Koliko zdrava osoba može najviše da poživi - ima li granice?
Smrt najstarije osobe na svetu u 118. godini ponovo je pokrenula debatu koja je vekovima delila naučnike: postoji li granica koliko dugo zdrava osoba može da živi?
Foto: Pixabay
Nakon što je prošle nedelje umrla francuska časna sestra Lusil Rendon, španska prabaka Marija Branjas Morera, koja ima 115 godina, nosi titulu najstarije osobe na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda.
Francuski prirodnjak iz 18. veka Žorž-Luj Leklerk, poznat kao grof de Buson, verovao je da zdrav čovek može da doživi najviše stotu.
Od tada, napredak u medicini i bolji uslovi života pomeraju tu granicu za nekoliko decenija.
Nova prekretnica postavljena je 1995. godine kada je Francuskinja Žana Kalman proslavila svoj 120. rođendan. Kalman je preminula dve godine kasnije u 122. godini. Ona se i dalje zvanično smatra najdugovečnijom osobom koja je ikada živela.
Prema podacima UN, 2021. godine u svetu je bilo 593.000 ljudi starijih od sto godina. Pre jedne decenije bilo ih je 353.000. Očekuje se da će se broj stogodišnjaka više nego udvostručiti u narednih deset godina, navodi agencija Statisti.
Grofa de Bufona bi takođe iznenadilo povećanje broja ljudi starijih od 110 godina. Njihov broj je porastao 80-ih godina prošlog veka.
Prirodna granica 115?
Dakle, koliko dugo čovek može da živi? Naučnici se ne slažu oko ovoga, a neki veruju da je životni vek naše vrste strogo biološki ograničen.
Godine 2016. genetičari su objavili u časopisu "Nature" da nije bilo poboljšanja u ljudskom životnom veku od kasnih 1990-ih.
Analizirajući globalne demografske podatke, otkrili su da se maksimalni životni vek smanjio od smrti Kalman, iako u svetu ima više starijih ljudi.
"Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina", rekao je francuski demograf Žan-Mari Robine za AFP. "Ali tu hipotezu delimično osporavaju mnogi demografi", rekao je Robine, stručnjak za stogodišnjake na medicinskom istraživačkom institutu INSERM.
Istraživanje je 2018. godine pokazalo da se stopa smrtnosti, iako raste sa godinama, smanjuje nakon 85. godine života.
Oko 107. godine, stopa smrtnosti dostiže vrhunac od 50 do 60 procenata godišnje.
"Prema toj teoriji, ako imate 12 ljudi od 110 godina, šest će doživeti 111, tri 112 godina i tako dalje", rekao je Robine.
Igra brojeva
Međutim, što je više ljudi starijih od 110 godina, takozvanih superstogodišnjaka, veće su šanse da će nekolicina njih doživeti rekordnu starost. Ako imate 100 superstogodišnjaka, "pola će doživeti 111, a četvrtina 112 godina", rekao je Robine. "Zahvaljujući 'efektu zapremine', više ne postoje fiksne granice dugovečnosti."
Ali Robine i njegov tim ove godine objavljuju istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti nastavlja da raste nakon 105. godine, sužavajući taj okvir još više.
Da li to znači da postoji granica dugovečnosti? Robine ne želi da ide tako daleko.
"Medicinska otkrića će se nastaviti, kao i uvek, i malo po malo će se poboljšati zdravlje najstarijih", rekao je on.
I drugi stručnjaci su oprezni u pogledu prognoza.
"Za sada nema definitivnog odgovora", rekao je Frans Mesl, demografkinja sa Francuskog instituta za demografska istraživanja (INED). "Čak i ako ih ima više, broj ljudi koji dožive duboku starost i dalje je prilično mali i još ne možemo da napravimo značajnu statističku procenu", rekla je ona.
Pročitaj još
Zbog toga će možda biti potrebno sačekati veći broj ljudi starijih od 110 godina da testiraju "efekat zapremine".
I naravno, neka buduća medicinska otkrića mogu promeniti sve što znamo o smrti.
Erik Bulanže, francuski lekar specijalizovan za starije osobe, rekao je da bi genetska manipulacija mogla da omogući nekim ljudima da dožive 140 ili čak 150 godina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Prošle godine u Srbiji registrovano skoro 900 obolelih od morbila
30.04.2025.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije objavio je, povodom nedelje imunizacije u Evropskom regionu, da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijatava.
Novi senzori za dijabetičare biće besplatni do 18. godine
29.04.2025.•
0
Senzori "Fri stajl libre 2 plus" za kontinuirano merenje šećera kod obolelih od dijabetesa registrovani su u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Doktorka objašnjava: Šta treba znati o urinarnim infekcijama kod žena
29.04.2025.•
0
Mnoge žene primećuju da su simptomi urinarnih infekcija izraženiji u određenim fazama menstrualnog ciklusa, posebno tokom predmenstrualnog sindroma (PMS).
Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra
28.04.2025.•
7
U Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama.
Sok od celera: Potencijalno najmoćniji lek našeg vremena
27.04.2025.•
0
Sok od celera bi, prema rečima doktora, mogao da bude "najmoćniji lek našeg vremena".
Promene u ustima mogu biti upozorenje na visoki holesterol
27.04.2025.•
0
Zdravlje usne duplje mnogo je više od estetskog izgleda - ono može biti pokazatelj opšteg stanja vašeg organizma.
Neuronaučnica: Evo šta se događa s našim telom ako previše spavamo
27.04.2025.•
1
Svi znamo koliko je loše kad ne spavamo dovoljno. Ali jeste li se ikad zapitali može li i previše sna biti štetno?
Veštačka inteligencija može da otkrije rak pluća mesecima unapred iz osnovnih medicinskih analiza
27.04.2025.•
0
Veštačka inteligencija (AI) može da otkrije rak pluća mesecima unapred koristeći samo osnovne podatke iz medicinske analize lekara opšte prakse.
Ukoliko pušite, pijete i ne vežbate, naučnici kažu: Posledice ćete osetiti od 36. godine
27.04.2025.•
2
Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Besplatni preventivni pregledi kože 12. maja širom Srbije
26.04.2025.•
1
Bez uputa i knjižice, besplatni pregledi kože organizuju se 12. maja širom Srbije, a potrebno je samo da se pre toga - zakažu.
Tvoja štitna, tvoj štit: Karavan besplatnih pregleda štitne žlezde uz podršku Fondacije Mozzart
25.04.2025.•
0
Možda je ne vidite, možda o njoj ne razmišljate svakog dana – ali štitna žlezda neumorno radi za naše telo, od prvog jutarnjeg daha do poslednjeg koraka dana.
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
4
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Komentari 3
milicica
optimista
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar