Najugroženija populacija u Evropi napušta studije zbog nemaštine

Stimulativne mere države prema marginalizovanim grupama u Srbiji više i nisu toliko stimulativne, što pokazuje i činjenica da su romska naselja sve veća, a mladi i perspektivni Romi napuštaju veće gradove jer za njih posla nema. Obrazovanje je goruća tema za romsku populaciju, koja je godinama najugroženija grupa ne samo u Srbiji, već i u Evropi.

 

Takođe, država je otežala dobijanje besplatnih ubdženika, te romska porodice nisu u stanju da deci obezbede normalno obrazovanje. Romska populacija je u celoj priči samo dodatno ugrožena jer je diskriminacija prema ovoj nacionalnoj grupi u Srbiji i dalje veoma osetna. Inkluzija ove grupe ljudi u društvo je neprimetna, a retki mogu da se pohvale da imaju više od završene srednje škole. Koliko je osnovno obrazovanje, ali i obrazovanje generalno bitno za Rome naglašava direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović, koji dodaje da je romskoj deci teško u osnovnim školama zbog ugroženih finansija roditelja, a ima i diskriminacije ostale dece prema marginalizovanim mališanima.

 

“Diskriminacija prema romskoj deci u osnovnim školama zasigurno potiče od nejednakog socijalnog statusa. Mi govorimo o deci koja dolaze iz romskog naselja i nemaju ni elementarne uslove za život. Govorimo o siromašnim porodicama, u kojima su deca neretko neuredna, pocepane garderobe, a druga deca to jako primećuju i stvara se vrsta barijere. S druge strane, u velikoj meri odgovornost snose i prosvetni radnici”, navodi Jovanović. 

 

On objašnjava da je u svakom slučaju uloga porodice, a najviše majke, da dete pošalje okupano i čisto u školu. Neka je garderoba i pocepana, ali mora da bude čista. 

 

“Dete mora da bude u školi. Osnovno obrazovanje je obavezno i tu nema argumentacije. Obezbeđivanje školskog pribora ne mogu da zamerim porodici, jer je tu obaveza društva da reaguje. Ali najveća odgovornost je na roditeljima, koji moraju da pošalju dete u školu, makar bez sveske i olovke. Mi, nažalost, danas imamo i situaciju da se dete pojavi jedan dan u školi, pa ga 20 dana nema”, smatra on.

 

Romska populacija u Srbiji je povlašćena takozvanim afirmativnim merama akcije u obrazovanju. To znači da Romi imaju povlastice pri upisu, koje su s godinama sve manje i više ne mogu da se smatraju olakšicama. Jovanović naglašava da Romi nemaju jednaku šansu u procesu obrazovanja, počev od osnovne škole, a najveće posledice osećaju se na fakultetima, na kojima su afirmativne mere izgubile skoro svaku smisao.

 

“Mi smo do pre tri godine na nivou Ministarstva prosvete imali u proseku oko 1.000 stipendija obezbedeno za učenike i studente romske nacionalnosti. Toga danas nema. Imamo situaciju da briljantni daci nisu dobili stipendije. Mi smo ovde u Vojvodini sedam godina realizovali projekat Inkluzija učenika u srednjim školama u APV, uz podršku Pokrajinske vlade i Fonda za otvoreno društvo i obezbeđivali stipendiju u iznosu od 48 evra za svakog učenika srednje škole. Na nivou pokrajine u jednom trenutku imali 406 stipendista, a pretprošle godine je taj projekat preuzelo ministarstvo prosvete, da bi nakon toga od više od 1.600 zahteva srednjoškolaca bilo odobreno svega 525 stipendija na nivou države - to je žalosno, ako smo mi samo u Vojvodini imali oko 400 stipendista. Sa kojom argumentacijom može da se kaže da 1.100 učenika odličnog proseka ne zaslužuju stipendiju?”, pita se Jovanović.

 

Dodatnu otežavajuću okolnost napominje predsednik Vojvođanskog romskog centra za demokratiju Aleksandar Jovanović. On napominje da škole ne poseduju dovoljan broj radnika koji bi se posvetili marginalizovanoj deci u procesu osnovnoškolskog obrazovanja, a ne postoje ni naročite naznake da će se na rešavanju tog problema raditi.

 

“Jako malo se radi kada je u pitanju osnovno obrazovanje, ali tu postoje pedagoški asistenti koji rade s decom. Međutim, znate da u pojedinim školama, koje su velike i imaju po stotinak dece, jedan pedagog to može da pokrije sve potrebe dece”, kaže on.

 

Romima se od 2009. godine bavi projekat Romaversitas. On je namenjen Romima koji prolaze kroz proces obrazovanja na Univerzitetu u Novom Sadu, ne samo kroz obezbeđivanje skripti, udžbenika i alata, već i kroz obuku i dodatnu nastavu. Projekat je 2015. godine zbog svoje uspešnosti produžen još dve godine, u nadi da će nastaviti da pomaže mladim Romima da ruše predrasude. Uspešnost projekta objašnjava i direktor Kancelarije za inkluziju Roma.

 

“Suština projekta je da podrži stvaranje romske intelektualne elite na Univerzitetu u Novom Sadu i visokim školama. Kroz projekat se obezbeđuje i neka neposredna komunikacija sa drugim studentima, umrežavanjem, organizovanjem društvenog života medu studentima, što je bitno u rušenju predrasuda prema romskoj zajednici. Bitno je reći da Romi žele da doprinesu ovom društvu i postanu uspešni privrednici, od čega bi benefite zaista imali svi”, kaže Jovanović.

 

Istraživanje o potrebama romskih studenata pokazalo je da su mladi Romi veoma motivisani da uspeju, ali da im je ponekad potrebna pomoć. Upravo tu se dobro pokazao Romaversitas i kroz radionice i časove uspeo da održi mlade u gradu. Međutim, Romaversitas nije dovoljan za normalno studiranje. Država je smanjila upisnu kvotu na jedan odsto za romske studente, čime je duplo otežala upis i bukvalno generiše stvaranje siromaštva u Srbiji. Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović kaže da mu nije jasno šta država pokušava da uradi ovim takozvanim afirmativnim merama.

 

“Država se nije postarala da pruži jednaku šansu za obrazovanje svakom detetu. Mogu da razumem i proces tranzicije. Mogu da razumem da imamo problem u budžetu. Ali ništa ne može da bude prioritetnije od obrazovanja, naročito kada govorimo o ranjivim kategorijama stanovništva, gde se iz generacije u generaciju generiše siromaštvo. Do pre tri godine imali smo mere afirmativne akcije -  svaki romski učenik koji položi prijemni ispit bio je upisan van kvote na studije i imao šansu da se školuje. U prošloj godini smo na Pravnom fakultetu upisali 14 studenata, a ove godine imamo kvotu od svega jedan odsto i upisali smo samo dvoje, iako je bilo potrebe i želje za upisom”, kaže on.

 

Afirmativne mere kao da ne postoje, naglašava predsednik Vojvođanskog romskog centra za demokratiju Aleksandar Jovanović, koji dodaje da se država diči kada dođe do napretka, a kada se nazaduje, onda se mudro ćuti.

 

“Ljudi imaju problem da to priznaju. Nas uopšte ne zanima politika, već konkretne mere. Mislim da će situacija po ovom pitanju biti još gora, zato što od 2007. godine, kada se pogledaju sve statistike, afirmativne mere su sve manje. Ako već želite da se nešto poboljša u obrazovanju, treba podržati studente, a ne otežavati im”, tvrdi Jovanović.

 

I ukoliko završe studije, pripadnici romske zajednice teško dolaze do posla. Ni tu nema dovoljno afirmativnih mera, uz sve dodatne otežavajuće okolnosti, a ako ostanu bez ikakve mogućnosti u gradu, Romi se vraćaju u oronula naselja. Kao društvo time ništa nismo uradili i samo smo unapredili lošu situaciju u državi, smatra Aleksandar Jovanović.

 

“Mi pokušavamo na bilo koji mogući nacin da te mlade ljude zadržimo u Novom Sadu. Ako se vrate kući, onda se život svede na puko snalaženje i obrazovanje je daleko u mislima”, navodi naš sagovornik.

 

Stručnjaci nisu optimisti kada je reč o afirmativnim merama za školsku 2016 - 2017. godinu. Iskustva pokazuju da će ove mere biti skoro pa potpuno ukinute, s obzirom na trend ukidanja podrške trudnicama, višečlanim porodicama i korisnicima socijalne pomoći, koji moraju da zarade zagarantovanu pomoć države. 

 

Rome još mnogo godina deli od ravnopravnog članstva u ovom društvu, ali sve brojniji pojedinci poručuju da se neće predati i da će nešto ostvariti, pa makar u zdravijim sredinama, u inostranstvu.

 

Ovaj tekst proizveden je u okviru projekta "Preuzmi u svoje ruke" koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a u sklopu konkursa " sufinansiranja projekata proizvodnje iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.