Remetsko ili Remetica je smešten u potočnoj dolini, "ušuškan" u bagremovu šumu i predstavlja lepo zdanje.
Ukoliko idete iz Novog Sada, do njega stižete preko Iriškog venca. Na putu do manastira možete zastati i na "Kraljevskoj stolici", te na vidkovcu Zmajevac.
Kada nastavite dalje, sa desne strane ćete naići na vidikovac Brankovac, a posle nekog vremena, levo od vas biće i Isin čot. Na raskršću posle Pavlasovog čota treba da skrenete desno i da nastavite pravo Ulicu Desanke Maksimović, koja će vas voditi do manastira.
Druga putanja je da idete kroz Sremsku Kamenicu i Rakovac, nakon čega ćete stići do Iriškog venca.
Mala Remeta je aktivan ženski manastir, a posvećen je Pokrovu presvete Bogorodice, te svoju slavu slavi 14. oktobra.
Vezuje se za kralja Dragutina, dok se u spisu iz 1844. navodi da je star šest vekova, što bi značilo da je sagrađen u 13. veku. Međutim, ovo nikada nije potvrđeno, te se u turskim spisima prvi put pominje sredinom 16. veka, a nedugo zatim manastir je i spaljen.
Za obnovu krajem 17. veka zaslužni su monasi iz Rače, koji su u Malu Remetu došli uz blagoslov patrijarha Arsenija III Čarnojevića. Sve do dvadesetih godina Mala Remeta se vodila kao posed manastira Beočin.
U sebi nije imao blaga, bio je siromašan, a crno vreme ga je zadesilo kad i mnoge fruškogorske manastire - za vreme Drugog svetskog rata. Tada je uništena biblioteka, konak, ali i sam manastir.
Mala Remeta je, kako joj i ime kaže - mala. Zanimljivo je da se na njoj ne vide uticaju baroka, već je izgrađena u srpsko-vizantijskom stilu.
Još jedna stvar koja je razlikuje jeste kupola, koja nije obla, već ima oblik kupe, odnosno sužava se ka vrhu, na kojem se nalazi krst.
Specifičnost Male Remete u odnosu na druge fruškogorske manastira je i to što nema zvonik, koji se nalazi ispred crkve.
Kao još jedna zanimljivost ukazuje se na to da je prilikom menjanja celivaonica, ispod jedne pronađen deo moštiju Svetog Đorđa Kratovca. Niko nije znao su skrivene ispod dasaka, te se danas čuvaju u ćivotu. Kratovac je iz 16. veka, bio je kujundžija, a zbog toga što je odbio da promeni veru. nakon čega je živ spaljen, kanonizovan je za sveca.
Ikonostas crkve je oslikan sredinom 18. veka, a za dve prestone ikone zaslužan je Janko Halkozović. Crkva je ponovo oslikana početkom 20. veka.
Projekat "Svedoci istorije" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
.jpg "Danas blokada 30 raskrsnica u Novom Sadu: Buka od 15 minuta zbog izbora za mesne zajednice")