Svaki treći brak u Srbiji se završi razvodom: U proseku traje oko 13 godina
Prošle godine je razvedeno 10.175 brakova, odnosno za 3,7 odsto više nego 2022. godine.
Foto: Pixabay
"Kada se rodio naš prvi sin, on se potpuno promenio. Nije preuzeo odgovornost za ulogu oca, pa je sav teret pao na mene. Nikada se više ništa nije vratilo na staro", kaže za Euronews Srbija Katarina Matić, iz jednog manjeg mesta na jugu Srbije.
Navodi da se nadala da će se njen odnos sa partnerom brzo vratiti na staro, ali kako dodaje, kada se rodilo i drugo dete, shvatila je da je pogrešila.
"Nije više bilo komunikacije u braku, nije više bilo poverenja i normalnih odnosa. Samo smo živeli u istoj kući. Njegov problem je bio da shvati da smo mi sada kompletna porodica. Razvod je bio izvestan", kazala je ona.
Podaci kažu da prosečna starost muževa pri razvodu braka iznosi 45,2 godine, a žena 41,7 godina. Takođe, najviše je razvoda zabeleženo u brakovima sa decom i to 51,8 odsto, a u 49,7 odsto takvih brakova supružnici su imali jedno dete. Deca su, kažu dalje podaci, nakon razvoda najčešće dodeljivana majkama i to u 68,6 odsto.
Što se sklopljenih brakova tiče, Republički zavod za statistiku navodi da je kada se sagleda 2023. godina, broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosio 4,9.
Zabeležen je blagi porast, ali kako se navodi ne dovoljno. Parovi, kažu podaci, ulaze sa nešto više godina u brak neko ranijih godina. Mladoženje su u proseku imale po 34,1 godinu, dok su mlade bile tri godine mlađe i u proseku imale po 31,1 godinu.
Sociolog porodice Dragan Stanojević kaže za Euronews Srbija da ovakvi podaci ne iznenađuju, budući da su alternativne forme partnerstva u odnosu na brak sada opšte prihvaćene. Porodica i partnerski odnos, objašnjava, više nije stvar institucija, već lični izbor, pa to dalje vodi i lakšoj odluci da do razvoda dođe.
Ipak, kako navodi, kada bi se Srbija uporedila sa drugim evropskim zemljama, brak kao zakonska zajednica dvoje ljudi, uprkos ovim pesimističnijim podacima, i dalje se dobro kotira kod mladih.
Prema rečima Stanojevića problemi koji su najčeći u braku i zbog kojih njihova zajednica puca su loša komunikacija, prevare, nemogućnost da se do kraja iznese ono što im smeta i neizrečene potrebe, ali i nasilje u porodici.
"Razvod braka je uvek pokazatlje nekih problema koji postoje u partnerskim odnosima. Postoje istraživanja koja mi sprovodimo ovim povodom, ali nisu česta. Poslednje istraživanje iz 2011. godine, kaže da se ljudi kod nas razvode najčešće zbog brojnih činilaca i to od neslaganja do nekog oblik rodno zasnovanog nasilja. Ekonomski faktori su isto važan činilac u odluci da do razvoda dođe. One žene koje imaju dovoljno sredstava da žive samostalno, pre se odluče da izađu iz disfunkcionoalnih veza. Nemaština je, sa druge strane, vrlo često uzork ostajanja u tim disfunkcionalnim odnosima", kaže on.
Komentarišući podatke Republičkog zavoda za statistiku Stanojević kaže da na prvi pogled to izgleda dosta dramatično.
Međutim, objašnjava, da kada se posmatra malo duži trend sklapanja, odnosno razvoda braka, primećuje se da ovi podaci zapravo prate jedan širi trend koji je evropski i globalni.
"Ono što mi vidimo je da te stope razvoda zaista na duži rok skaču. Poslednjih par godina imamo neki tik-tak, čas skoče pa padnu i tako u krug. Ukoliko pogledate generalne podatke, to nije velika varijacija u poslendjih 20-ak godina. Ono što kažu podaci od prošle godine zapravo znači da se radi o dugoročnom trendu", objašnjava on.
Na pitanje kako shvatiti podatak da bez sumnje postoji trend porasta broja razvoda, Stanojević kaće da u širem kontekstu on može da se shvati kao jedan od pokazatelja liberalizacije na individualnom nivou, odnosno lakše odluke da postoji mogućnost da se izađe iz disfunkcionalnih veza koje ih ne ispunjavaju.
"U sociloškom smislu razvod braka je pokazatelj ostvarenja ličnih sloboda. Brak je kod nas toliko liberalizovan da vi možete sada sporazumno i bez sudskog procesa da se razvedete. Do 90-tih godina ste morali da pokrenete postupak i da se dokazuje bračna krivica. Država je ranije kroz svoje instucije destimulisala razvod. Da ne pričamo o peridou pre Drugog svetskog rata kada je bilo gotovo nemoguće da se razvedete. Sada je, kroz institucije, to malo drugačije", objasnio je on.
Kako on navodi, kada se pogleda struktura populacije koja ne ulazi u brak, uočavaju se dve grupe.
"Te grupe su domnantne. Jedna su visoko obrazovane žene, i to mnogo češće u odnosu na žene drugih obrazovanja i druga grupa su nisko obrazovani muškarci koji žive po unutrašnjosti Srbije, posebno u seoskim sredinama. Tu imam izazov nesklapanja braka. Naravno, postoje i drugi profili ljudi i njihove okolnosti, ali ova dva profila dominiraju u odnosu na njih", rekao je.
Takođe, dodaje, što se tiče razvoda, podaci kažu da Srbija spada u red zemalja koja nema dramatično visoke stope razvoda u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
Ceo tekst Euronews Srbija pročitajte na linku OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Da podstakne rađanje više beba: Mađarska doživotno oslobodila poreza na dohodak majke dvoje dece
30.04.2025.•
2
Mađarski parlament je velikom većinom usvojio paket zakona o naknadama za majke, kojim se doživotno oslobađaju poreza na dohodak majke sa najmanje dvoje dece.
Deca su možda naporna kada stalno pitaju "zašto", ali je važno da ih ne prekidate - evo zašto
27.04.2025.•
0
Roditelji znaju koliko iscrpljujuće može biti kada dete postavi dvadeset pitanja "zašto" u pola sata. Ipak, koliko god ta faza bila izazovna, ona je izuzetno važna za razvoj deteta.
Stopa nataliteta u SAD porasla - zahvaljujući majkama starijim od 40
27.04.2025.•
2
Posle godina poražavajućih naslova o smanjenju nataliteta u svetu, stopa nataliteta u SAD je neznatno porasla 2024. godine, prema preliminarnim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Namirnice koje ne bi trebalo da dajete vašim mališanima
27.04.2025.•
0
Kada se radi o ishrani dece, vrlo je važno znati koju hranu treba davati, a koju je bolje izbegavati do određenih godina.
Porođaj carskim rezom u Turskoj je zabranjen, osim u izuzetnim slučajevima
27.04.2025.•
0
Tursko ministarstvo zdravlja zabranjuje planirane carske rezove u klinikama.
VIDEO: Jednostavan trik za zamršene kablove
26.04.2025.•
0
Koliko puta vam se desilo da izvučete kabl iz fioke, torbe ili džepa i otkrijete da je pretvoren u čvor na kom bi vam i mornari pozavideli?
Naučnici otkrili pravi razlog zašto bebe udaraju u stomak
13.04.2025.•
0
Udaranje bebe u stomak je nešto što svaka trudnica očekuje. Potresi su takođe pokazatelj da trudnoća napreduje kako treba.
Deca sve duže žive sa roditeljima: Sociološkinja i etnolog o tome šta sve doprinosi tom trendu
13.04.2025.•
5
Najnovija studija Republičkog zavoda za statistiku o životu mladih u Srbiji otkrila je zabrinjavajuće trendove koji ukazuju na sve kasnije osamostaljivanje mlađih generacija.
Ako nekad mešate imena svoje dece, čak ih zovete i po imenu kućnih ljubimaca - to je normalno
13.04.2025.•
0
Iako vam se deca mogu rugati zbog toga, mešanje njihovih imena, čak i muških sa ženskim, izuzetno je uobičajeno.
Italija menja lične karte: Vraća se oznaka "roditelj" umesto "majka" i "otac"
10.04.2025.•
1
Vrhovni sud Italije je presudio da će u italijanske lične karte biti vraćena oznaka "roditelj", umesto "otac" ili "majka", kako bi se sprečila diskriminacija istopolnih parova.
Naizgled neobične pojave kod novorođenčadi koje su zapravo sasvim normalne
06.04.2025.•
0
Određena ponašanja i pojave kod tek rođenih beba poput grgljanja ili čestog kijanja njihovim roditeljima možda mogu delovati čudno i neobično, međutim, ona su sasvim normalan deo razvoja.
Zabrinjavajući trend: Sve više prvaka dolazi u školu u pelenama
06.04.2025.•
4
Prva generacija dece rođene tokom pandemije 2020. godine u nekim zemljama već kreće u školu, a učitelji širom Evrope upozoravaju na zabrinjavajući trend.
RZS: Srbija u trećoj deceniji depopulacije, sve više vanbračnih parova i jednoroditeljskih porodica
30.03.2025.•
4
Srbija je u trećoj deceniji depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovnika, u kojoj dominira negativan prirodni priraštaj, ali je značajan i doprinos negativnog migracionog salda.
Analiza pokazala: Ove zemlje su najbolje za porodice i odgoj dece
23.03.2025.•
0
Dok na pomen odgoja dece mnogi najboljima smatraju skandinavske zemlje, na prvom mestu Remitly-eve top liste država za porodice iznenađujuće se našla Šri Lanka, a na osnovu istraživanja niza faktora.
Studija pokazala: Bebe pamte više nego što mislite
23.03.2025.•
0
Prve godine života period su intenzivnog učenja, ali ljudi se toga obično ne sećaju, što je pojava poznata kao infantilna amnezija.
Deci nikad ne treba braniti ovih 10 stvari
23.03.2025.•
0
Podsticati decu da isprobavaju nove stvari, uče i razvijaju se gradi njihovo samopouzdanje i otpornost i pomaže im da postanu baš onakvi ljudi kakve bi roditelji hteli.
Kako se otarasiti stenica: Ulje lavande i eukaliptusa može da pomogne
16.03.2025.•
2
Stenice mogu biti izvor velikog stresa i nelagode za mnoge domaćine.
VIDEO: Lamborghini predstavio dečija kolica od skoro 6.000 evra
16.03.2025.•
1
Italijanski proizvođač automobila Lamborghini udružio se s britanskom kompanijom za dečija kolica "Silver Cross" kako bi predstavili ograničeno izdanje kolica nazvano "Reef AL Arancio".
Studija: Brak povećava rizik od gojaznosti kod muškaraca, ali ne i kod žena
16.03.2025.•
2
Studija koju su sproveli naučnici sa Nacionalnog instituta za kardiologiju u Varšavi objavila je da brak povećava rizik od gojaznosti kod muškaraca, ali ne i kod žena.
Advokat savetuje: Evo kako deci reći da se roditelji razvode
23.02.2025.•
2
Razvod nije lak period za bračni par, a često je još teži i ima dugoročne posledice po decu.
Opasno je ljubiti bebu po glavi - evo zašto
23.02.2025.•
1
Više od polovine roditelja nema svest o tome koliko je opasno ljubiti novorođenče i koliki je to rizik za zdravlje bebe, naročito u prva dva meseca života.
Komentari 2
Raspad
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar