Pogledajte koje su razlike između netolerancije na gluten i celijakije
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ishrana bez glutena znači eliminisanje uobičajenih namirnica – poput hleba, testenina i rezanaca – koje sadrže gluten, protein koji se uglavnom nalazi u pšenici, ječmu i raži, piše The Conversation, a prenosi N1.
Nemaju svi koji se pridržavaju ishrane bez glutena neko osnovno stanje. Ali ako osetite mučninu, nadimanje ili bol u stomaku nakon jedenja glutena, to bi mogao biti znak netolerancije na gluten ili celijakije, smatraju Jasmin Probst profesorka, Fakultet za medicinske, autohtone i zdravstvene nauke i akreditovani dijetetičar na Univerzitetu u Volongongu i Olivija Vils, vanredni predavač, Ishrane i dijetetike na istom univerzitetu.
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Šta je celijakija?
Celijakija je autoimuna bolest. To znači da telo greškom počinje da napada zdrave ćelije i tkivo – u ovom slučaju, u tankom crevu – izazivajući upalu.
Ako imate celijakiju, konzumiranje hrane koja sadrži gluten može oštetiti vaše resice, strukture u tankom crevu koje pomažu telu da apsorbuje hranljive materije.
Nakon obroka koji sadrži gluten, možete imati problema sa varenjem, uključujući dijareju, nadimanje, mučninu, gasove i bol u stomaku.
Gluten takođe može izazvati simptome koji nisu povezani sa varenjem, kao što su magla u mozgu, glavobolja, dermatitis herpetiformis (svrab, plikovi na koži), bol u zglobovima i umor.
Dugoročno gledano, nelečena celijakija može dovesti do neuhranjenosti jer oštećene resice ne mogu da apsorbuju hranljive materije iz hrane. Takođe može smanjiti mineralnu gustinu kostiju i povezana je sa neurološkim poremećajima kao što su epilepsija i demencija.
Pročitaj još
Kako se dijagnostikuje celijakija?
Za tačnu dijagnozu, još uvek ne smete eliminisati gluten iz ishrane. To je da bi se mogao izmeriti njegov uticaj na vaš sistem za varenje.
Dijagnoza uključuje analize krvi, nakon čega slede biopsije tankog creva pomoću endoskopa (instrumenta sa svetlom koji može da vidi unutrašnjost tela).
Analizima krvi traže se antigeni – markeri reakcije na gluten – dok biopsija ispituje sva oštećenja resica u crevima.
Šta je sa netolerancijom na gluten?
Ljudi sa netolerancijom na gluten doživljavaju slične simptome kao celijakija. Razlika je u tome što nakon konzumiranja glutena nema autoimunog odgovora ili oštećenja creva.
Netolerancija na gluten se ponekad naziva necelijakijska osetljivost na gluten.
Lekari će isključiti celijakiju i alergije na pšenicu kao prvi korak za osobu sa simptomima povezanim sa konzumiranjem glutena.
Kada se ovi faktori isključe, može se preporučiti takozvana probna ishrana bez glutena, pod nadzorom akreditovanog dijetetičara, kako bi se videlo da li se simptomi poboljšavaju.
Formalna dijagnoza netolerancije na gluten može se potvrditi samo korišćenjem veoma složenog ispitivanja ishrane koje upoređuje efekat glutena i placeba tokom najmanje osam nedelja.
Ovaj oblik naučne studije zahteva mnogo rada i nije baš čest.
Zato se mnogi ljudi jednostavno odlučuju da eliminišu gluten, bez dijagnoze.
Ekstremna osetljivost na gluten
Celijakija je teža od netolerancije na gluten i osetljivost može varirati među onima kojima je dijagnostikovana.
Čak i tragovi glutena mogu izazvati simptome. To znači da je stroga, doživotna dijeta bez glutena neophodna.
To takođe znači da ljudi sa celijakijom moraju biti oprezni zbog unakrsne kontaminacije.
Na primer, korišćenje istog noža, daske za sečenje ili tostera za sečenje ili tostiranje hleba bez glutena i običnog hleba može preneti čestice glutena i izazvati reakciju.
Prema najnovijim studijama, konzumiranje samo 50 mg glutena dnevno je dovoljno da izazove oštećenje creva kod ljudi sa celijakijom.
Za kontekst, kriška integralnog hleba sadrži oko 4.800 mg glutena, što znači da je 50 mg oko 1/100 kriške hleba.
Mala količina glutena neće uticati na osobu sa netolerancijom na gluten na isti način. Mogu imati privremene simptome, ali neće iskusiti oštećenje creva.
Međutim, simptomi i njihova težina mogu varirati od osobe do osobe, u zavisnosti od njihove individualne osetljivosti.
Da li treba izbegavati gluten, za svaki slučaj?
Možda se pitate da li postoji mana izbegavanja glutena, ako nemate celijakiju ili netoleranciju.
Može da bude.
Žitarice koje sadrže gluten bogate su esencijalnim hranljivim materijama kao što su vlakna, folat, gvožđe i vitamini B grupe.
Izbegavanje glutena kada nije potrebno može dovesti do nutritivnih nedostataka.
Proizvodi bez glutena takođe mogu biti skuplji i ponekad imaju više šećera, soli i masti kako bi se kompenzovala tekstura i ukus.
Pre nego što napravite bilo kakve promene u ishrani, najbolje je da razgovarate sa akreditovanim dijetetičarem kako biste bili sigurni da ne propuštate važne hranljive materije.
Šta ako imate simptome?
Uobičajeni znaci netolerancije na gluten ili celijakije uključuju nadimanje, dijareju ili zatvor i bol u stomaku. Oba stanja mogu izazvati simptome koji nisu gastrointestinalni, kao što su glavobolja, umor i bol u zglobovima.
Ako vam ovi simptomi zvuče poznato, najbolje je da razgovarate sa zdravstvenim radnikom koji vas može testirati na celijakiju i/ili alergiju na pšenicu pre nego što eliminišete gluten iz ishrane.
Zapamtite, samodijagnostikovanje i izbegavanje glutena bez odgovarajuće konsultacije sa stručnjakom može vam naneti više štete nego koristi.
Ako vas vaši simptomi brinu, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse, gastroenterologom ili kvalifikovanim dijetetičarem.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Biološki sat otkriva skrivene faktore koji ubrzavaju starenje
29.06.2026.•
0
Industrija zdravlja i velnesa obožava biološke satove.
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
0
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
1
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
4
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
2
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar