Tri neophodna koraka za lečenje alergija
Testovi za ispitivanje alergija su moćno oruđe alergologa za otkrivanje alergena koji narušavaju zdravlje i kvalitet života građana ali i za postavljanje tačne dijagnoze sa ciljem što boljeg lečenja.
Foto: Pixabay
"Alergotestovi mogu da se izvode na koži i iz krvi pacijenta a mi ih nazivamo 'in vivo' i 'in vitro' ispitivanja", kaže za 021.rs alergolog dr Borko Milanović.
Sagovornik 021.rs objašnjava da se većina alergoloških testova sprovodi onda kada se sumnja da je određeni alergen izazivač bolesti.
"Kada ciljamo na potencijalni alergen onda ga nanosimo na površinu kože ili u kožu ili određenim antitelima u samoj krvi određujemo nivo antitela i time suštinski verifikujemo, odnosno, potvrđujemo određenu sumnju kada je u pitanju alergen i time identifikujemo alergijsku bolest”, kaže dr Milanović.
Testiranje, identifikacija i potvrda su tri neophodna koraka za dalju intervenciju lekara da u cilju što adekvatnijeg lečenja pacijenta sa sumnjom na neku alergiju.
Alergološki testovi su veoma značajni za građane i za pacijente, zato što se na taj način identifikuje alergijska bolest.
Najvažnije je prepoznati i identifikovati alergijsku bolest.
"Samim daljim lečenjem takvih pacjenata onemogućuje se da takva jedna bolest napreduje što značajno utiče na zdravstveno stanje samog pacijenta i na njegov kvalitet života", kaže dr Milanović.
Testovi se izvode tako što se kod pacijenata ili na samoj površini kože, najčešće na prednjim stranama podlaktica, nanose određene grupe alergena i potom specijalno dizajniranim iglicama se vrši, takozvano "grebanje" površine kože.
"Nakon izvesnog vremena, vrši se očitavanje rezultata a to znači da dobro edukovan lekar, pedijatar ili internista-alergolog koji se time bave, mogu da prepoznaju da li kod pacjenta postoji alergija i u kom obimu je ona prisutna", ističe on.
Kada govorimo o alergijskim bolestima, veoma je značajno napomenuti da je u poslednje vreme u porastu broj alergičnih pacjenata, ističe naš sagovornik.
Lekari se u praksi najčešće susreću sa alergijama na inhalatorne i nutritvne alergene. Inhalatorni alergeni su alergeni iz vazduha koje dobijamo kao nusproizvod prirodnog okruženja u kome se nalazimo. Nutritivni alergeni su alergeni iz hrane, koje možemo da unesemo u naše telo u svakodnevnoj ishrani.
Respiratorni sistem i koža su najčešće pogođeni alergenima. Alergeni napadaju naš respratorni sistem, odnosno, sistem za disanje a naš nos je najčešće na udaru. Nos je sedište polenske kijavice, odnosno, alergijskog rinitisa.
"Pacijenti sa polenskom kijavicom najčešće imaju svrab nosa, kijanje, zapušen nos, smanjenu prohodnost i onemogućeno disanje kroz nos. S druge strane, kada taj proces napreduje i kada zahvati niže strukture, odnosno, disajne puteve, onda se to zove alergijska astma", napominje dr Milanović.
Alergijska astma se manifestuje otežanim i čujnim disanjem koje se čuje i kao škripanje pri disanju. Doktor Milanović kaže za 021.rs da druge alergijske manifestacije koje su takođe česte su kožne rakcije u vidu takozvane koprivnjače ili urtikarije.
"To su crvene promene po koži koje izazivaju intenzivan svrab i, generalno, značajno utiču na kvalitet života i takvi pacijenti se najčešće hitno javljaju u zdravstvene ustanove jer im je neophodna terapija lečenja takvih simptoma i stanja", objašnjava alergolog.
Alergije narušavaju kvalitet života i ugrožavaju naše vitalne funkcije jer ponekad mogu da otežaju disanje u tolikoj meri da može doći i do gušenja.
Peckanje i svrab očiju, nosa i u usnoj duplji - šta nam je činiti?
Kada imamo takve simptome, najčešće su u pitanju inhalatorni alergeni, odnosno, poleni.
"Sumnje na određeni alergen možemo izraziti u zavisnosti od sezone u kojoj se tegobe javljaju. Rano, s proleća, u vazduhu su najčešće prisutni poleni drveća, potom nastupa polinacija trave, da bi negde u avgustu, septembru dolazi do pojave ambrozije, odnosno, do polinacije same ambrozije", dodaje dr Milanović.
Veći je broj pacijenata koji imaju tegobe koje su "skopčane" sa inhalatornim alergijama, ukazuje dr Milanović i napominje da, kada su u pitanju poslednje dve godine to se ne odnosi generalno na povećanje ukupnog broja obolelih od alergijskih bolesti već su u pitanju klimatska dešavanja.
Porast broja obolelih u poslednje dve godine se vezuje za klimatska dešavanja jer je suštinski period polinacije u poslednje dve godine mnogo duži nego što je bio pre dvadeset godina.
"Ako vam kažem da je pre 20 godina zima trajala do 4 meseca a zima podrazumeva odsustvo inhlatornih alergena, dok se sada zima svodi na svega 4 nedelje, onda nam je jasno da pacjenti koji reaguju na inhalatorne alergene apsolutno reaguju duži vremenski period", ističe sagovornik 021.rs.
Do 2040. godine svaki drugi čovek na Zemlji će biti alergičan.
"Kroz vreme raste broj alergičnih pacjenata s tim da postoji i projekcija da će 2040-te godine svaki drugi stanovnik na zemaljskoj kugli imati neku od alergijskih bolesti", upozorava dr Borko Milanović.
Mikro i makro biote: Naš štit protiv alergija
Na pitanje 021.rs da li se alergije mogu sprečiti ili prevenirati uprkos sve štetnijem uticaju klime i okruženja na čoveka, doktor Milanović odgovara da se u tom smislu može "intervenisati", ali napominje da je, nasuprot tome, porast alergijskih bolesti i veća sklonost ka alergijskom reagovanju "danak u krvi" koji plaća savremeni čovek, odnosno civilizacija koja sa sobom nosi i određeni stil života.
Gledajući kroz vreme, kaže naš sagovornik, porast alergijskih bolesti je produkt sve većeg udaljavanja od prirode.
"Mi kad pogledamo kroz evoluciju, videćemo da je čovek vekovima živeo u jednom drugačijem okruženju, a to okruženje je podrazumevalo brži i češći kontakt sa prirodom već u prvim danima života", ističe on.
On navodi da se ranije živelo i u višečlanim porodicama i da su svi članovi takve porodice ranije dolazili u kontakt sa domaćim životinjama. To se stručno naziva razmenom mikro i makro biote, što su korisne bakterije koje su nas dugo vremena naseljavale i izlagali smo se njima i one su bile naš zaštitni faktor.
Preterana upotreba antibiotika i takozvani "zapadni" stil ishrane poznatiji kao brza hrana takođe čine da smo podložniji alergijskim reakcijama, ističe on.
"Potrebno je što češće i što duže provoditi vreme na otvorenom u prirodi a da deca već kao mala budu naviknuta na prirodu i alergene. Trebalo bi optimizovati ishranu i smanjiti i racionaizovati upotrebu antibiotika", poručuje dr Milanović.
Proces upućivanja pacijenata na laboratorijske alergotestove
"Kada su u pitanju pacijenti kod kojih postoji sumnja ili imaju alergiju na određeni alergen, pre svega je važna primarna zdravstvena zaštita koja prva dolazi u kontakt sa takvim pacijentima. Lekari opšte medicine i pedijatri će prepoznati na osnovu tegoba koje pacijenti izražavaju i na osnovu fizičkog pregleda proceniti da se radi o potencijalnoj alergiji", objašnjava on.
Kada se to verifikuje, lekar izdaje uput, u zavisnosti uzrasta pacijenta. Ako su u pitanju deca, ona se upućuju u Dečju bolnicu u Novom Sadu a kad su u pitanju odrasli pacijenti i u zavisnosti od organskog sistema koji je pogođen alergijom, oni se upućuju ili na Kliniku za dermatologiju ili u Institut za plućne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.
"U tim ustanovama, alergolozi ili lekari drugih subspecijalnosti koji se bave alergologijom će evaluirati stanje pacjenta, uradiće sve potrebne krvne i kožne probe koje su neophodne kako bi prepoznali koji alergen je u pitanju i koja alergijska bolest je u pitanju. Zatim, u skladu sa sprovedenim dijagnostičkim procedurama i sa definisanjem samog obolenja, prepisaće se odgovarajuća terapija koja služi da suzbije i da skroz neutrališe alergenski proces kako bi pacjent ozdravio", dodaje dr Milanović.
Prik testovi: Bez razloga za strah od "bockanja"
Prik testovi su jedna od dijagnostičkih procedura koji se sprovode upravo da bi se dijagnostikovao alergen i oni se sprovode tako što se na kožu podlaktice, u vidu kapljica nanose alergeni.
"Potom se jednom specijalno dizajniranom iglicom, vrši više češkanje nego upadanje, a ja kao lekar koji imam više iskustva sa dečijim uzrastom mogu da vam kažem da to najčešće nije bolna procedura. Više postoji strah od igle, gde se pacjenti uplaše same igle i intervencije nego što je sama metoda testiranja neprijatna i bolna", kaže dr Milanović.
Naš sagovornik poručuje da nema razloga za strah od "bockanja" kada se rade alergotestovi ali uz adekvatatan nadzor i uz odgovarajuće terapijske postupke ali i uz odgovarajući stil života, tvrdi da razloga za strah apsolutno nema.
"Alergije su bolesti sa kojima se savremeni čovek suočava i to je nešto što može da se savlada i što može da se stavi pod dobru kontrolu", napominje doktor.
Pročitaj još
Uzroci alergija, klimatske promene i zdravlje dece u urbanim sredinama?
Kada prepoznamo alergen, najbolji način je eliminacija samog alergena i to je izvodljivo ukoliko je u pitanju nutritivni alergen odnosno hrana.
"Tom detetu onda nećemo davati hranu na koju je alergičan. Ali, s druge strane, problem je što ne možemo zabraniti detetu da u toku određenih perioda života da izlaze van kuće i da borave u prirodi a samim tim i da se izlažu alergenima u okruženju gde se ti inhalatorni alergeni i nalaze. Deca bi trebalo što ranije da se izlažu inhalatornim alergenima, da borave na otvorenom i da borave u prirodi", kaže sagovornik 021.rs.
On napominje da kada su u pitanju trudnice, koje su, kaže, jedna od najsenzitivnijih populacija, apsolutno se mora strogo voditi računa koji su to medikamenti koji će im biti prepisani kada je reč o potencijalnim alergenima.
"Apelujem i preporučujem trudnicama da same ne uzimaju lekove ukoliko posumnjaju na neki alergen jer takav vid samomedikacije može da našteti i majci i plodu. U tom smislu, stručan nadzor i stručno vođenje terapije su više nego neophodni", poručuje dr Milanović.
Uzimanje lekova "na svoju ruku"
Uzimanje lekova protiv alergije na svoju ruku ne samo da nije preporučljiva za opštu populaciju već takav pristup može da naruši dijagnostiku ili da ugrozi neke druge procese u organizmu, naglašava sagovornik 021.rs.
"Protivim se kupovinom lekova za alergije na svoju ruku. Kada se sumnja na alergije, neophodno je uraditi tesiranje a potom će vam vaš lekar dati terapiju koja će vam pomoći", naglašava on.
Samolečenje često ima neželjene efekte a jedna od najvećih je česta upotreba kapi za nos koje, vremenom, načine još goru situaciju i dovode do toga da pojedinac koji samostalno uzima kapi za nos u jednom momentu ne može ni da diše kroz nos.
"Česta upotreba kapi za nos može da dovede čak i do perforacije nosne pregrade", upozorava dr Borko Milanović za 021.rs.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
0
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
Komentari 7
Sonja
Boba
Marijana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar