Na današnji dan: Preminuo Bendžamin Frenklin

Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 17. april.
Na današnji dan: Preminuo Bendžamin Frenklin
Foto: Pixabay
1421  - Više od 100.000 ljudi utopilo se u Holandiji kada je more probilo zaštitne nasipe.
 
1492 - Kristofer Kolumbo dobio je saglasnost i novac od španskog kralja Ferdinanda V i kraljice Izabele, da istraži "Zapadni okean". Na tom putovanju Kolumbo je otkrio američki kontinent.
 
1790 - Umro je američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin. Učestvovao je u pisanju "Deklaracije nezavisnosti", a kao neumoran borac za slobodu čoveka bio je poznat i slavljen i izvan SAD. Izumeo je gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.
 
1814 - U Ugrinama, kod Bribira (Hrvatska) rodio se botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu endemsko-reliktnog četinara nazvanu "Pančićeva omorika". Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.
 
1860 - Crna Gora i Otomansko carstvo, posle turskog poraza na Grahovu, potpisale su protokol o razgraničenju kojim je Crna Gora faktički priznata kao samostalna država, iako formalno priznanje nije dobila.
 
1894 -  Rođen je državnik i političar Nikita Hruščov, prvi sekretar CK KPSS od 1953. do 1964. i predsednik sovjetske vlade od 1958. do 1964. Na XX kongresu KPSS podneo je referat "O savladavanju kulta ličnosti i njegovih posledica", čime je počeo proces destaljinizacije SSSR.
 
1895 - Sporazumom u gradu Šimonoseki završen je kinesko-japanski rat. Kina je priznala nezavisnost Koreje, a ostrvo Formozu (Tajvan) predala Japanu. Tajvan je pod japanskom vlašću bio do 1945. godine.
 
1916 - Rođena je Sirimavo Bandaranaike, koja je jula 1960. postala premijer Cejlona (Šri Lanke), prva žena na takvoj dužnosti u svetu.
 
1924 - Rođen je vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. godine. Autor je mnogobrojnih spomenika među kojima i sovjetskim ratnim veteranima na Avali.
 
1941 - Oficiri bojnog broda Kraljevske ratne mornarice Jugoslavije, Milan Spasić i Sergej Mašera, potopili su u Tivatskom zalivu razarač "Zagreb" i potonuli zajedno s njim odbivši da izvrše naređenje o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije.
 
1957 - Kiparski arhiepiskop Makarios vratio se u Atinu posle 13 meseci egzila na Sejšelima. Iste godine Makarios je s britanskom vladom počeo pregovore o nezavisnosti Kipra, a u decembru 1959. izabran je za predsednika Republike Kipar.
 
1961 - Uz podršku SAD, kubanski desničari u egzilu iskrcali su se u "Zalivu svinja" u nameri da obore režim Fidela Kastra. U trodnevnim borbama ubijeno je oko 100, a zarobljeno više od hiljadu napadača.
 
1969 - Lider Komunističke partije Čehoslovačke Aleksandar Dubček (Alexander Dubcek) podneo je ostavku posle kraha reforme nazvane "Praško proleće". Zamenio ga je Gustav Husak.
 
1975 - Crveni Kmeri zauzeli su glavni grad Kambodže Pnom Pen i započeli vladavinu terora tokom koje je ubijeno više od milion ljudi.
 
1977 - U Lihtenštajnu prvi put su glasale žene.
 
1983 - Indija je lansirala prvi veštački satelit.
 
1993 - U UN je usvojena rezolucija kojom je zaprećeno oštrijim sankcijama SR Jugoslaviji, ukoliko bosanski Srbi ne potpišu do 26. aprila Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu.
 
1993 - Umro je Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989. godine.
 
1996 - SAD i Japan potpisali su deklaraciju o saradnji u bezbednosti prema kojoj SAD zadržavaju nivo vojnih snaga u Japanu i ostalim delovima Azije.
 
1997 - Umro je Haim Hercog (Chaim Herzog) predsednik Izraela od 1983. do 1993. godine.
 
2004 - U izraelskom raketnom napadu u Gazi ubijen je lider palestinskog radikalnog pokreta Hamas, Abdel Aziz al-Rantisi.
 
2007 - U masakru u studentskom domu na Tehničkom univerzitetu u Bleksburgu u Virdžiniji, ubijena su 33 studenta, a ranjeno njih 29. Napadač dvadesettrogodišnji student tog univerziteta Seng Hui Čo iz Južne Koreje i sam je stradao u ovom najvećem masakru na jednom Univerzitetu u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
 
2010 - Umrla je američka filmska montažerka Didi Alen (Dede Allen) koja je radila na filmovima "Boni i Klajd", "Pasje popodne", "Serpiko" i "Boja novca". Ona je 1967. postala prva montažerka koja se kao pojedinac iz svoje branše pojavljuje na špici filma "Boni i Klajd" za koji je nominovana za Oskara.
 
2014 - Umro je kolumbijski pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes (Garcia Marquez), jedan od najznačajnijih pisaca na španskom jeziku. Autor je brojnih književnih dela, a među najpoznatijima su "Sto godina samoće", "Ljubav u doba kolere", "Pukovniku nema ko da piše", "Jesen patrijarha".
 
2019 - Predsednik Izraela Ruven Rivlin imenovao je Benjamin Netanjahua za kandidata za premijera, što je četvrti uzastopni mandat Natanjahua na čelu vlade.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ranko

    17.04.2021 11:27
    Frenklin
    Bendžamin Frenklin je verovatno najsvestranija ličnost u istoriji sveta (svestranost na najvišem obrazovnom nivou). Nedopustivo malo se uči u školama o ovom velikanu.
  • Dragan

    17.04.2021 09:30
    "1790 - Umro je američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin. Učestvovao je u pisanju "Deklaracije nezavisnosti", a kao neumoran borac za slobodu čoveka bio je poznat i slavljen i izvan SAD. Izumeo je gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje."




    dodao bih jos: "Поред громобрана пронашао је Франклинову пећ, бифокалне наочари и направио је прву машину за умножавање. Први је увео улично осветљење и реорганизовао је амерички поштански систем.[3] Његов најпознатији научни рад, везан је за електрицитет. Развио је модел електричне струје као флуида схватајући да је она у ствари кретање наелектрисаних честица. Основао је прву јавну библиотеку у Америци, филозофско друштво Пенсилваније и „Академију“ која је прерасла у Универзитет Пенсилваније.[4] За њега се везује и чувени експеримент са пуштањем змаја. Тада је доказао да је гром једна врста електричне варнице."
    https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD_%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin