mora da plati oko 115.000 dinara, zajedno sa sudskim troškovima zbog povrede autorskog prava.

Kako je tekao postupak?

Uvidom portala 021.rs u presudu Višeg suda u Beogradu, primetno je da je sud odredio da je ovo udruženje "fotografiju preuzelo u potpunosti", "javno saopštilo" i "umnožilo autorsko delo", ali da li je to u potpunosti tačno...

Jedini zakon na koji je sud mogao da se oslanja u ovakvom slučaju jeste Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji je poslednji put menjan i dopunjavan 2019. godine i nije u svojoj celosti u toku sa savremenim tendencijama, a posebno ne na društvenim mrežama.

Advokat i punomoćnik tuženog udruženja Živko Todorović za 021.rs kaže da mu presuda, čitajući je sada, deluje prilično klasično, kao kod nekih učestalijih primera povrede autorskih prava, što ovo svakako nije.

Dodaje i da postoje neke stvari tokom postupka koje su u značajnom delu opredelile konačni ishod, a pre svega to što je sud većinu dokaznih predloga tuženog udruženja odbacio.

"Izjašnjenje tužene strane je bilo mnogo šire od onoga što se nalazi u obrazloženju presude. Mi smo podneskom dostavili fotografije sporne objave sa pisanim objašnjenjem svake faze storija, gde i kako se stiže do originalne objave, a samim tim i naznake autora", rekao je.

Todorović dalje objašnjava da je tužena strana dostavila CD sa snimkom gde se isti proces vidi i objašnjava.

"Međutim, sud je, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima koje ima, sav dokazni materijal odbio i nije smatrao važnim. Da se ovim pitanjima tokom samog postupka možda drugačije pristupilo, verujem da bi, ako ne cela odluka, onda bar obrazloženje bilo malo drugačije i mislim da bi svima bilo jasnije kako da se ponašaju u istovrsnim situacijama", navodi on.

Dodaje da se tužilačka strana pozivala i na jedan primer povrede kršenja autorskih prava u kojem je Viši sud u Beogradu presudio u korist autora.

"U pitanju je bio slučaj u kom je novinar iskoristio fotogradiju na kojoj se vidi jedan političar sa protesta devedesetih, a koja je objavljena u štampanom izdanju novina bez naznake autora i bez plaćanja ikakve naknade - što ne može da se poredi sa slučajem u kom je objava podeljena na Instagram storiju", smatra Todorović.

Dodaje da u tom smislu sud nije uspeo da razlikuje autorsko pravo u novinama i na društvenim mrežama.

"Upravo ono što je u dokaznom procesu ove slučajeve razlikovalo sud je, u skladu sa svojim ovlašćenjima, smatrao suvišnim i smatrao da su to određene činjenice i dokazi koje ne bi uticale na drugačiju odluku", objašnjava.

"Objavljivanje" vs "Deljenje"

Problem za ovaj slučaj u sudu nastao je pokušavanjem zakonskog razlikovanja termina "objavljivanje" i "deljenje".

Iako i sam Instagram pravi razliku u terminima, stori kao forma je veoma specifičan zbog njegove kratkoće trajanja.

"Kada se kaže da ste vi povredili autorsko pravo tako što ste 'omogućili nekom pojedincu pristup delu tog autora sa mesta i u vreme koje on odabere', meni više implicira na neku trajnu objavu, a ne stori koji je trajao određeno vreme i nestao", kaže Živko Todorović.

Sud je za određivanje visine materijalne štete koja je naneta autoru sporne fotografije koristio cenovnik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), kojim je određena isplata 35.000 dinara za godinu dana prikazivanje fotografije.

Međutim, Todorović smatra da, iako je legitiman cenovnik korišćen, sporno je i što je naknada određena za godinu dana.

"Stava sam da nije pravedno dosuditi za jedan dan iznos koji se dosuđuje za godinu dana, a vrlo prostom računicom bi se mogla odrediti realna materijalna šteta. Tako bi se 300 evra podelilo na 365 dana, čime bi došlo do računice da je opravdana šteta oko 0,82 evra, upravo zbog specifičnosti storija", smatra on.

Kako navodi, tužena strana je pokušala podneskom da se pozove na član 48 Zakona o autorskom i srodnom pravu, gde je dozvoljeno korišćenje dela bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade privremeno.

"Ovde je bio problem kod reči 'umnožavanje autorskog dela'. Negde ranije u zakonu postoji bliža definicija tog umnožavanja i tu, naravno, nemamo definisano 'privremeno umnožavanje na storiju'. U skladu sa tim članom bilo je dozvoljeno, čak i bez traženja dozvole i bez plaćanja naknade, umnožiti to delo ukoliko je u pitanju prolazno umnožavanje i ukoliko ono nema neki zaseban ekonomski značaj", objašnjava.

Todorović kaže da bi ovaj član bio prigodan za konkretnu situaciju jer deljenje na storiju jeste prolazno, a za "Fruškać" objava nije donela zaseban ekonomski značaj jer nije imao nikakvu korist od podeljene objave.

"Život brži od propisa"

Nakon ovakve presude, postavlja se pitanje da li bi autori sada redom mogli da idu i da tuže osobe koje dele njihove objave na Instagram storijima i kako bi sud postupio u ovakvim slučajevima.

Činjenica jeste da sud, kao organ koji pre svega sudi prema regulativama i zakonima, nije imao na šta da se osloni dok je razmatrao ovaj slučaj.

Ovo smatra i Živko Todorović, koji objašnjava da je rešenje ovako konfuznih situacija upravo usklađivanje propisa sa "izazovima sa kojim se ljudi susreću i na društvenim mrežama".

"Sud u situaciji kada obrazlaže svoju odluku mora da se pozove na neke članove zakona, na osnovu kojih crpi svoju odluku i kojima nju obrazlaže. U ovom slučaju to nije bilo moguće jer sud nije imao prostora da izvuče sve nijanse o kojima sada pričamo", dodaje.

Što se tiče prakse stranih država, u Sjedninjenim Američkim Državama i još nekim zemljama postoji koncept "fer korišćenja" (eng. fair use).

"Ovim konceptom se dozvoljava korišćenje autorskog dela bez odobrenja nosioca autorskog prava, ukoliko su ispunjeni pojedini uslovi, što se ceni od slučaja do slučaja. Uslovi se odnose na to da li je sadržaj korišćen u komercijalne ili neprofitne, edukativne svrhe - što u ovom slučaju i jeste - kao i koja je priroda tog dela i koji je efekat upotrebe na to delo", kaže Todorović.

On dodaje da se naš zakon usklađuje sa propisima i direktivama Evropske unije.

"Očigledno je da je potreban veliki broj novih normativnih rešenja jer je veliki broj pitanja koja se javljaju u ovoj oblasti", smatra.

Što se tiče zloupotrebe ovakve presude, pitanje je kako bi sudovi u drugim situacijama presudili.

Todorović objašnjava da u Srbiji sudska praksa, generalno, nije izvor prava.

"Ovo znači da će i konačna odluka u nekim istovetnim situacijama zavisiti od slučaja do slučaja, primenom prava i tumačenjem od strane suda po takozvanom 'slobodnom sudijskom uverenju', koje ima u skladu sa zakonom", navodi.

Napomena: Odgovor advokatice fotografa koji je tužio udruženje možete da pročitate u ovom tekstu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

Eko

27.08.2023 • 11:27

Steta što neće biti posađeno više drveća.

0 1 -1
Krtolica

25.08.2023 • 19:59

Klik

Igrom slucaja poznajem drustvo iz udruzenja i mogu sa sigurnoscu da kazem da nisu imali lose namere.

1 3 -2
Gatuzo

25.08.2023 • 19:49

Brzina

Zivot je uvek brzi od propisa, ali obzirom da drustvene mreze nisu tunod juce, trebalo je vec uhvatiti korak sa njima.

1 3 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.