Ulaganje u javni prevoz u Novom Sadu: Da li je ženska bezbednost deo računice?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

13.06.2025.

18:00 > 17:02

Žene u Novom Sadu, kao i u većini drugih gradova, češće koriste javni prevoz nego muškarci. Ipak, Grad i saobraćajno preduzeće ulažu malo truda u to da prevoz prilagode najčešćim korisnicima.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ulaganje u javni prevoz u Novom Sadu: Da li je ženska bezbednost deo računice?

Foto: 021.rs (ilustracija)

Tako je, na primer, skoro četvrtina Novosađanki koje su odgovarale na anketu 021.rs, navelo da javni prevoz koristi svakog dana, dok još 12 odsto putuje autobusom redovno, odnosno više puta nedeljno.

S druge strane, manje od petine Novosađana putuje javnim autobusima svakodnevno, a 10 odsto nekoliko puta nedeljno.

Prema rodnoj analizi saobraćaja u Srbiji koju je sproveo Secons, oko 60 odsto žena koristi javni prevoz, dok je taj procenat kod muškaraca oko 40 odsto. Muškarci češće koriste automobil kao prevozno sredstvo.

Žene imaju i kompleksnije rute putovanja, jer ne putuju samo na posao, već i zbog kupovine, brige o deci, starijima, i slično, dok muškarci kada koriste javni prevoz idu do i sa posla.

Osim što javni prevoz koriste češće i na kompleksniji način, žene se generalno osećaju i manje bezbedno u javnom prevozu.

Javni prevoz u Novom Sadu nebezbedan i za muškarce i za žene - ali ne na isti način

Rezultati upitnika koji je objavio 021.rs pokazuju da se više od 10 odsto žena retko ili nikad ne oseća bezbedno u javnom prevozu, dok je za muškarce taj procenat oko šest odsto. Osim toga, različite stvari Novosađani i Novosađanke opažaju kao pretnje u autobusima.

Dok su za muškarce glavne bezbednosne pretnje džeparenje i trošno stanje prevoznih sredstava, žene osim toga strahuju i od uznemiravanja i fizičkog napada.

Skoro četvrtina Novosađanki koje su odgovorile na upitnik na našem portalu navelo je da su jednom ili više puta imale neprijatno iskustvo u gradskom autobusu, dok je manje od 15 odsto muškaraca jednom ili više puta doživelo neprijatnost.

Osim džeparenja, neprijatna iskustva žena u javnom prevozu uglavnom su podrazumevala neprimereno dodirivanje, vulgarno dobacivanje, prikazivanje polnih organa...

"Usred podneva u letnjem periodu kada u autobusu nije bilo gužve, u istom redu na suprotnoj strani autobusa, čovek se najogoljenije samozadovoljavao. Izmestila sam se odatle i rekla muškarcima koji su stajali u blizini, ali niko ništa nije uradio", napisala je jedna Novosađanka.

Deleći svoja iskustva, devojke i žene pisale su i da im se neretko dešavalo da se muškarci bespotrebno prislone uz njih i kada u prevozu nema gužve.

"Kao učenicu više puta su me u gužvi neprijatno dodirivali odrasli muškarci naočigled svih putnika gde niko ništa nije preduzimao čak ni kada sam vikala", napisala je jedna od njih.

Jedna žena napisala je da ju je čovek dirao po kosi i govorio joj prostakluke dok se vozila sa njenom četvorogodišnjom ćerkom.

"Nisam znala šta da radim jer sam se plašila da nešto ne uradi i detetu. Delovao je preteće. Autobus je bio poprilično pun. Ipak, vozač nije preduzeo ništa", navela je ona.

Novosađanke su pisale i da su iskusile "čudne momente" od strane vozača koji su im govorili neprimerene stvari ili ih "mazili" dok su uzimale karte.

Neprijatnosti se dešavaju i na autobuskim stajalištima.

"Na stajalištu kod Limanskog parka, na Bulevaru oslobođenja, desilo mi se da mi je prišao jedan mladić da me pita kuda idem. Ja sam rekla da čekam autobus i pitala ga da li mogu da mu pomognem i tada je počeo da mi se unosi u lice i da traži da idemo negde zajedno. Ja sam ponovila da ne želim i on je ponavljao neku priču o tome kako treba da idemo negde i zašto ga odbijam. Zamolila sam ga da se skloni i on se naglo okrenuo od mene. Čim mi je okrenuo leđa, ja sam uzela svoju putnu torbu i počela da idem ka semaforu, samo da se sklonim negde. Potom sam čula neko jako lupanje i malo se okrenula i videla da on lupa pesnicama od oglasnu tablu za red vožnje na stajalištu. Ovo je bilo rano ujutru, u zimu, tako da je bio polu-mrak", opisala je jedna Novosađanka.

Novosađani i Novosađanke znaju šta treba da se promeni

Novosađane i Novosađanke pitali smo i šta oni smatraju da bi nadležni trebalo da urade da bi učinili javni prevoz bezbednijim za sve putnike i putnice. Imali su opciju da odaberu više od ponuđenih odgovora, ali i da dodaju svoje predloge.

Većina, više od 80 odsto smatra da bi vozni park trebalo modernizovati tako da bude udobniji i čistiji. Više od polovine anketiranih smatra da bi trebalo postaviti kamere u autobuse i na stajališta, a podjednak broj predlaže i bolje osvetljenje na autobuskim stanicama širom grada.

Nešto manje od polovine anketiranih ocenjuje da bi JGSP Novi Sad moralo bolje da radi na informisanosti putnika, u smislu obaveštenja o kašnjenjima. Sličan broj smatra da je potrebno uvesti fleksibilniji red vožnje, posebno u kasnim večernjim i noćnim satima.

Više od 35 odsto ističe mere kao što su češće patrole obezbeđenja odnosno policije u autobusima i na stajalištima, kao i dostupnost broja telefona za prijavu neprijatnosti, kao važne u stvaranju bezbednijeg okruženja.

Osim toga, skoro 40 odsto naglašava da je neophodna edukacija osoblja javnog prevoza o prepoznavanju uznemiravanja i reagovanju na uznemiravanje.

Mali broj ispitanika i ispitanica, smatra da bi bezbednosti žena doprinelo uvođenje "ženskih zona" odnosno odvojenih delova u autobusima, slično metro sistemima kakvi, na primer, postoje u nekim gradovima Japana.

Grad i Gradsko saobraćajno preduzeće ne znaju šta treba da se menja (ili ih ne zanima)

Ovo su neki podaci koje, sudeći po javno objavljenim dokumentima, ni Grad Novi Sad ni, nisu tražili od svojih korisnika i korisnica, prilikom kreiranja budžeta, programa poslovanja i strategija razvoja.

Iako, na primer, iz godine u godinu, JGSP daje milione na razne metode brojanja putnika (2023. godine 4,8 miliona na agenciju, a 2024. godine 11,5 miliona dinara na elektronske brojače), brojanje nije podrazumevalo i rodnu analizu korišćenja prevoza, a ni kvalitativnu analizu potreba putnika i putnica.

Prema Programu poslovanja JGSP Novi Sad za 2025. godinu, glavni ciljevi navedeni su uopšteno i svode se na podizanje prihoda, poboljšanje uslova rada zaposlenih i podizanje kvaliteta usluge prevoza putnika kroz poboljšanje redovnosti, informisanosti putnika, ljubaznosti voznog osoblja i osoblja kontrole putnika, izgleda i stanja vozila, čistoće vozila, kao i izrada reda vožnje u skladu sa potrebama korisnika usluge prevoza.

U Programu nema eksplicitnog navođenja rodne perspektive. Nisu definisani ciljevi, pokazatelji ili analize koje bi direktno adresirale rodne razlike u korišćenju ili pristupu javnom prevozu, iako neke od navedenih aktivnosti mogu imati indirektne koristi za žene. Uglavnom je reč o poboljšanoj informisanosti putnika, ljubaznosti osoblja, i slično.

Nedostaju specifične mere koje bi iz te rodne analize proizašle, kao što su osvetljenje na stajalištima, videonadzor, fleksibilnost reda vožnje, poboljšanje pristupačnosti za kolica i osobe sa smanjenom pokretljivošću. O prikupljanju podataka o incidentima i zadovoljstvu korisnika tek nema reči.

Ni u budžetu grada u kom je izdvojeno 420 miliona dinara za javni prevoz nema reči o rodnoj perspektivi budžetiranja. Naglašeno je da taj novac nije namenjen za nabavku novih autobusa, iako je vozni park JGSP "Novi Sad" u lošem stanju i preduzeće posluje sa značajnim gubicima (825 miliona dinara gubitka u 20240. godini).

Sredstva su namenjena za postavljanje informacionih displeja i nadstrešnica na autobuskim stajalištima, kao i za kupovinu administrativne opreme. Ove investicije mogu se posmatrati kao korak ka unapređenju iskustva korišćenja javnog prevoza za sve putnike, uključujući žene. Međutim, bez detaljne rodne analize potreba korisnika javnog prevoza i ciljanih aktivnosti za rešavanje rodnih nejednakosti, teško je tvrditi da su principi rodno odgovornog budžetiranja u potpunosti primenjeni u ovom sektoru.

I u Strategiji razvoja Novog Sada za period od 2023-2030. godine u modernizaciji javnog prevoza je izostavljena rodna perspektiva. Govori se samo o unapređenju kvaliteta prevoza kroz nabavku novih vozila, opremanje stajališta i uređenje linija. Potrebe žena i poboljšanje subjektivnog i objektivnog osećaja bezbednosti se ne pominju.

Rešenje je jednostavno, ali niko ne postavlja ključna pitanja

Andrijana Čović iz Udruženja Femplatz koje je radilo istraživanje o bezbednosti žena u javnom prostoru kaže za 021.rs da bi odgovorna lokalna samouprava morala da ima u vidu potrebe građanki, ali i razlike u osećaju bezbednosti, uzrokovane njihovim godinama, relacijama putovanja, i slično.

"Mlađe žene, od 18 do 29 godina, se osećaju nebezbednije u odnosu na neke druge žene kada su u pitanju sredstva javnog prevoza i stajališta. Stajališta javnog prevoza nose neku svoju težinu i osećaj nesigurnosti. Onda žene pribegavaju nekim raznim strategijama kada dožive neku situaciju ili kada znaju da mogu biti nebezbednije. Ono što žene kažu jeste da se uvek oslanjaju same na sebe i to je ono što nam poručuje da institucije i mi kao samo društvo nismo dovoljno odgovorni prema bezbednosti generalno i prema javnim prostorima. Ako žena kaže da se oslanja samo na sopstvenu strategiju da se osigura, znači da ipak ne postoji taj mehanizam reagovanja", objašnjava Čović.

Ona dodaje i da iskustva žena pokazuju da one ne govore o neprijatnim situacijama u autobusima, niti ih prijavljuju, jer od toga očekuju samo ismevanje i nikakvu satisfakciju.

"Posledica takvih preživljenih situacija i svedočenja drugih žena jeste izbegavanje korišćenja javnog prevoza, izbegavanje - izbegavanje zabačenih mesta, izbegavanje korišćenja prevoza u toku noći, izbegavanje da odlaze na određena mesta prvi put - u smislu da kada znaju da treba da idu negde nekim javnim prevozom prvi put što podrazumeva neku nepoznatu liniju, nepoznatog vozača, nepoznate ljude koji koriste taj prevoz, one kalkulišu da li su bezbedne ili nisu. Tek onda procenjuju da li će se upustiti u neku vrstu interakcija, profesionalnih ili ličnih", navodi ona.

Čović smatra da bi se ovakve stvari mogle brzo i lako razrešiti kada bi lokalna samouprava pitala žene šta im treba gde se osećaju nebezbedno.

"Na lokalnom nivou, kada bi Grad Novi Sad razvijao politike i mere participativnom metodom, to bi dalo mnogo dobre rezultate. Ima nekih primera iz Evrope za koje su žene govorile da daju odlične rezultate. Recimo, da vozači gradskog saobraćajnog preduzeća imaju mogućnost da staju van stajališta kada ih žena zamoli, pogotovo noću i u nekim zabačenim krajevima, ali da između stajališta izađe samo žena koja je to tražila, a ne neko za njom", objašnjava naša sagovornica.

Osim toga, neophodno je i da se vozači obuče za takve situacije. Čović kaže da su to neki jednostavni mehanizmi koji daju odlične rezultate i kod žena stvaraju osećaj sigurnosti, ali "i osećaj da ta lokalna samouprava i to javno preduzeće stvarno misle o njihovim potrebama".

"I to nam stalno fali da neko pita ciljnu grupu šta je ono što njima treba. Mislim da nekada nismo ni svesni koliko je nasilja u javnom prostoru i koliko smo normalizovali situacije seksualnog uznemiravanja u javnom prevozu do toga da se po društvenim mrežama dele snimci i da niko ne reaguje. Stvarno je nedopustivo da ne postoji sistem reagovanja unutar javnog preduzeća i unutar lokalne samouprave", ocenjuje ona.

Kako kaže, rodno odgovorno budžetiranje je metod koji bi dao jasnu strukturu u smislu šta je ono što lokalna samouprava želi da postigne kroz neki program ili projekat i da odvoji sredstva jasno namenjena za urodnjavanje politika bezbednosti u javnom prostoru i u javnom prevozu.

"Neophodno je, za početak, informisanje građanki o tome koji su mehanizmi zaštite, da postoje jasne informacije na stajalištima i u prevozu. Vi sada i kada pitate žene kome će se obratiti u slučaju zlostavljanja one ne znaju", kaže ona.

Ipak, kako zaključuje i naša sagovornica, prema dosadašnjim iskustvima rodna ravnopravnost u Srbiji postoji kao deklarativna odluka - "čim malo zagrebemo vidimo da se to suštinski ne želi postići".

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Transformativno finansiranje za unapređenje rodne ravnopravnosti: ka transparentnijem, inkluzivnijem i odgovornijem upravljanju na Zapadnom Balkanu", koji finansira Vlada Švedske – Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, SIDA, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Putnik

15.06.2025 • 17:57

Za pocetak bi trebali da kontrolisu neke od svojih zaposlenih vozaca i sankcionisu iste ukoliko postanu agresivni.Znam da je tesko raditi sa ljudima ali mislim da samo svi nekada prisustvovali njihovim ispadima besa, psovanja i suvisnih komentara kad das novac da ti naplati kartu,nestrpljenja i ne obracanja paznje dok ljudi izlaze ili ulaze u autobus. Nije tacno da svi koji ulaze u autobus ne znaju da se ponasaju i mislim da spram toga treba i oni da se postave.

1 2 -1
E

14.06.2025 • 10:58

E

Svaka Drzava koja nema jak privatni sektor je o sudjenja na propast kao Srbija. Ovo se moglo sve dovesti u red nakon 2000 godine ali vecina je ostala u Socijalizmu trazeci privatnu imovinu pa to ne moze tako drugovi i drugarice!

2 0 +2
Matori

14.06.2025 • 07:08

Novo resenje

Radni dan, rano jutro, ljudi idu na posao, guzva. U vecini automobila sedi jedan vozac. To je dokaz da nam javni prevoz ne valja. Grad ravan ko daska a mi razmazeni. Pitajte Chat GPT ili nekoga iz Kine kako da vam to resi.

7 4 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.