Način na koji će se ova tema obrađivati i vreme koje će joj biti posvećeno uglavnom zavisi od inicijative i entuzijazma učitelja, nastavnika i profesora.
U serijalu "Novosadske inicijative" o tome su pričale predsednica Udruženja "Dete zaštitnik planete" Bojana Živković, nastavnica i članica Nacionalne asocijacije nastavnika građanskog vaspitanja Ivana Jevđenović i učiteljica i osnivačica Ekološko-edukativnog centra za decu Alenka Oreščanin.
Predsednica udruženja Bojana Živković za 021.rs priča o mestu zaštite životne sredine u obrazovanju, kao i o delovanju njenog udruženja.
"Obrazovanje o zaštiti životne sredine od ranog uzrasta je cilj kome teži Udruženje 'Dete zaštitnik planete', zbog toga je i osnovano, jer smo primetili da je to tema koja nije dovoljno zastupljena, a neophodno je da se krene sa njom od najranijeg uzrasta. To je naš fokus. Mi radimo sa decom od tri do 15 godina", navodi Živković.
Dodaje da je veliki deo njihovog rada posvećen ljudima koji rade sa decom, pre svega sa vaspitačima i učiteljima, a zatim i sa roditeljima.
"Smatramo da je ta tema veoma važna da bismo dobili jedno osvešćeno i angažovano društvo u ovoj oblasti, jer bez toga nema napretka", ističe Živković.
Iako smatra da se ovoj temi posvećuje nedovoljno pažnje, ne zalaže se za to da se ona uvede u formi novog predmeta.
"To dodatno opterećuje naš obrazovni sistem koji je iovako pretrpan. Zalažemo se da se kroz postojeći plan i program i u predškolskom i osnovnoškolskom obrazovanju ubace teme kroz koje bi se moglo i na času matematike obrađivati nešto iz ove oblasti", objašnjava naša sagovornica.
Oreščanin posvećuje veliki deo rada sa decom u nižim razredima osnovne škole, kao i vrtićkog uzrasta, obrazovanju o zaštiti životne sredine. Kako priča za našu emisiju, to je nešto što je predviđeno planom i programom, ali što svakako zahteva dosta ličnog zalaganja od strane edukatora.
"Svi imamo planove i programe u kojima je ekologija obavezna i u kojima je učenje o živoj prirodi obavezno, čim deca kroče u obrazovne ustanove. Protkano je kroz sve nivoe obrazovanja. Koliko se to primenjuje i kako se primenjuje zavisi od škole do škole. Svaka škola osmišljava način i metodu kako će decu učiti o ekologiji i zaštiti životne sredine", ističe Oreščanin.
Jedan od predmeta na kom se dosta pažnje posvećuje ovoj temi je i građansko vaspitanje. Nastavnica ovog predmeta Ivana Jevđenović ističe da se o zaštiti životne sredine u okviru ovog predmeta uči u smislu osnovnih ljudskih prava.
"Pravo na zdravu životnu sredinu je treća generacija ljudskih prava i onda je jasno da tu prostora ima. Ja verujem daje mnogim kolegama, ne samo nastavnicima građanskog vaspitanja, mnogo lakše i komfornije ako vi imate neku jedinicu u planu i programu koja se tiče zaštite životne sredine. Međutim, ako vi imate preduzimljivost, ako ste kreativni i naravno ako ste otvoreni da izađete iz učionice vi možete i kroz građansko vaspitanje, kroz obavezne predmete, kroz slobodne nastavne aktivnosti, kroz vannastavne aktivnosti, da nađete prostor da razvijate ljubav ka prirodi", objašnjava Jevđenović.
Jevđenović ističe i da je učenje o životnoj sredini predviđeno novim Pravilnikom o nastavnom planu i programu.
"Za učenike sedmog razreda, to je plan za sedmi i osmi, odnosno može da se realizuje i u jednom i u drugom razredu je program 'Moja životna sredina', a recimo za učenike petog i šestog razreda je 'Sačuvajmo našu planetu'... Tako da je prosto sada i ponuđen konkretan sadržaj koji može da se realizuje kao slobodna nastavna aktivnost i naravno ako škola ima potencijala i ideja, pored ovog može da osmisli i sama neke programe i slobodne nastavne aktivnoste ili vannastavne aktivnosti", navodi Jevđenović.
Kroz rad sa edukatorima koji kasnije znanje prenose učenicima, Bojana Živković utvrdila je koji je najbolji pristup prenošenja znanja.
"Generalno ovoj temi ne treba ni sa odraslima postupati tako da ih uplašimo. Jeste situacija sa životnom sredinom kod nas, a i globalno, veoma ozbiljna, ali mislim da se nekim pristupom koji bi preplašio ljude ne može ništa postići, samo još veći otpor se stvara", navodi Živković.
Ona kaže da je kod nas ova tema bila potpuno zapostavljena, ali da se sada to polako menja.
"Mislim da je to put kojim treba ići i savetujemo da se toj temi deci pristupi kroz igru i sadržaje koje treba da usvoje kroz obrazovanje, kako bi im to postalo potpuno normalna stvar".
Upravo ovakav pristup sa učenicima osnovne škole, ali i sa decom vrtićkog uzrasta koja borave u ekološko-edukativnom centru u Vrdniku ima i Alenka Oreščanin.
"Ja lično, gde god mogu, prvo izaberem igru. Tako se najlakše uči. Nema čoveka koji ne voli da se igra, bio on mali ili veliki. I odrasli vole da se igraju samo to teško priznaju. Zbog toga ja i ne vidim potrebu da menjam pristup u zavisnosti od uzrasta... Samo se smanji količina informacija koju im dajete i tehnika rada i sve to funkcioniše", objašnjava Oreščanin.
Kako kaže, kada pokušava sa decom da radi na doprinosu zaštiti životne sredine, ona uvek kreće od reciklaže. Zajedno sa decom od raznih predmeta pravi igračke i didaktičke materijale, ali i sortira otpad. Sve sagovornice 021.rs su saglasne u tome da je učenje o zaštiti životne sredine temelj zdrave budućnosti.
Projekat "Novosadske inicijative" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
