Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Foto: Pixabay
Pravi veliki zaključak je da ne postoji nikakav prirodni zakon koji bi diktirao opadanje kognitivnih sposobnosti sa godinama, pod uslovom da ih stalno koristimo, piše RTS.
Do sada je vladao konsenzus da kognitivne veštine prilično počinju da opadaju još od 30. godine, ako ne i ranije.
Ova granica je utvrđena tako što su testirani ljudi različite starosti u datom trenutku, a rezultati su pokazivali da oni koji imaju 40 godina, ne rade tako dobro testove iz matematike ili pismenosti, kao ljudi koji imaju 30, a oni od 50 ne rade tako dobro kao oni koji imaju 40 godina, objašnjava Ludger Vesman, profesor ekonomije na Univerzitetu u Minhenu i direktor IFO Centra za ekonomiju obrazovanja.
Tako je ustanovljeno da čim navršimo 30 godina naše kognitivne sposobnosti počinju da opadaju.
Sve vrste kognitivnih veština, matematičkih veština, veština čitanja, naučnih veština, pokazale su se kao izuzetno važne za ekonomski prosperitet, kako pojedinaca, tako i u smislu dugoročnog ekonomskog rasta čitavih ekonomija.
"U tom slučaju, ako je ovaj obrazac opadanja zaista pravi efekat starosti, to je zaista zabrinjavajući fenomen za društva sa populacijom koja brzo stari, kao što mnoge industrijalizovane ekonomije trenutno imaju", napominje Vesman u intervjuu za Gardijan.
Ako to znači da nivo veština stanovništva, posebno radno sposobnog, vremenom opada zbog starenja, onda bi trebalo da budemo zabrinuti za opšti prosperitet naših zemalja, posebno što je radni vek produžen do kasnih šezdesetih, pa i duže.
Metodologija istraživanja dala lažnu sliku
Profesor Vesman navodi da je problem sa postojećim studijama u tome što je u datom trenutku upoređivano kako ljudi koji imaju 50 godina rade u poređenju sa ljudima koji imaju 40 godina, na primer.
"Ali problem je u tome što su to različite kohorte, a ljudi koji imaju 50 godina možda su samo imali različita iskustva u smislu školovanja, ali i u smislu sveukupne deprivacije. I tako nikad ne znate da li su ljudi koji danas imaju 50 godina dobar pokazatelj kako bi ljudi koji danas imaju 40 izgledali za 10 godina", objašnjava Vesman.
Zato je u Programu za međunarodnu procenu kompetencija odraslih u velikom broju zemljama sprovedeno istraživanje sa testovima iz matematike i pismenosti reprezentativnim uzorcima odrasle populacije.
Nemačka je za razliku od ostalih zemalja sprovela longitudinalnu studiju i testirali iste ljude u određenim vremenskim razmacima od nekoliko godina.
"Na taj način smo mogli da posmatramo kako su se veštine pojedinaca promenile tokom vremena, a ne da poredimo različite ljude u jednom trenutku. A zanimljiva stvar je što nam ovo daje potpuno drugačiju sliku od preseka", ističe profesor Vesman.
Takođe, u ovom istraživanju je mereno i koliko često ispitanici koriste određene veštine.
Subjekti su davali podatke o tome šta rade na poslu i kod kuće. Zatim koliko često čitaju uputstva za rad, koliko često čitaju pisma ili e-poruke, novine, knjige i tako dalje. U slučaju matematičkih veština pitani su koliko često moraju da izračunavaju cene, koriste razlomke, koriste kalkulator i pripremaju grafikone i tabele.
Moguće je da ne dođe do pada kognitivnih veština i do 65 godina
Na osnovu tih podataka konstruisan je indeks koliko često različiti ljudi koriste matematičke veštine i koliko često čitaju kod kuće i na poslu.
"Došli smo do dva glavna rezultata. Dakle, pre svega, prosečne veštine su se snažno povećale u četrdesetim godinama. Ako pogledate rezultate istih ljudi tokom vremena, čak i u četrdesetim godinama ljudi nastavljaju da povećavaju svoje veštine i onda nakon toga vidimo blago opadanje veštine pismenosti i nešto veći pad matematičkih veština, iako čak ni u matematici to ne ide ispod nivoa. A kod onih koji često koriste pomenute veštine, kod njih bukvalno nema pada, čak ni do 65. godine, do koje smo mogli da ih posmatramo", naglašava profesor.
U proseku, veća je verovatnoća da će takozvani "beli okovratnici" mnogo više koristiti veštine čitanja i matematike nego radnici sa "plavim okovratnicima".
Tako da se u grupi manuelnih radnika vidi očekivani obrazac pada. Ali čak i unutar ovih podgrupa, među belim okovratnicima ima onih koji često koriste ove veštine, i onih koji ih ne koriste. Isti sličaj je i kod manuelnih radnika.
"To čini ogromnu razliku. Dakle, ako ste zaposleni, ali i dalje koristite veštine relativno često, one zapravo neće pasti čak ni do 65. godine", naglašava profesor Vesman.
Pročitaj još
Žene ranije gube matematičke veštine
Kada je u pitanju čitanje, ne vide se bilo kakve razlike između muškaraca i žena, ali postoji vidna razlika u pogledu matematičkih veština.
Zapravo, muškarci češće koriste matematičke veštine nego žene, ali to zapravo može samo da objasni neke od razlika u tome kako se njihove veštine zapravo menjaju tokom njihovog života, pri čemu se vidi da zapravo muške veštine ne opadaju čak ni u srednjim godinama, dok matematičke veštine kod žena opadaju mnogo snažnije i u ranijim godinama.
"Mislim da je pravi veliki zaključak da ne postoji nikakav prirodni zakon koji bi diktirao opadanje veština sa godinama. Ono što vidimo je zapravo, u proseku, veštine se zapravo povećavaju do četrdesetih godina, a onda nakon toga, zaista jako zavisi od toga da li koristite svoje veštine, tako da stalno izazivate ono što radite. Ako ih ne koristiš, izgubićeš ih. To je glavni zaključak", dodaje Vesman.
Specifičnosti obrasca kod žena zapravo ostaju zagonetka za i za istraživače, napominje profesor. Ali ako se pogleda zastupljenost muškaraca u profesijama kao što je inženjerstvo, mašinstvo, građevina i slično, koje zahtevaju matematičke veštine, onda bi to moglo da objasni deo ovog rodnog obrasca.
"U osnovi, ono što podaci pokazuju jeste da gubite ono što ne koristite. To zaista znači da treba da vežbamo svoje veštine čitanja i matematičke veštine. I dokle god to radimo, verovatno ne moramo da se plašimo da će snaga našeg mozga opasti bar do 65. godine sudeći prema našim podacima", zaključuje profesor Ludger Vesman.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici stvorili "univerzalni bubreg" - mogao bi da odgovara bilo kojoj krvnoj grupi
19.10.2025.•
0
Tim naučnika iz Kanade i Kine uspeo je da stvori "univerzalni bubreg" koji bi mogao da se koristi za transplantaciju kod pacijenata bilo koje krvne grupe.
Slovenci na referendumu odlučuju o zakonu o eutanaziji
19.10.2025.•
1
Slovenački parlament raspisao je za 23. novembar referendum o zakonu o pomoći pri dobrovoljnom prekidu života.
Otkriven gen koji izaziva redak oblik dijabetesa samo kod beba
19.10.2025.•
0
Naučnici su otkrili da je jedan gen uzročnik retkog oblika dijabetesa koji se javlja isključivo kod beba, a čije mutacije mogu da onesposobe i na kraju unište ćelije koje proizvode insulin.
Mesec borbe protiv raka dojke: Mamografija ključ ranog otkrivanja
18.10.2025.•
0
Oktobar mesec širom sveta obeležava se kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke.
Batut: Više od 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu prethodne nedelje
18.10.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 6. do 12 oktobra zabeleženo 7.205 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Univerziteti u Novom Sadu i Osijeku zajednički u borbi protiv karcinoma otpornih na poznate lekove
17.10.2025.•
0
Danas je u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu održan radni sastanak u okviru projekta Development of Anticancer Agents for Drug-Resistant Cancers (DAADRAC), koji se realizuje od 1. jula 2024. do 31. decembra 2025.
Nova studija otkrila: Vakcina protiv raka blokira razvoj više vrsta tumora kod miševa
17.10.2025.•
0
Vakcina protiv raka nove generacije mogla bi efikasno sprečiti razvoj više vrsta karcinoma, s uspešnošću do 88 odsto kod određenih tipova tumora, pokazalo je američko istraživanje sprovedeno na laboratorijskim miševima.
U Srbiji više od polovine građana ima prekomernu težinu
16.10.2025.•
6
Srbija se suočava sa alarmantnim zdravstvenim izazovom - više od polovine odrasle populacije ima prekomernu težinu, dok je gotovo četvrtina stanovništva gojazna.
Hiljade ljudi u Britaniji tužilo "Džonson i Džonson" zbog bebi pudera sa azbestom
16.10.2025.•
0
Protiv američke kompanije "Džonson i Džonson" u Velikoj Britaniji je podneta velika tužba, koja se odnosi na 3.000 ljudi.
Akcija besplatne provere sluha u Novom Sadu
15.10.2025.•
0
Tokom života dešava se dosta važnih trenutaka u kojima želimo da budemo maksimalno prisutni i da ih zapamtimo.
EU planira zabranu filter i e-cigareta
15.10.2025.•
12
Filter i elektronske cigarete uskoro bi mogle biti istorija u EU, jer Savet EU namerava da sledi predlog Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i planira njihovu zabranu, piše austrijski dnevni list Hojte.
SZO: Alkohol izaziva najmanje sedam vrsta kancera, EU najpogođenija
14.10.2025.•
9
Evropska unija (EU) je podregion sa najvećom konzumacijom alkohola na svetu, gde je kancer sada i vodeći uzrok smrti, navedeno je u izveštaju.
Od gripa u Srbiji obolelo više od 6.000 ljudi: Među bolesnima najviše dece
14.10.2025.•
0
U Srbiji su od 29. septembra do 5. oktobra zabeležena 6.193 slučaja oboljenja slična gripu, objavio je Institut "Batut".
Privredna komora: Falsifikovano više od 50 odsto lekova koji se prodaju preko interneta
13.10.2025.•
1
Više od 50 odsto lekova koji se u svetu prodaju putem interneta je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, falsifikovano, a 10 odsto svih lekova u prometu je lažno, ukazala je Privredna komora Srbije.
SZO: Svaka šesta infekcija otporna na antibiotike
13.10.2025.•
0
Prema danas objavljenom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), otpornost infekcija na često korišćene lekove porasla je za više od 40 procenata za poslednjih pet godina.
Hirurg bio u Beogradu, pacijent u Belgiji: Izvedena operacija na daljinu uz pomoć robota
13.10.2025.•
4
Prva robotski asistirana telehirurška operacija na našim prostorima danas je izvedena u Kliničkom centru Srbije (KCS), pri kojoj se pacijent nalazio u bolnici u Belgiji, a hirurg koji je vodio intervenciju - u Beogradu.
Tumor veličine glave nakon 16 godina uklonjen muškarcu u Rusiji
12.10.2025.•
0
Muškarac star 65 godina iz Voronježa, Rusija, operisan je nakon što je 16 godina nosio ogroman tumor na potiljku, gotovo veličine druge glave.
Španija legalizovala medicinski kanabis za bolničku upotrebu
12.10.2025.•
1
U odluci koju mnogi nazivaju istorijskom, španska vlada je zvanično legalizovala upotrebu medicinskog kanabisa u okviru državnih bolnica.
Mladi zbog elektronskih cigareta sve više zavisni od nikotina: Preko 100 miliona ljudi vejpuje
11.10.2025.•
2
Više od 100 miliona ljudi širom sveta, uključujući najmanje 15 miliona dece uzrasta od 13 do 15 godina, trenutno koristi elektronske cigarete, prema novom upozorenju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Zbog čega treba češće jesti bundevu: Dobra za imunitet, vid, vitku liniju
11.10.2025.•
1
Vrsta zimske tikvice iz porodice cucurbitaceae, ima malo kalorija, ali je bogata hranljivim materijama, vitaminima, mineralima i antioksidansima.
Zelić: Falsifikovani lekovi godišnje odnesu 700.000 života u svetu
11.10.2025.•
0
Prodaja falsifikovanih lekova je najbrže rastuća i druga najprofitabilnija kriminalna aktivnost u svetu, koja godišnje odnese 700.000 života, kaže predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije Pavle Zelić.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar