Tri neophodna koraka za lečenje alergija
Testovi za ispitivanje alergija su moćno oruđe alergologa za otkrivanje alergena koji narušavaju zdravlje i kvalitet života građana ali i za postavljanje tačne dijagnoze sa ciljem što boljeg lečenja.
Foto: Pixabay
"Alergotestovi mogu da se izvode na koži i iz krvi pacijenta a mi ih nazivamo 'in vivo' i 'in vitro' ispitivanja", kaže za 021.rs alergolog dr Borko Milanović.
Sagovornik 021.rs objašnjava da se većina alergoloških testova sprovodi onda kada se sumnja da je određeni alergen izazivač bolesti.
"Kada ciljamo na potencijalni alergen onda ga nanosimo na površinu kože ili u kožu ili određenim antitelima u samoj krvi određujemo nivo antitela i time suštinski verifikujemo, odnosno, potvrđujemo određenu sumnju kada je u pitanju alergen i time identifikujemo alergijsku bolest”, kaže dr Milanović.
Testiranje, identifikacija i potvrda su tri neophodna koraka za dalju intervenciju lekara da u cilju što adekvatnijeg lečenja pacijenta sa sumnjom na neku alergiju.
Alergološki testovi su veoma značajni za građane i za pacijente, zato što se na taj način identifikuje alergijska bolest.
Najvažnije je prepoznati i identifikovati alergijsku bolest.
"Samim daljim lečenjem takvih pacjenata onemogućuje se da takva jedna bolest napreduje što značajno utiče na zdravstveno stanje samog pacijenta i na njegov kvalitet života", kaže dr Milanović.
Testovi se izvode tako što se kod pacijenata ili na samoj površini kože, najčešće na prednjim stranama podlaktica, nanose određene grupe alergena i potom specijalno dizajniranim iglicama se vrši, takozvano "grebanje" površine kože.
"Nakon izvesnog vremena, vrši se očitavanje rezultata a to znači da dobro edukovan lekar, pedijatar ili internista-alergolog koji se time bave, mogu da prepoznaju da li kod pacjenta postoji alergija i u kom obimu je ona prisutna", ističe on.
Kada govorimo o alergijskim bolestima, veoma je značajno napomenuti da je u poslednje vreme u porastu broj alergičnih pacjenata, ističe naš sagovornik.
Lekari se u praksi najčešće susreću sa alergijama na inhalatorne i nutritvne alergene. Inhalatorni alergeni su alergeni iz vazduha koje dobijamo kao nusproizvod prirodnog okruženja u kome se nalazimo. Nutritivni alergeni su alergeni iz hrane, koje možemo da unesemo u naše telo u svakodnevnoj ishrani.
Respiratorni sistem i koža su najčešće pogođeni alergenima. Alergeni napadaju naš respratorni sistem, odnosno, sistem za disanje a naš nos je najčešće na udaru. Nos je sedište polenske kijavice, odnosno, alergijskog rinitisa.
"Pacijenti sa polenskom kijavicom najčešće imaju svrab nosa, kijanje, zapušen nos, smanjenu prohodnost i onemogućeno disanje kroz nos. S druge strane, kada taj proces napreduje i kada zahvati niže strukture, odnosno, disajne puteve, onda se to zove alergijska astma", napominje dr Milanović.
Alergijska astma se manifestuje otežanim i čujnim disanjem koje se čuje i kao škripanje pri disanju. Doktor Milanović kaže za 021.rs da druge alergijske manifestacije koje su takođe česte su kožne rakcije u vidu takozvane koprivnjače ili urtikarije.
"To su crvene promene po koži koje izazivaju intenzivan svrab i, generalno, značajno utiču na kvalitet života i takvi pacijenti se najčešće hitno javljaju u zdravstvene ustanove jer im je neophodna terapija lečenja takvih simptoma i stanja", objašnjava alergolog.
Alergije narušavaju kvalitet života i ugrožavaju naše vitalne funkcije jer ponekad mogu da otežaju disanje u tolikoj meri da može doći i do gušenja.
Peckanje i svrab očiju, nosa i u usnoj duplji - šta nam je činiti?
Kada imamo takve simptome, najčešće su u pitanju inhalatorni alergeni, odnosno, poleni.
"Sumnje na određeni alergen možemo izraziti u zavisnosti od sezone u kojoj se tegobe javljaju. Rano, s proleća, u vazduhu su najčešće prisutni poleni drveća, potom nastupa polinacija trave, da bi negde u avgustu, septembru dolazi do pojave ambrozije, odnosno, do polinacije same ambrozije", dodaje dr Milanović.
Veći je broj pacijenata koji imaju tegobe koje su "skopčane" sa inhalatornim alergijama, ukazuje dr Milanović i napominje da, kada su u pitanju poslednje dve godine to se ne odnosi generalno na povećanje ukupnog broja obolelih od alergijskih bolesti već su u pitanju klimatska dešavanja.
Porast broja obolelih u poslednje dve godine se vezuje za klimatska dešavanja jer je suštinski period polinacije u poslednje dve godine mnogo duži nego što je bio pre dvadeset godina.
"Ako vam kažem da je pre 20 godina zima trajala do 4 meseca a zima podrazumeva odsustvo inhlatornih alergena, dok se sada zima svodi na svega 4 nedelje, onda nam je jasno da pacjenti koji reaguju na inhalatorne alergene apsolutno reaguju duži vremenski period", ističe sagovornik 021.rs.
Do 2040. godine svaki drugi čovek na Zemlji će biti alergičan.
"Kroz vreme raste broj alergičnih pacjenata s tim da postoji i projekcija da će 2040-te godine svaki drugi stanovnik na zemaljskoj kugli imati neku od alergijskih bolesti", upozorava dr Borko Milanović.
Mikro i makro biote: Naš štit protiv alergija
Na pitanje 021.rs da li se alergije mogu sprečiti ili prevenirati uprkos sve štetnijem uticaju klime i okruženja na čoveka, doktor Milanović odgovara da se u tom smislu može "intervenisati", ali napominje da je, nasuprot tome, porast alergijskih bolesti i veća sklonost ka alergijskom reagovanju "danak u krvi" koji plaća savremeni čovek, odnosno civilizacija koja sa sobom nosi i određeni stil života.
Gledajući kroz vreme, kaže naš sagovornik, porast alergijskih bolesti je produkt sve većeg udaljavanja od prirode.
"Mi kad pogledamo kroz evoluciju, videćemo da je čovek vekovima živeo u jednom drugačijem okruženju, a to okruženje je podrazumevalo brži i češći kontakt sa prirodom već u prvim danima života", ističe on.
On navodi da se ranije živelo i u višečlanim porodicama i da su svi članovi takve porodice ranije dolazili u kontakt sa domaćim životinjama. To se stručno naziva razmenom mikro i makro biote, što su korisne bakterije koje su nas dugo vremena naseljavale i izlagali smo se njima i one su bile naš zaštitni faktor.
Preterana upotreba antibiotika i takozvani "zapadni" stil ishrane poznatiji kao brza hrana takođe čine da smo podložniji alergijskim reakcijama, ističe on.
"Potrebno je što češće i što duže provoditi vreme na otvorenom u prirodi a da deca već kao mala budu naviknuta na prirodu i alergene. Trebalo bi optimizovati ishranu i smanjiti i racionaizovati upotrebu antibiotika", poručuje dr Milanović.
Proces upućivanja pacijenata na laboratorijske alergotestove
"Kada su u pitanju pacijenti kod kojih postoji sumnja ili imaju alergiju na određeni alergen, pre svega je važna primarna zdravstvena zaštita koja prva dolazi u kontakt sa takvim pacijentima. Lekari opšte medicine i pedijatri će prepoznati na osnovu tegoba koje pacijenti izražavaju i na osnovu fizičkog pregleda proceniti da se radi o potencijalnoj alergiji", objašnjava on.
Kada se to verifikuje, lekar izdaje uput, u zavisnosti uzrasta pacijenta. Ako su u pitanju deca, ona se upućuju u Dečju bolnicu u Novom Sadu a kad su u pitanju odrasli pacijenti i u zavisnosti od organskog sistema koji je pogođen alergijom, oni se upućuju ili na Kliniku za dermatologiju ili u Institut za plućne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.
"U tim ustanovama, alergolozi ili lekari drugih subspecijalnosti koji se bave alergologijom će evaluirati stanje pacjenta, uradiće sve potrebne krvne i kožne probe koje su neophodne kako bi prepoznali koji alergen je u pitanju i koja alergijska bolest je u pitanju. Zatim, u skladu sa sprovedenim dijagnostičkim procedurama i sa definisanjem samog obolenja, prepisaće se odgovarajuća terapija koja služi da suzbije i da skroz neutrališe alergenski proces kako bi pacjent ozdravio", dodaje dr Milanović.
Prik testovi: Bez razloga za strah od "bockanja"
Prik testovi su jedna od dijagnostičkih procedura koji se sprovode upravo da bi se dijagnostikovao alergen i oni se sprovode tako što se na kožu podlaktice, u vidu kapljica nanose alergeni.
"Potom se jednom specijalno dizajniranom iglicom, vrši više češkanje nego upadanje, a ja kao lekar koji imam više iskustva sa dečijim uzrastom mogu da vam kažem da to najčešće nije bolna procedura. Više postoji strah od igle, gde se pacjenti uplaše same igle i intervencije nego što je sama metoda testiranja neprijatna i bolna", kaže dr Milanović.
Naš sagovornik poručuje da nema razloga za strah od "bockanja" kada se rade alergotestovi ali uz adekvatatan nadzor i uz odgovarajuće terapijske postupke ali i uz odgovarajući stil života, tvrdi da razloga za strah apsolutno nema.
"Alergije su bolesti sa kojima se savremeni čovek suočava i to je nešto što može da se savlada i što može da se stavi pod dobru kontrolu", napominje doktor.
Pročitaj još
Uzroci alergija, klimatske promene i zdravlje dece u urbanim sredinama?
Kada prepoznamo alergen, najbolji način je eliminacija samog alergena i to je izvodljivo ukoliko je u pitanju nutritivni alergen odnosno hrana.
"Tom detetu onda nećemo davati hranu na koju je alergičan. Ali, s druge strane, problem je što ne možemo zabraniti detetu da u toku određenih perioda života da izlaze van kuće i da borave u prirodi a samim tim i da se izlažu alergenima u okruženju gde se ti inhalatorni alergeni i nalaze. Deca bi trebalo što ranije da se izlažu inhalatornim alergenima, da borave na otvorenom i da borave u prirodi", kaže sagovornik 021.rs.
On napominje da kada su u pitanju trudnice, koje su, kaže, jedna od najsenzitivnijih populacija, apsolutno se mora strogo voditi računa koji su to medikamenti koji će im biti prepisani kada je reč o potencijalnim alergenima.
"Apelujem i preporučujem trudnicama da same ne uzimaju lekove ukoliko posumnjaju na neki alergen jer takav vid samomedikacije može da našteti i majci i plodu. U tom smislu, stručan nadzor i stručno vođenje terapije su više nego neophodni", poručuje dr Milanović.
Uzimanje lekova "na svoju ruku"
Uzimanje lekova protiv alergije na svoju ruku ne samo da nije preporučljiva za opštu populaciju već takav pristup može da naruši dijagnostiku ili da ugrozi neke druge procese u organizmu, naglašava sagovornik 021.rs.
"Protivim se kupovinom lekova za alergije na svoju ruku. Kada se sumnja na alergije, neophodno je uraditi tesiranje a potom će vam vaš lekar dati terapiju koja će vam pomoći", naglašava on.
Samolečenje često ima neželjene efekte a jedna od najvećih je česta upotreba kapi za nos koje, vremenom, načine još goru situaciju i dovode do toga da pojedinac koji samostalno uzima kapi za nos u jednom momentu ne može ni da diše kroz nos.
"Česta upotreba kapi za nos može da dovede čak i do perforacije nosne pregrade", upozorava dr Borko Milanović za 021.rs.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Prošle godine u Srbiji registrovano skoro 900 obolelih od morbila
30.04.2025.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije objavio je, povodom nedelje imunizacije u Evropskom regionu, da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijatava.
Novi senzori za dijabetičare biće besplatni do 18. godine
29.04.2025.•
0
Senzori "Fri stajl libre 2 plus" za kontinuirano merenje šećera kod obolelih od dijabetesa registrovani su u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Doktorka objašnjava: Šta treba znati o urinarnim infekcijama kod žena
29.04.2025.•
0
Mnoge žene primećuju da su simptomi urinarnih infekcija izraženiji u određenim fazama menstrualnog ciklusa, posebno tokom predmenstrualnog sindroma (PMS).
Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra
28.04.2025.•
7
U Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama.
Sok od celera: Potencijalno najmoćniji lek našeg vremena
27.04.2025.•
0
Sok od celera bi, prema rečima doktora, mogao da bude "najmoćniji lek našeg vremena".
Promene u ustima mogu biti upozorenje na visoki holesterol
27.04.2025.•
0
Zdravlje usne duplje mnogo je više od estetskog izgleda - ono može biti pokazatelj opšteg stanja vašeg organizma.
Neuronaučnica: Evo šta se događa s našim telom ako previše spavamo
27.04.2025.•
1
Svi znamo koliko je loše kad ne spavamo dovoljno. Ali jeste li se ikad zapitali može li i previše sna biti štetno?
Veštačka inteligencija može da otkrije rak pluća mesecima unapred iz osnovnih medicinskih analiza
27.04.2025.•
0
Veštačka inteligencija (AI) može da otkrije rak pluća mesecima unapred koristeći samo osnovne podatke iz medicinske analize lekara opšte prakse.
Ukoliko pušite, pijete i ne vežbate, naučnici kažu: Posledice ćete osetiti od 36. godine
27.04.2025.•
2
Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Besplatni preventivni pregledi kože 12. maja širom Srbije
26.04.2025.•
1
Bez uputa i knjižice, besplatni pregledi kože organizuju se 12. maja širom Srbije, a potrebno je samo da se pre toga - zakažu.
Tvoja štitna, tvoj štit: Karavan besplatnih pregleda štitne žlezde uz podršku Fondacije Mozzart
25.04.2025.•
0
Možda je ne vidite, možda o njoj ne razmišljate svakog dana – ali štitna žlezda neumorno radi za naše telo, od prvog jutarnjeg daha do poslednjeg koraka dana.
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
4
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Komentari 7
Sonja
Boba
Marijana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar