Pogledajte koje su razlike između netolerancije na gluten i celijakije
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ishrana bez glutena znači eliminisanje uobičajenih namirnica – poput hleba, testenina i rezanaca – koje sadrže gluten, protein koji se uglavnom nalazi u pšenici, ječmu i raži, piše The Conversation, a prenosi N1.
Nemaju svi koji se pridržavaju ishrane bez glutena neko osnovno stanje. Ali ako osetite mučninu, nadimanje ili bol u stomaku nakon jedenja glutena, to bi mogao biti znak netolerancije na gluten ili celijakije, smatraju Jasmin Probst profesorka, Fakultet za medicinske, autohtone i zdravstvene nauke i akreditovani dijetetičar na Univerzitetu u Volongongu i Olivija Vils, vanredni predavač, Ishrane i dijetetike na istom univerzitetu.
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Šta je celijakija?
Celijakija je autoimuna bolest. To znači da telo greškom počinje da napada zdrave ćelije i tkivo – u ovom slučaju, u tankom crevu – izazivajući upalu.
Ako imate celijakiju, konzumiranje hrane koja sadrži gluten može oštetiti vaše resice, strukture u tankom crevu koje pomažu telu da apsorbuje hranljive materije.
Nakon obroka koji sadrži gluten, možete imati problema sa varenjem, uključujući dijareju, nadimanje, mučninu, gasove i bol u stomaku.
Gluten takođe može izazvati simptome koji nisu povezani sa varenjem, kao što su magla u mozgu, glavobolja, dermatitis herpetiformis (svrab, plikovi na koži), bol u zglobovima i umor.
Dugoročno gledano, nelečena celijakija može dovesti do neuhranjenosti jer oštećene resice ne mogu da apsorbuju hranljive materije iz hrane. Takođe može smanjiti mineralnu gustinu kostiju i povezana je sa neurološkim poremećajima kao što su epilepsija i demencija.
Pročitaj još
Kako se dijagnostikuje celijakija?
Za tačnu dijagnozu, još uvek ne smete eliminisati gluten iz ishrane. To je da bi se mogao izmeriti njegov uticaj na vaš sistem za varenje.
Dijagnoza uključuje analize krvi, nakon čega slede biopsije tankog creva pomoću endoskopa (instrumenta sa svetlom koji može da vidi unutrašnjost tela).
Analizima krvi traže se antigeni – markeri reakcije na gluten – dok biopsija ispituje sva oštećenja resica u crevima.
Šta je sa netolerancijom na gluten?
Ljudi sa netolerancijom na gluten doživljavaju slične simptome kao celijakija. Razlika je u tome što nakon konzumiranja glutena nema autoimunog odgovora ili oštećenja creva.
Netolerancija na gluten se ponekad naziva necelijakijska osetljivost na gluten.
Lekari će isključiti celijakiju i alergije na pšenicu kao prvi korak za osobu sa simptomima povezanim sa konzumiranjem glutena.
Kada se ovi faktori isključe, može se preporučiti takozvana probna ishrana bez glutena, pod nadzorom akreditovanog dijetetičara, kako bi se videlo da li se simptomi poboljšavaju.
Formalna dijagnoza netolerancije na gluten može se potvrditi samo korišćenjem veoma složenog ispitivanja ishrane koje upoređuje efekat glutena i placeba tokom najmanje osam nedelja.
Ovaj oblik naučne studije zahteva mnogo rada i nije baš čest.
Zato se mnogi ljudi jednostavno odlučuju da eliminišu gluten, bez dijagnoze.
Ekstremna osetljivost na gluten
Celijakija je teža od netolerancije na gluten i osetljivost može varirati među onima kojima je dijagnostikovana.
Čak i tragovi glutena mogu izazvati simptome. To znači da je stroga, doživotna dijeta bez glutena neophodna.
To takođe znači da ljudi sa celijakijom moraju biti oprezni zbog unakrsne kontaminacije.
Na primer, korišćenje istog noža, daske za sečenje ili tostera za sečenje ili tostiranje hleba bez glutena i običnog hleba može preneti čestice glutena i izazvati reakciju.
Prema najnovijim studijama, konzumiranje samo 50 mg glutena dnevno je dovoljno da izazove oštećenje creva kod ljudi sa celijakijom.
Za kontekst, kriška integralnog hleba sadrži oko 4.800 mg glutena, što znači da je 50 mg oko 1/100 kriške hleba.
Mala količina glutena neće uticati na osobu sa netolerancijom na gluten na isti način. Mogu imati privremene simptome, ali neće iskusiti oštećenje creva.
Međutim, simptomi i njihova težina mogu varirati od osobe do osobe, u zavisnosti od njihove individualne osetljivosti.
Da li treba izbegavati gluten, za svaki slučaj?
Možda se pitate da li postoji mana izbegavanja glutena, ako nemate celijakiju ili netoleranciju.
Može da bude.
Žitarice koje sadrže gluten bogate su esencijalnim hranljivim materijama kao što su vlakna, folat, gvožđe i vitamini B grupe.
Izbegavanje glutena kada nije potrebno može dovesti do nutritivnih nedostataka.
Proizvodi bez glutena takođe mogu biti skuplji i ponekad imaju više šećera, soli i masti kako bi se kompenzovala tekstura i ukus.
Pre nego što napravite bilo kakve promene u ishrani, najbolje je da razgovarate sa akreditovanim dijetetičarem kako biste bili sigurni da ne propuštate važne hranljive materije.
Šta ako imate simptome?
Uobičajeni znaci netolerancije na gluten ili celijakije uključuju nadimanje, dijareju ili zatvor i bol u stomaku. Oba stanja mogu izazvati simptome koji nisu gastrointestinalni, kao što su glavobolja, umor i bol u zglobovima.
Ako vam ovi simptomi zvuče poznato, najbolje je da razgovarate sa zdravstvenim radnikom koji vas može testirati na celijakiju i/ili alergiju na pšenicu pre nego što eliminišete gluten iz ishrane.
Zapamtite, samodijagnostikovanje i izbegavanje glutena bez odgovarajuće konsultacije sa stručnjakom može vam naneti više štete nego koristi.
Ako vas vaši simptomi brinu, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse, gastroenterologom ili kvalifikovanim dijetetičarem.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
0
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar