Uzrok dugog kovida je konačno otkriven: Može se sprečiti i lečiti
Tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.
Foto: Pixabay
Tokom pandemije kovida naučnicima je postalo jasno da neki simptomi bolesti ipak opstaju kod značajnog broja ljudi koji su se oporavili od infekcije, piše Index.hr.
Ovaj fenomen se naziva dugi kovid, a odnosi se na stanje u kome simptomi traju tri meseca ili duže od početka bolesti.
Simptomi uključuju umor, probleme sa koncentracijom, bolove u mišićima i zglobovima, kratak dah, glavobolje, poremećaje sna i kognitivna oštećenja kao što je "magla u mozgu".
Stanje koje pogađa stotine miliona ljudi
Ovo stanje može uticati na ljude svih uzrasta, bez obzira na težinu početne infekcije, a procenjuje se da se razvija kod 5-10% zaraženih. Štaviše, podaci pokazuju da deca nisu pošteđena dugog kovida. Procenjuje se da je samo u SAD oko 5,8 miliona dece zaraženo dugotrajnim kovidom.
Njegova globalna rasprostranjenost se procenjuje na nekoliko stotina miliona.
Potraga za uzrokom dugog kovida
Do nedavno nije bilo jasno šta uzrokuje ove produžene simptome. Da bi objasnili dugi kovid, naučnici su predložili nekoliko bioloških mehanizama koji uključuju imunološku i inflamatornu disfunkciju, disbiozu mikrobiote, autoimunost, endotelnu disfunkciju, abnormalnu neurološko signaliziranje, reaktivaciju endogenih herpesvirusa i perzistentnost koronavirusa.
Virusna perzistencija
Međutim, u članku objavljenom u najnovijem izdanju Medicinskog žurnala Australije (MJA), tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.
Relativno rano u pandemiji je uočeno da kod nekih ljudi virus SARS-CoV-2, ili barem ostaci virusa, mogu da opstanu u različitim tkivima i organima tokom dužeg vremenskog perioda. Ovaj fenomen je poznat kao "virusna perzistencija".
Iako je dugotrajno prisustvo rezidualnih virusnih fragmenata u telima nekih ljudi sada dobro utvrđeno, ostaje manje jasno da li još uvek postoje živi virusi u telima onih koji su se oporavili, a ne samo u njihovim rezidualnim delovima, i ako postoje, da li su oni pravi uzrok dugotrajnog kovida.
Zašto je važno znati uzrok?
Autori novog rada iz MJA ističu da je ova razlika ključna jer živi virus može biti ciljan specifičnim antivirusnim pristupima na način na koji "mrtvi" virusni fragmenti ne mogu.
Perzistentnost virusa ima dve značajne implikacije:
1. Kada se javi kod nekih osoba sa jako oslabljenim imunitetom, može postati izvor novih i značajno drugačijih varijanti, kao što je JN.1.
2. Ima potencijal da nastavi da izaziva simptome kod mnogih ljudi u opštoj populaciji dugo nakon akutne bolesti.
Potvrda teze o upornoj infekciji
Iako ne postoji nijedno istraživanje koje nepobitno direktno potvrđuje da je uporni virus uzrok dugog kovida, brojna nedavna istraživanja snažno ukazuju na takav zaključak.
Na primer, pregledna studija objavljena u februaru u časopisu Nature pokazala je da veliki broj ljudi sa blagim simptomima kovida-19 doživljava produženi period izlučivanja genetskog materijala virusa, tzv. virusna RNK, iz respiratornog trakta. Oni sa upornim izlučivanjem ove virusne RNK, što gotovo sigurno implicira prisustvo živog virusa, imali su 50% veći rizik od razvoja dugotrajnog kovida.
Neke druge studije su otkrile replikaciju virusne RNK i proteina u krvnim tečnostima pacijenata godinama nakon početne infekcije, što je znak da se virus verovatno replicira duže vreme u nekim skrivenim rezervoarima u telu, što može uključivati krvne ćelije.
Još jedna studija, objavljena u časopisu The Lancet Infectious Diseases, otkrila je virusnu RNK na deset različitih mesta u tkivima i uzorcima krvi u periodu od jednog do četiri meseca nakon akutne infekcije. Utvrđeno je da je rizik od dugotrajnog kovida četiri meseca nakon infekcije veći kod onih sa uporno pozitivnom virusnom RNK.
Isto istraživanje je takođe dalo naznake o tome gde u telu virus može da se zadrži. Gastrointestinalni trakt se pokazao kao jedna od ključnih oblasti.
Konačno, studija objavljena nedavno u časopisu Clinical Microbiology and Infection takođe je potvrdila da uporno prisustvo virusa povećava verovatnoću dugog kovida.
Australijski naučnici, autori nove studije objavljene u AMJ, istakli su u časopisu Conversation da formalni dokazi da virus SARS-CoV-2 može ostati u telu godinama, sposoban za replikaciju, još uvek nedostaju.
Oni objašnjavaju da je razlog tome taj što je tehnički izazovno izolovati živi virus iz rezervoara u telu gde se virus "skriva".
Uprkos tome, oni veruju da sada postoji dovoljno ubedljivih kumulativnih dokaza da živi virusi izazivaju dugotrajnu akciju na toj osnovi.
Mogući lekovi
Tim smatra da bi, na osnovu postojećih saznanja, trebalo ubrzati testiranje poznatih antivirusnih lekova za prevenciju i lečenje dugotrajnog kovida, kao i istraživanje novih.
Na primer, jedan takav potencijalni lek mogao bi da bude lek za dijabetes metformin, za koji se pokazalo da ima dvostruki pozitivan efekat kod dugotrajnog kovid-19.
Posledice saznanja o uzroku dugog kovida
Ideja o "dugotrajnoj infekciji" kao doprinositelju ili čak pokretaču dugog kovida mogla bi pomoći da se razjasni stanje u očima šire zajednice i poveća svest u široj javnosti, kao i među medicinskim radnicima.
Naime, kaže australijski tim, trebalo bi da poveća svest u zajednici o važnosti smanjenja stope reinfekcija. Ističu da rizik od dugotrajnog kovida ne nosi samo prva infekcija, već i svaka naredna.
Podsećaju nas da je dugi kovid uobičajen i da nije ograničen samo na ljude sa visokim rizikom od teške akutne bolesti, već pogađa sve starosne grupe.
Ovde je zanimljivo da je studija objavljena u MJA pokazala da je najveći uticaj dugog kovida zabeležen kod ljudi starosti od 30 do 49 godina.
Nova studija objavljena u časopisu The Lancet eClinical Medicine pokazala je da je vakcinacija povezana sa manjim rizikom od dugotrajnog kovida nakon tri, šest i 12 meseci kod starije dece, kao i manjim rizikom od reinfekcije.
Pročitaj još
Preporuke za zaštitu
Na osnovu svega navedenog, autori su izneli nekoliko ključnih preporuka.
Za sada, ističu, svi bi trebalo da smanjimo svoju izloženost virusu koristeći dostupne alate:
- obezbeđivanje čistog vazduha u zatvorenim prostorima provetravanjem prostorija ili ventilacijom
- korišćenje kvalitetnih maski u situacijama kada nismo sigurni u kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima ili u gužvi
- testiranje i lečenje u slučaju pozitivnog testa, a pogođeni treba da vode računa i o zaštiti drugih nošenjem maski, boravkom kod kuće i provetravanjem prostora
- vakcinacija buster dozama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Mapirane mutacije koje pokreću Alchajmerovu bolest
16.06.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali kako se tačno pokreće formiranje amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
EU ima plan da drastično podigne cenu cigareta
15.06.2025.•
4
Pušačima u Evropskoj uniji preti značajan udar. Kako piše nemački Bild, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen poziva zemlje članice da znatno povećaju poreze na duvan.
.jpg "Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?")
Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?
14.06.2025.•
4
Na vrhuncu epidemije tuberkuloze u 19. veku, lekari su počeli da savetuju ljude da izlaze napolje kako bi pobegli od "lošeg vazduha" u svojim domovima.
Zabrinjavajuća statistika: U Srbiji od raka pluća svaki dan umre 13 osoba
14.06.2025.•
6
Svaka treća punoletna osoba u Srbiji puši, a svaki deseti osnovac je aktivni pušač, a to su podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
U Srbiji oko 400 obolelih od cistične fibroze: Novi inovativni lek stiže u avgustu
14.06.2025.•
0
U Srbiji trenutno ima oko 400 pacijenata obolelih od cistične fibroze, u avgustu bi trebalo da bude dostupan novi lek koji će, samo jednom tabletom dnevno, svesti simptome bolesti na minimum.
Pogledajte koje su razlike između netolerancije na gluten i celijakije
13.06.2025.•
0
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Najgora jutarnja navika prema rečima kardiologa
13.06.2025.•
2
Kako započnemo dan često određuje kako će izgledati ono što sledi – posebno kada je u pitanju zdravlje našeg srca.
Trendovi nege kože koji su popularni na TikToku mogu da budu štetni
13.06.2025.•
0
Autori studije sa Nortvesten univerziteta ukazuju da trendovi nege kože popularni na TikToku, koji podrazumevaju korišćenje velikog broja proizvoda mogu da naštete koži mladih devojaka i tinejdžerki.
Kako crna čokolada pomaže u prevenciji demencije?
13.06.2025.•
2
Kako populacija stari, borba protiv neurodegenerativnih bolesti postaje prioritet savremene medicine.
Hlor u bazenu može oštetiti oči: Evo kako utiče i koji su saveti stručnjaka
12.06.2025.•
0
Bazeni su odličan način za osveženje tokom toplih dana, ali upotreba hlora u njima može imati neželjene posledice, naročito po zdravlje očiju.
U Toskani izvršena prva eutanazija obolele osobe
11.06.2025.•
0
Neimenovana osoba koja je patila od Parkinsonove bolesti postala je prva osoba koja je umrla putem potpomognutog samoubistva u okviru novog zakona o eutanaziji u Toskani.
Najbolje metode za lečenje rozacee i poboljšanje teksture kože - zbogom crvenilu i flekama
11.06.2025.•
0
Leto je pred vratima, radujemo se lepom i sunčanom vremenu i maštamo o moru, plaži i sunčanju.
Regulator EU upozorio: Tri leka mogu uzrokovati gubitak vida
08.06.2025.•
1
Kontrolom lekova koji sadrže semaglutid, aktivni sastojak u lekovima "ozempik", "vegovi" i "ribelsus", utvrđeno je da imaju "veoma retku" nuspojavu gubitka vida.
Studija pokazala: Žene koje ujutru piju kafu su zdravije i u sedamdesetim godinama
08.06.2025.•
0
Žene koje ujutru piju kafu su zdravije i u svojim kasnim sedamdesetim godinama i kasnije, pokazuju rezultati američke studije koja je sprovedena tokom 30 godina.
Kako ublažiti valunge u perimenopauzi: Važna ishrana i način života
07.06.2025.•
0
Valunzi su jedan od najneprijatnijih simptoma perimenopauze, ali uz nekoliko pametnih prilagođavanja ishrane i načina života, moguće ih je ublažiti i vratiti osećaj ravnoteže u sopstvenom telu.
Kako da znate da li privlačite komarce: Miris kokosa može da pomogne u odbrani
07.06.2025.•
0
Komarci su insekti koji, osim što su dosadni, mogu biti prenosnici raznih bolesnih, a utvrđeno je i šta može da pomogne u odbrani od ovih napasti.
Naučnici testirali uticaj kreatina kod Alchajmerove bolesti: Zabeleženi bolja pažnja i čitanje
07.06.2025.•
0
Iako se kreatin najčešće povezuje sa sportom i razvojem mišićne mase, sve više naučnih istraživanja ukazuje na to da bi ovaj suplement mogao imati i druge korisne efekte.
Dete u Holandiji završilo u komi nakon što je jelo "Haribo" bombone sa kanabisom
04.06.2025.•
4
Jedno dete je palo u komu nakon što je jelo "Haribo" bombone koje su, kako se ispostavilo, sadržale kanabis, potvrdila je bolnica "Ziekenhuisgroep Twente" u Holandiji.
Uživajte u letu bez naočara i sočiva uz pomoć SmartSight procedure
02.06.2025.•
0
Zamislite leto bez zamagljenih naočara. Bez brige da li će vam voda ući u oči ili sočiva ispasti u talasima.
Kako da prestanete da budete tako strogi prema sebi
01.06.2025.•
0
Ako se prijatelj bori sa velikim izazovom ili se oseća poraženo, obično je naš prvi instinkt da ponudimo reči utehe i razumevanja.
Predugo sedenje na wc šolji može biti opasno po zdravlje
01.06.2025.•
1
Lekari upozoravaju da postoji granica koliko dugo možemo da sedimo na wc šolji pre nego što to postane štetno za naše zdravlje.
Komentari 1
Željo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar