Pogledajte koje su razlike između netolerancije na gluten i celijakije
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ishrana bez glutena znači eliminisanje uobičajenih namirnica – poput hleba, testenina i rezanaca – koje sadrže gluten, protein koji se uglavnom nalazi u pšenici, ječmu i raži, piše The Conversation, a prenosi N1.
Nemaju svi koji se pridržavaju ishrane bez glutena neko osnovno stanje. Ali ako osetite mučninu, nadimanje ili bol u stomaku nakon jedenja glutena, to bi mogao biti znak netolerancije na gluten ili celijakije, smatraju Jasmin Probst profesorka, Fakultet za medicinske, autohtone i zdravstvene nauke i akreditovani dijetetičar na Univerzitetu u Volongongu i Olivija Vils, vanredni predavač, Ishrane i dijetetike na istom univerzitetu.
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Šta je celijakija?
Celijakija je autoimuna bolest. To znači da telo greškom počinje da napada zdrave ćelije i tkivo – u ovom slučaju, u tankom crevu – izazivajući upalu.
Ako imate celijakiju, konzumiranje hrane koja sadrži gluten može oštetiti vaše resice, strukture u tankom crevu koje pomažu telu da apsorbuje hranljive materije.
Nakon obroka koji sadrži gluten, možete imati problema sa varenjem, uključujući dijareju, nadimanje, mučninu, gasove i bol u stomaku.
Gluten takođe može izazvati simptome koji nisu povezani sa varenjem, kao što su magla u mozgu, glavobolja, dermatitis herpetiformis (svrab, plikovi na koži), bol u zglobovima i umor.
Dugoročno gledano, nelečena celijakija može dovesti do neuhranjenosti jer oštećene resice ne mogu da apsorbuju hranljive materije iz hrane. Takođe može smanjiti mineralnu gustinu kostiju i povezana je sa neurološkim poremećajima kao što su epilepsija i demencija.
Pročitaj još
Kako se dijagnostikuje celijakija?
Za tačnu dijagnozu, još uvek ne smete eliminisati gluten iz ishrane. To je da bi se mogao izmeriti njegov uticaj na vaš sistem za varenje.
Dijagnoza uključuje analize krvi, nakon čega slede biopsije tankog creva pomoću endoskopa (instrumenta sa svetlom koji može da vidi unutrašnjost tela).
Analizima krvi traže se antigeni – markeri reakcije na gluten – dok biopsija ispituje sva oštećenja resica u crevima.
Šta je sa netolerancijom na gluten?
Ljudi sa netolerancijom na gluten doživljavaju slične simptome kao celijakija. Razlika je u tome što nakon konzumiranja glutena nema autoimunog odgovora ili oštećenja creva.
Netolerancija na gluten se ponekad naziva necelijakijska osetljivost na gluten.
Lekari će isključiti celijakiju i alergije na pšenicu kao prvi korak za osobu sa simptomima povezanim sa konzumiranjem glutena.
Kada se ovi faktori isključe, može se preporučiti takozvana probna ishrana bez glutena, pod nadzorom akreditovanog dijetetičara, kako bi se videlo da li se simptomi poboljšavaju.
Formalna dijagnoza netolerancije na gluten može se potvrditi samo korišćenjem veoma složenog ispitivanja ishrane koje upoređuje efekat glutena i placeba tokom najmanje osam nedelja.
Ovaj oblik naučne studije zahteva mnogo rada i nije baš čest.
Zato se mnogi ljudi jednostavno odlučuju da eliminišu gluten, bez dijagnoze.
Ekstremna osetljivost na gluten
Celijakija je teža od netolerancije na gluten i osetljivost može varirati među onima kojima je dijagnostikovana.
Čak i tragovi glutena mogu izazvati simptome. To znači da je stroga, doživotna dijeta bez glutena neophodna.
To takođe znači da ljudi sa celijakijom moraju biti oprezni zbog unakrsne kontaminacije.
Na primer, korišćenje istog noža, daske za sečenje ili tostera za sečenje ili tostiranje hleba bez glutena i običnog hleba može preneti čestice glutena i izazvati reakciju.
Prema najnovijim studijama, konzumiranje samo 50 mg glutena dnevno je dovoljno da izazove oštećenje creva kod ljudi sa celijakijom.
Za kontekst, kriška integralnog hleba sadrži oko 4.800 mg glutena, što znači da je 50 mg oko 1/100 kriške hleba.
Mala količina glutena neće uticati na osobu sa netolerancijom na gluten na isti način. Mogu imati privremene simptome, ali neće iskusiti oštećenje creva.
Međutim, simptomi i njihova težina mogu varirati od osobe do osobe, u zavisnosti od njihove individualne osetljivosti.
Da li treba izbegavati gluten, za svaki slučaj?
Možda se pitate da li postoji mana izbegavanja glutena, ako nemate celijakiju ili netoleranciju.
Može da bude.
Žitarice koje sadrže gluten bogate su esencijalnim hranljivim materijama kao što su vlakna, folat, gvožđe i vitamini B grupe.
Izbegavanje glutena kada nije potrebno može dovesti do nutritivnih nedostataka.
Proizvodi bez glutena takođe mogu biti skuplji i ponekad imaju više šećera, soli i masti kako bi se kompenzovala tekstura i ukus.
Pre nego što napravite bilo kakve promene u ishrani, najbolje je da razgovarate sa akreditovanim dijetetičarem kako biste bili sigurni da ne propuštate važne hranljive materije.
Šta ako imate simptome?
Uobičajeni znaci netolerancije na gluten ili celijakije uključuju nadimanje, dijareju ili zatvor i bol u stomaku. Oba stanja mogu izazvati simptome koji nisu gastrointestinalni, kao što su glavobolja, umor i bol u zglobovima.
Ako vam ovi simptomi zvuče poznato, najbolje je da razgovarate sa zdravstvenim radnikom koji vas može testirati na celijakiju i/ili alergiju na pšenicu pre nego što eliminišete gluten iz ishrane.
Zapamtite, samodijagnostikovanje i izbegavanje glutena bez odgovarajuće konsultacije sa stručnjakom može vam naneti više štete nego koristi.
Ako vas vaši simptomi brinu, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse, gastroenterologom ili kvalifikovanim dijetetičarem.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
0
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
1
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar