VIDEO: Kloniranje kamila doživljava procvat u Dubaiju

Kroz istoriju kamile su bile glavni izvor za preživljavanje u pustinjskom okruženju Arapskog poluostrva.
VIDEO: Kloniranje kamila doživljava procvat u Dubaiju
Foto: Pixabay
Iako je njihova uloga znatno smanjena nakon otkrića nafte, još se smatraju važnim kulturnim simbolom na koji su Arapi jako ponosni.
Vlasnici sa svojim kamilama učestvuju u trkama i organizuju takmičenja u lepoti. Budući da im najuspešnije kamile donose mnogo novca, brojni vlasnici odlučuju da kloniraju odabrane.
Godine 1997. škotski naučnici su objavili da su uspešno klonirali ovcu. Ovca Doli tako je postala prvi životinjski klon koji je živeo šest godina i okotio ukupno šest mladunaca. Dvadeset šest godina kasnije popis kloniranih životinja postaje sve duži. Kloniranje životinja zabranjeno je u Evropi od 2015. godine, ali sasvim drugu pesmu pevaju u Aziji gde je to postao isplativ biznis.
 
U Dubaiju je, na primer, prva klonirana kamila uspešno okoćena 2009. godine uz pomoć naučnika Nisara Ahmada Vanija u Centru za reprodukciju kamila. Danas je Vani direktor Centra za reproduktivnu biotehnologiju u Dubaiju, gde se kloniraju mnoge životinje, uključujući ovce i bivole. Ipak, najviše se bave kamilama, jer je kloniranje tih životinja postalo izuzetno popularno u ovoj zalivskoj zemlji. Sa svojim timom naučnika razvija nove tehnike kloniranja i brine o banci ćelija.
 
Svake godine u centru se rađa desetine kloniranih jednogrbih kamila. Među njima najviše kopija imaju one kraljice lepote koje, prema rečima svojih vlasnika, imaju najidealniju kombinaciju spuštenih usana i dugih vratova.
 
Takmičenja pokreću industriju kloniranja
 
Takmičenja lepote kamila vrlo su popularna na Arapskom poluostrvu, a novčane nagrade za najlepše iznose i nekoliko desetina miliona evra. Naravno, kao i na svim većim takmičenjima gde je veliki novac u igri, neki ljudi pokušavaju da idu prečacima i koriste trikove kako bi svoje kamile učinili još lepšim. Tako su vlasnici više puta diskvalifikovani zbog korišćenja zabranjenih tehnika za poboljšanje izgleda kamila, poput korišćenja botoksa i filera.
 
 
I ako ovakva intervencija u lepoti nije dopuštena, s druge strane, klonirane kamile bez problema mogu da učestvuju u takmičenju lepote.
 
Stvaranje klona kamile nije jeftino, pa su ponosni vlasnici kraljica lepote spremni da izdvoje oko 200.000 dirhama (oko 51.000 evra) za savršenu kopiju. Time se nadaju novim pobedama u budućnosti.
 
Ali ne samo na takmičenjima lepote, Arapi svoje kamile prijavljuju i za elitne trke. Samo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima između oktobra i aprila održava se više od deset trka, a u zemlji se takmiči više od 150.000 kamila. Pobednička kamila vlasniku donosi pozamašnu svotu novca, a na najprestižnijim takmičenjima, osim nekoliko miliona evra, luksuzne automobile i druge nagrade.
 
Kako funkcioniše kloniranje?
 
U centru za kloniranje u Dubaiju koriste DNK iz somatskih (nereproduktivnih) ćelija životinje koju će klonirati. Jezgro ovih donorskih ćelija umetnuta je u jaje i aktivirana hemikalijama.
 
"DNK somatske ćelije počinje da se ponaša kao DNK embriona. Nakon što se aktivira, ćelije se prvo uzgajaju u laboratoriji oko sedam ili osam dana, a zatim se prenose u matericu surogat majke", objasnio je proces za CNN Nisar Ahmad Vani.
 
 
Prema Vaniju, proces je vrlo osetljiv. Stopa uspešnosti da će se životinja eventualno roditi iz kloniranog embriona je samo 10 odsto, dok je stopa uspešnosti prirodnog začeća kod kamila oko 60 odsto.
 
Kloniranje kao rešenje za izumiranje vrsta
 
Tehnološki napredak u kloniranju koristi se i za zaštitu životinjskih vrsta koje su na ivici izumiranja. Jedna od takvih je divlja baktrijska ili dvogrba ​​kamila, koja je jedan od najugroženijih velikih sisara na svetu zbog gubitka staništa i ukrštanja s drugim vrstama kamila.
Vanijev tim takođe sada radi na razvoju tehnike za prenos jezgra somatskih ćelija iz divljih baktrijskih (dvogrbih) kamila u jajašca srodne vrste dvogrbe kamile i, uz pomoć surogat majki, "proizvodnju" mladih divljih baktrijskih kamila.
 
To im je već uspelo 2017. godine kada je rođen prvi klon ugrožene dvogrbe kamile koju je kao surogat majka oživela jednogrbe ​​kamile. Vani se nada da će u budućnosti ova tehnika kloniranja pomoći da se očuvaju druge kritično ugrožene životinjske vrste i možda čak doprineti i obnovi izumrle vrste.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • S56

    10.03.2023 06:48
    Neće valjda
    Samo da ne počne kloniranje ljudi. Srbiji u tom slučaju nema spasa.
  • priroda

    09.03.2023 13:34
    kraj
    Sve ovo sto covek radi mora jednom doci na naplatu.
  • ?

    09.03.2023 13:18
    ?
    Bas čudno? Koliko je meni poznato u Islamu je ovo strogo zabranjeno…čemu ovo?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja

Banatski magarac - nova rasa u Srbiji

Naučni projekat sproveden u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" koji je istraživao magarce utvrdio je da se osim balkanskog, na našim prostorima gaji i - banatski magarac.