Pogledajte koje su razlike između netolerancije na gluten i celijakije
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Ishrana bez glutena znači eliminisanje uobičajenih namirnica – poput hleba, testenina i rezanaca – koje sadrže gluten, protein koji se uglavnom nalazi u pšenici, ječmu i raži, piše The Conversation, a prenosi N1.
Nemaju svi koji se pridržavaju ishrane bez glutena neko osnovno stanje. Ali ako osetite mučninu, nadimanje ili bol u stomaku nakon jedenja glutena, to bi mogao biti znak netolerancije na gluten ili celijakije, smatraju Jasmin Probst profesorka, Fakultet za medicinske, autohtone i zdravstvene nauke i akreditovani dijetetičar na Univerzitetu u Volongongu i Olivija Vils, vanredni predavač, Ishrane i dijetetike na istom univerzitetu.
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Šta je celijakija?
Celijakija je autoimuna bolest. To znači da telo greškom počinje da napada zdrave ćelije i tkivo – u ovom slučaju, u tankom crevu – izazivajući upalu.
Ako imate celijakiju, konzumiranje hrane koja sadrži gluten može oštetiti vaše resice, strukture u tankom crevu koje pomažu telu da apsorbuje hranljive materije.
Nakon obroka koji sadrži gluten, možete imati problema sa varenjem, uključujući dijareju, nadimanje, mučninu, gasove i bol u stomaku.
Gluten takođe može izazvati simptome koji nisu povezani sa varenjem, kao što su magla u mozgu, glavobolja, dermatitis herpetiformis (svrab, plikovi na koži), bol u zglobovima i umor.
Dugoročno gledano, nelečena celijakija može dovesti do neuhranjenosti jer oštećene resice ne mogu da apsorbuju hranljive materije iz hrane. Takođe može smanjiti mineralnu gustinu kostiju i povezana je sa neurološkim poremećajima kao što su epilepsija i demencija.
Pročitaj još
Kako se dijagnostikuje celijakija?
Za tačnu dijagnozu, još uvek ne smete eliminisati gluten iz ishrane. To je da bi se mogao izmeriti njegov uticaj na vaš sistem za varenje.
Dijagnoza uključuje analize krvi, nakon čega slede biopsije tankog creva pomoću endoskopa (instrumenta sa svetlom koji može da vidi unutrašnjost tela).
Analizima krvi traže se antigeni – markeri reakcije na gluten – dok biopsija ispituje sva oštećenja resica u crevima.
Šta je sa netolerancijom na gluten?
Ljudi sa netolerancijom na gluten doživljavaju slične simptome kao celijakija. Razlika je u tome što nakon konzumiranja glutena nema autoimunog odgovora ili oštećenja creva.
Netolerancija na gluten se ponekad naziva necelijakijska osetljivost na gluten.
Lekari će isključiti celijakiju i alergije na pšenicu kao prvi korak za osobu sa simptomima povezanim sa konzumiranjem glutena.
Kada se ovi faktori isključe, može se preporučiti takozvana probna ishrana bez glutena, pod nadzorom akreditovanog dijetetičara, kako bi se videlo da li se simptomi poboljšavaju.
Formalna dijagnoza netolerancije na gluten može se potvrditi samo korišćenjem veoma složenog ispitivanja ishrane koje upoređuje efekat glutena i placeba tokom najmanje osam nedelja.
Ovaj oblik naučne studije zahteva mnogo rada i nije baš čest.
Zato se mnogi ljudi jednostavno odlučuju da eliminišu gluten, bez dijagnoze.
Ekstremna osetljivost na gluten
Celijakija je teža od netolerancije na gluten i osetljivost može varirati među onima kojima je dijagnostikovana.
Čak i tragovi glutena mogu izazvati simptome. To znači da je stroga, doživotna dijeta bez glutena neophodna.
To takođe znači da ljudi sa celijakijom moraju biti oprezni zbog unakrsne kontaminacije.
Na primer, korišćenje istog noža, daske za sečenje ili tostera za sečenje ili tostiranje hleba bez glutena i običnog hleba može preneti čestice glutena i izazvati reakciju.
Prema najnovijim studijama, konzumiranje samo 50 mg glutena dnevno je dovoljno da izazove oštećenje creva kod ljudi sa celijakijom.
Za kontekst, kriška integralnog hleba sadrži oko 4.800 mg glutena, što znači da je 50 mg oko 1/100 kriške hleba.
Mala količina glutena neće uticati na osobu sa netolerancijom na gluten na isti način. Mogu imati privremene simptome, ali neće iskusiti oštećenje creva.
Međutim, simptomi i njihova težina mogu varirati od osobe do osobe, u zavisnosti od njihove individualne osetljivosti.
Da li treba izbegavati gluten, za svaki slučaj?
Možda se pitate da li postoji mana izbegavanja glutena, ako nemate celijakiju ili netoleranciju.
Može da bude.
Žitarice koje sadrže gluten bogate su esencijalnim hranljivim materijama kao što su vlakna, folat, gvožđe i vitamini B grupe.
Izbegavanje glutena kada nije potrebno može dovesti do nutritivnih nedostataka.
Proizvodi bez glutena takođe mogu biti skuplji i ponekad imaju više šećera, soli i masti kako bi se kompenzovala tekstura i ukus.
Pre nego što napravite bilo kakve promene u ishrani, najbolje je da razgovarate sa akreditovanim dijetetičarem kako biste bili sigurni da ne propuštate važne hranljive materije.
Šta ako imate simptome?
Uobičajeni znaci netolerancije na gluten ili celijakije uključuju nadimanje, dijareju ili zatvor i bol u stomaku. Oba stanja mogu izazvati simptome koji nisu gastrointestinalni, kao što su glavobolja, umor i bol u zglobovima.
Ako vam ovi simptomi zvuče poznato, najbolje je da razgovarate sa zdravstvenim radnikom koji vas može testirati na celijakiju i/ili alergiju na pšenicu pre nego što eliminišete gluten iz ishrane.
Zapamtite, samodijagnostikovanje i izbegavanje glutena bez odgovarajuće konsultacije sa stručnjakom može vam naneti više štete nego koristi.
Ako vas vaši simptomi brinu, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse, gastroenterologom ili kvalifikovanim dijetetičarem.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
5
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar