Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Foto: Pixabay
Pravi veliki zaključak je da ne postoji nikakav prirodni zakon koji bi diktirao opadanje kognitivnih sposobnosti sa godinama, pod uslovom da ih stalno koristimo, piše RTS.
Do sada je vladao konsenzus da kognitivne veštine prilično počinju da opadaju još od 30. godine, ako ne i ranije.
Ova granica je utvrđena tako što su testirani ljudi različite starosti u datom trenutku, a rezultati su pokazivali da oni koji imaju 40 godina, ne rade tako dobro testove iz matematike ili pismenosti, kao ljudi koji imaju 30, a oni od 50 ne rade tako dobro kao oni koji imaju 40 godina, objašnjava Ludger Vesman, profesor ekonomije na Univerzitetu u Minhenu i direktor IFO Centra za ekonomiju obrazovanja.
Tako je ustanovljeno da čim navršimo 30 godina naše kognitivne sposobnosti počinju da opadaju.
Sve vrste kognitivnih veština, matematičkih veština, veština čitanja, naučnih veština, pokazale su se kao izuzetno važne za ekonomski prosperitet, kako pojedinaca, tako i u smislu dugoročnog ekonomskog rasta čitavih ekonomija.
"U tom slučaju, ako je ovaj obrazac opadanja zaista pravi efekat starosti, to je zaista zabrinjavajući fenomen za društva sa populacijom koja brzo stari, kao što mnoge industrijalizovane ekonomije trenutno imaju", napominje Vesman u intervjuu za Gardijan.
Ako to znači da nivo veština stanovništva, posebno radno sposobnog, vremenom opada zbog starenja, onda bi trebalo da budemo zabrinuti za opšti prosperitet naših zemalja, posebno što je radni vek produžen do kasnih šezdesetih, pa i duže.
Metodologija istraživanja dala lažnu sliku
Profesor Vesman navodi da je problem sa postojećim studijama u tome što je u datom trenutku upoređivano kako ljudi koji imaju 50 godina rade u poređenju sa ljudima koji imaju 40 godina, na primer.
"Ali problem je u tome što su to različite kohorte, a ljudi koji imaju 50 godina možda su samo imali različita iskustva u smislu školovanja, ali i u smislu sveukupne deprivacije. I tako nikad ne znate da li su ljudi koji danas imaju 50 godina dobar pokazatelj kako bi ljudi koji danas imaju 40 izgledali za 10 godina", objašnjava Vesman.
Zato je u Programu za međunarodnu procenu kompetencija odraslih u velikom broju zemljama sprovedeno istraživanje sa testovima iz matematike i pismenosti reprezentativnim uzorcima odrasle populacije.
Nemačka je za razliku od ostalih zemalja sprovela longitudinalnu studiju i testirali iste ljude u određenim vremenskim razmacima od nekoliko godina.
"Na taj način smo mogli da posmatramo kako su se veštine pojedinaca promenile tokom vremena, a ne da poredimo različite ljude u jednom trenutku. A zanimljiva stvar je što nam ovo daje potpuno drugačiju sliku od preseka", ističe profesor Vesman.
Takođe, u ovom istraživanju je mereno i koliko često ispitanici koriste određene veštine.
Subjekti su davali podatke o tome šta rade na poslu i kod kuće. Zatim koliko često čitaju uputstva za rad, koliko često čitaju pisma ili e-poruke, novine, knjige i tako dalje. U slučaju matematičkih veština pitani su koliko često moraju da izračunavaju cene, koriste razlomke, koriste kalkulator i pripremaju grafikone i tabele.
Moguće je da ne dođe do pada kognitivnih veština i do 65 godina
Na osnovu tih podataka konstruisan je indeks koliko često različiti ljudi koriste matematičke veštine i koliko često čitaju kod kuće i na poslu.
"Došli smo do dva glavna rezultata. Dakle, pre svega, prosečne veštine su se snažno povećale u četrdesetim godinama. Ako pogledate rezultate istih ljudi tokom vremena, čak i u četrdesetim godinama ljudi nastavljaju da povećavaju svoje veštine i onda nakon toga vidimo blago opadanje veštine pismenosti i nešto veći pad matematičkih veština, iako čak ni u matematici to ne ide ispod nivoa. A kod onih koji često koriste pomenute veštine, kod njih bukvalno nema pada, čak ni do 65. godine, do koje smo mogli da ih posmatramo", naglašava profesor.
U proseku, veća je verovatnoća da će takozvani "beli okovratnici" mnogo više koristiti veštine čitanja i matematike nego radnici sa "plavim okovratnicima".
Tako da se u grupi manuelnih radnika vidi očekivani obrazac pada. Ali čak i unutar ovih podgrupa, među belim okovratnicima ima onih koji često koriste ove veštine, i onih koji ih ne koriste. Isti sličaj je i kod manuelnih radnika.
"To čini ogromnu razliku. Dakle, ako ste zaposleni, ali i dalje koristite veštine relativno često, one zapravo neće pasti čak ni do 65. godine", naglašava profesor Vesman.
Pročitaj još
Žene ranije gube matematičke veštine
Kada je u pitanju čitanje, ne vide se bilo kakve razlike između muškaraca i žena, ali postoji vidna razlika u pogledu matematičkih veština.
Zapravo, muškarci češće koriste matematičke veštine nego žene, ali to zapravo može samo da objasni neke od razlika u tome kako se njihove veštine zapravo menjaju tokom njihovog života, pri čemu se vidi da zapravo muške veštine ne opadaju čak ni u srednjim godinama, dok matematičke veštine kod žena opadaju mnogo snažnije i u ranijim godinama.
"Mislim da je pravi veliki zaključak da ne postoji nikakav prirodni zakon koji bi diktirao opadanje veština sa godinama. Ono što vidimo je zapravo, u proseku, veštine se zapravo povećavaju do četrdesetih godina, a onda nakon toga, zaista jako zavisi od toga da li koristite svoje veštine, tako da stalno izazivate ono što radite. Ako ih ne koristiš, izgubićeš ih. To je glavni zaključak", dodaje Vesman.
Specifičnosti obrasca kod žena zapravo ostaju zagonetka za i za istraživače, napominje profesor. Ali ako se pogleda zastupljenost muškaraca u profesijama kao što je inženjerstvo, mašinstvo, građevina i slično, koje zahtevaju matematičke veštine, onda bi to moglo da objasni deo ovog rodnog obrasca.
"U osnovi, ono što podaci pokazuju jeste da gubite ono što ne koristite. To zaista znači da treba da vežbamo svoje veštine čitanja i matematičke veštine. I dokle god to radimo, verovatno ne moramo da se plašimo da će snaga našeg mozga opasti bar do 65. godine sudeći prema našim podacima", zaključuje profesor Ludger Vesman.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar