Koliko zarađuju srpski treneri u odnosu na Gvardiolu?

Španski stručnjak je i do sada bio na vrhu što se tiče primanja, a sada će samo učvrstiti svoju poziciju. Do sada je na njegov račun godišnje bio bogatiji za 21 milion evra.

Nije mala razlika između njegove zarade i zarade ostalih evropskih trenera, ali je taj odnos znatno veći kada se sa Gvardiolinom platom porede plate naših trenera koji rade u inostranstvu.

Siniša Mihajlović je trenutno srpski najplaćeniji trener, a i predvodi evropskog velikana, Milan. Međutim, kada se u istu ravan stave Mihina primanja i zarade bivšeg trenera Barselone, vidimo da bivši selektor naše reprezentacije radi za "sitniš". Siniša godišnje prima dva miliona evra, što je čak 12 puta manje od španskog stručnjaka.

Ako se to posmatra kao "sića", šta tek reći za trenere koji rade u Srbiji. Njima bi trebalo više života da dostignu godišnja primanja Pepa Gvardiole. Godišnje plate naših trenera se kreću od sitnih 20.000 evra do skromnih 50.000 evra. Što znači da bi trenerima sa najmanjim primanjima bilo potrebno 1.200 godina da prime iznos koji Gvardiola dobije za samo godinu dana. Naši stručnjaci bi za tako nešto morali da čekaju otprilike 15 života.

Pošto ljudi nemaju više života, jedina opcija im je da napuste zemlju i da sreću traže na nekom boljem mestu. Stoga i ne čudi činjenica da mnogi stratezi uhlabljenje pronalaze u zemljama koje uz veliku muku pronalazimo na svetskoj mapi. Mnogi ljudi i ne znaju da se u tim državama šutira lopta. Tako bivaju zaboravljeni, a naša zemlja ostaje sa manjkom stručnog kadra.

Međutim, celu situaciju ne možemo posmatrati samo kroz taj parametar. Da bi se situacija videla na pravi način, potrebno je videti kakav je standard u Srbiji. Ako uzmemo u obzir da je prosečna plata u Srbiji 400 evra, dolazimo do zaključka da srpski treneri zarađuju mesečno četiri puta više od ostalih radnika. Međutim, mnogo je veća razlika u Nemačkoj, gde Gvardiola radi.

Prosečni Nemac ima platu između 3.500 i 4.500 evra. Odmah dolazimo do lakog zaključka da je standard u Nemačkoj deset puta veći. To bi trebalo i da se u istoj meri odrazi na fudbal. Ali, nije tako. Španac ne zarađuje mesečno 18.000 evra u Bajernu računajući po proporciji, već mnogo, mnogo više. On ima 444 puta veću platu od prosečnog nemačkog radnika.

To dovoljno govori o tome da je fudbal odavno postao biznis i potvrđuje onu tezu da su fudbaleri i treneri preplaćeni. Dok se to ne promeni, ostaje nam da se i dalje oduševljavamo basnoslovnim sumama u svetu fudbala.