Uzrok dugog kovida je konačno otkriven: Može se sprečiti i lečiti

Autor: Index.hr

Život

23.12.2024.

22:50 > 18:03

Tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Tokom pandemije kovida naučnicima je postalo jasno da neki simptomi bolesti ipak opstaju kod značajnog broja ljudi koji su se oporavili od infekcije, piše Index.hr.

Ovaj fenomen se naziva dugi kovid, a odnosi se na stanje u kome simptomi traju tri meseca ili duže od početka bolesti.

Simptomi uključuju umor, probleme sa koncentracijom, bolove u mišićima i zglobovima, kratak dah, glavobolje, poremećaje sna i kognitivna oštećenja kao što je "magla u mozgu".

Stanje koje pogađa stotine miliona ljudi

Ovo stanje može uticati na ljude svih uzrasta, bez obzira na težinu početne infekcije, a procenjuje se da se razvija kod 5-10% zaraženih. Štaviše, podaci pokazuju da deca nisu pošteđena dugog kovida. Procenjuje se da je samo u SAD oko 5,8 miliona dece zaraženo dugotrajnim kovidom.

Njegova globalna rasprostranjenost se procenjuje na nekoliko stotina miliona.

Potraga za uzrokom dugog kovida

Do nedavno nije bilo jasno šta uzrokuje ove produžene simptome. Da bi objasnili dugi kovid, naučnici su predložili nekoliko bioloških mehanizama koji uključuju imunološku i inflamatornu disfunkciju, disbiozu mikrobiote, autoimunost, endotelnu disfunkciju, abnormalnu neurološko signaliziranje, reaktivaciju endogenih herpesvirusa i perzistentnost koronavirusa.

Virusna perzistencija

Međutim, u članku objavljenom u najnovijem izdanju Medicinskog žurnala Australije (MJA), tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.

Relativno rano u pandemiji je uočeno da kod nekih ljudi virus SARS-CoV-2, ili barem ostaci virusa, mogu da opstanu u različitim tkivima i organima tokom dužeg vremenskog perioda. Ovaj fenomen je poznat kao "virusna perzistencija".

Iako je dugotrajno prisustvo rezidualnih virusnih fragmenata u telima nekih ljudi sada dobro utvrđeno, ostaje manje jasno da li još uvek postoje živi virusi u telima onih koji su se oporavili, a ne samo u njihovim rezidualnim delovima, i ako postoje, da li su oni pravi uzrok dugotrajnog kovida.

Zašto je važno znati uzrok?

Autori novog rada iz MJA ističu da je ova razlika ključna jer živi virus može biti ciljan specifičnim antivirusnim pristupima na način na koji "mrtvi" virusni fragmenti ne mogu.

Perzistentnost virusa ima dve značajne implikacije:

1. Kada se javi kod nekih osoba sa jako oslabljenim imunitetom, može postati izvor novih i značajno drugačijih varijanti, kao što je JN.1.

2. Ima potencijal da nastavi da izaziva simptome kod mnogih ljudi u opštoj populaciji dugo nakon akutne bolesti.

Potvrda teze o upornoj infekciji

Iako ne postoji nijedno istraživanje koje nepobitno direktno potvrđuje da je uporni virus uzrok dugog kovida, brojna nedavna istraživanja snažno ukazuju na takav zaključak.

Na primer, pregledna studija objavljena u februaru u časopisu Nature pokazala je da veliki broj ljudi sa blagim simptomima kovida-19 doživljava produženi period izlučivanja genetskog materijala virusa, tzv. virusna RNK, iz respiratornog trakta. Oni sa upornim izlučivanjem ove virusne RNK, što gotovo sigurno implicira prisustvo živog virusa, imali su 50% veći rizik od razvoja dugotrajnog kovida.

Neke druge studije su otkrile replikaciju virusne RNK i proteina u krvnim tečnostima pacijenata godinama nakon početne infekcije, što je znak da se virus verovatno replicira duže vreme u nekim skrivenim rezervoarima u telu, što može uključivati krvne ćelije.

Još jedna studija, objavljena u časopisu The Lancet Infectious Diseases, otkrila je virusnu RNK na deset različitih mesta u tkivima i uzorcima krvi u periodu od jednog do četiri meseca nakon akutne infekcije. Utvrđeno je da je rizik od dugotrajnog kovida četiri meseca nakon infekcije veći kod onih sa uporno pozitivnom virusnom RNK.

Isto istraživanje je takođe dalo naznake o tome gde u telu virus može da se zadrži. Gastrointestinalni trakt se pokazao kao jedna od ključnih oblasti.

Konačno, studija objavljena nedavno u časopisu Clinical Microbiology and Infection takođe je potvrdila da uporno prisustvo virusa povećava verovatnoću dugog kovida.

Australijski naučnici, autori nove studije objavljene u AMJ, istakli su u časopisu Conversation da formalni dokazi da virus SARS-CoV-2 može ostati u telu godinama, sposoban za replikaciju, još uvek nedostaju.

Oni objašnjavaju da je razlog tome taj što je tehnički izazovno izolovati živi virus iz rezervoara u telu gde se virus "skriva".

Uprkos tome, oni veruju da sada postoji dovoljno ubedljivih kumulativnih dokaza da živi virusi izazivaju dugotrajnu akciju na toj osnovi.

Mogući lekovi

Tim smatra da bi, na osnovu postojećih saznanja, trebalo ubrzati testiranje poznatih antivirusnih lekova za prevenciju i lečenje dugotrajnog kovida, kao i istraživanje novih.

Na primer, jedan takav potencijalni lek mogao bi da bude lek za dijabetes metformin, za koji se pokazalo da ima dvostruki pozitivan efekat kod dugotrajnog kovid-19.

Posledice saznanja o uzroku dugog kovida

Ideja o "dugotrajnoj infekciji" kao doprinositelju ili čak pokretaču dugog kovida mogla bi pomoći da se razjasni stanje u očima šire zajednice i poveća svest u široj javnosti, kao i među medicinskim radnicima.

Naime, kaže australijski tim, trebalo bi da poveća svest u zajednici o važnosti smanjenja stope reinfekcija. Ističu da rizik od dugotrajnog kovida ne nosi samo prva infekcija, već i svaka naredna.

Podsećaju nas da je dugi kovid uobičajen i da nije ograničen samo na ljude sa visokim rizikom od teške akutne bolesti, već pogađa sve starosne grupe.

Ovde je zanimljivo da je studija objavljena u MJA pokazala da je najveći uticaj dugog kovida zabeležen kod ljudi starosti od 30 do 49 godina.

Nova studija objavljena u časopisu The Lancet eClinical Medicine pokazala je da je vakcinacija povezana sa manjim rizikom od dugotrajnog kovida nakon tri, šest i 12 meseci kod starije dece, kao i manjim rizikom od reinfekcije.

Preporuke za zaštitu

Na osnovu svega navedenog, autori su izneli nekoliko ključnih preporuka.

Za sada, ističu, svi bi trebalo da smanjimo svoju izloženost virusu koristeći dostupne alate:

- obezbeđivanje čistog vazduha u zatvorenim prostorima provetravanjem prostorija ili ventilacijom

- korišćenje kvalitetnih maski u situacijama kada nismo sigurni u kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima ili u gužvi

- testiranje i lečenje u slučaju pozitivnog testa, a pogođeni treba da vode računa i o zaštiti drugih nošenjem maski, boravkom kod kuće i provetravanjem prostora

- vakcinacija buster dozama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Covid19 uzroci dugog kovida

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Željo

24.12.2024 • 03:48

Samo buster doze nam mogu pomoći, sve ostalo su pomoćna sredstva.

12 9 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.