Do sada nije napravljen sveobuhvatan popis vrsta koje žive u gradovima Srbije, ali da li znamo, bar okvirno koje vrste divljih životinja inače nastanjuju gradove, a koje u njih povremeno dolaze iz drugih sredina? Da li su neke od njih ugrožene vrste? Postoje li određena područja gradova u kojima je očekivano da sretnemo divlje životinje?
O tome smo razgovarali sa Jadrankom Ladom Delić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Markom Šćibanom iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Delić kaže da, što grad ima više zelenih i parkovskih površin,a to će divljim životinjama biti lakše da stignu do njega, odnosno do neke oaze u gradu gde mogu da nađu mir.
"Pojavi ovih životinja pogoduje okolina koja je obrasla vegetacijom, ali često nam se javljaju i ljudi iz Petrovaradina i Bukovca - to su dvorišta koja su neuređena, znači ukoliko ljudi drže svinje, kokoške, zečeve... Treba reći da se neretko pojavljuju i lovne divljači - divlja svinja, srna, pa i jelen oko fruškogrskih sela", objašnjava stručnjak Pokrajinskog zavoda.
Delić naglašava da većina životinja koje trajno ili privremeno borave u gradskoj sredini nije opasno po stanovništvo. Izuzeci su retki slučajevi kada se radi o lovnim vrstama ili drugim divljim životinjama
"Migracije vrsta su normalna stvar, pogotovo u Vojvodini gde nekih 80 odsto teritorija zauzimaju poljoprivredne površine, znači ono nešto što liči na prirodu, što je prirodoliko ili što je zaista priroda, što mi čuvamo, u vidu zaštićenih područja ili drugih vrsta zaštite. Životinje ne mogu da žive samo na jednom prostoru i da se ne kreću. One lutaju da bi tražile novu teritoriju, naročito mlade životinje... Tako kako su došle, tako će se i vratiti na neki prostor ili prosto produžiti dalje i naći neki prirodan prostor za svoj život. Mi ne možemo reći da takve vrste delokacija, odnosno migracija mogu nekome da štete, osim u nekim izvanrednim prilikama do kojih ne dolazi često".
Dolazak divljih životinja u grad je normalna pojava, tako da ukoliko se pojave u takvoj sredini, životinje se ne vraćaju prisilno u staništa, osim u nekim izvanrednim situacijama. Jadranka Lada Delić za 021 opisuje te situacije i savetuje građane kako da postupe.
"Neko ko naiđe na neku životinju za koju vidi da joj baš tu nije mesto i da se ponaša neuobičajeno, prvo treba da je vidi. Ako se životinja normalna, ponaša se normalno, ona će svakako otići odatle. Ali ako bilo šta drugo primeti što je neobično ili ako se vidi da je životinja povređena, onda naravno prvo zove Zavod, ako se radi o vrstama koje nisu lovne. Ja molim sve ljude koji kad vide divlju svinju, srnu, šta god što je lovna divljač da zovu Lovački savez Vojvodine, jer mi prosto nismo nadležni za ove vrste. Za sve ostale koje vidite najbolje je odmah pozvati Zavod", savetuje Delić.
Delić opisuje i kako Zavod zbrinjava povređene životinje i zaštićene vrste.
"Imamo službu za zbrinjavanje. Mi takođe uzimamo to na način kako treba da se uzme, da li je u pitanju leš ili povređena životinja. Imamo saradnju sa veterinarskim ambulantama. Imamo saradnju i sa inspekcijom, ako je u pitanju strogo zaštićena vrsta moramo da zovemo inspekciju. Postoji protokol kako se to dalje rešava".
Kako očuvati staništa ptica u gradovima priča Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Posebno se osvrće na Novi Sad.
"U suštini, ono što je bezbedno za ljude, bezbedno je i za ptice. Ukoliko grad obiluje zelenilom život pticma je bolji, a samim tim je i ljudima bolje. Ptice bez zelenila praktično ne mogu da postoje, jer u drveću i u travnjacima pronalaze hranu, najčešće insekte ili nešto drugo. Ukoliko želimo da grad bude stanište većeg broja ptica mi moramo čuvati zelenilo. Novi Sad je u bližoj prošlosti bio poznat kao grad koji obiluje zelenilom. Toga je sad nažalost sve manje, ali ipak i dalje se može pohvaliti poprilično lepim diverzitetom ptica", objašnjava Šćiban.
Na pitanje da li je potrebno da se osveste i nadležni organi, naročito urbanisti kada je u pitanju očuvanje staništa ptica u gradovima, Šćiban odgovara potvrdno.
"To je od kritične važnosti, jer ukoliko oni ne poštuju, ne samo urbanistička pravila, već i ono što građani žele i što iskazuju preko peticija i različitih drugih načina, onda to zaista nije dobro i taj grad onda postaje loše stanište za životinje i loše mesto za život i za ljude", ističe.
Inače, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica procenjuje da na širem prostoru Novog Sada ima više od 150 vrsta, dok se u urbanom delu gnezdi pedesetak vrsta ptica. Šćiban ističe da je većina vrsta ptica u Srbiji, kao što su golubovi, gugutka, siva vrana i svraka, zaštićena. Čak i ako nisu, ptice se ne smeju ubijati ili povređivati. Same ptice su, kako kaže, retko opasne po gradsko stanovništvo.
Za kraj, Jadranka Lada Delić apeluje na građane da razumeju da životinje nisu ograničene samo zaštićenim područjima.
"Prva stvar, apelujem na građane da se ne boje divljih životinja. Čim je životinja ušla u grad, znači da je neka muka naterala. Ona je uplašena. Ako se vi još dodatno uplašite, onda će biti muka jedna velika i onda će biti muka jedna velika. Druga stvar je da uvek pozovete Zavod kada vidite divlju životinju. A treća je da uvek imate na umu da d kao što su slepi miševi regulatori brojnosti insekata, tako su male karnivore, male zveri, regulatori brojnosti glodara. Postoji velika korist od ovih životinja. To što ih ima u blizini ljudskih naselja nije slučajno", zaključuje Delić.
Projekat "Novosadske inicijative" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
