Reč stručnjaka: Da li je važno koje probiotike unosimo?
Odavno već znamo da je naš organizam naseljen dobrim bakterijama i gljivicama - probioticima.
Foto: 021.rs (Sonja Stojiljković/Privatna arhiva)
Svi oni zajedno čine našu mikrobiotu, a uloga im je da nas čuvaju od loših mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica) koji nas napadaju. Važno je znati i da su svi ovi mikroorganizmi u ravnoteži – ima ih toliko da jedni drugima ne smetaju, a da mi, kao domaćini, imamo koristi od njih.
Nažalost, savremenim načinom života i uticajem različitih faktora ova prirodna ravnoteža se može poremetiti i dovesti do stanja disbioze. Sastav crevne mikrobiote podložan je stalnim promenama u skladu sa našom ishranom, unetim lekovima, našim imunitetom, starosnom dobi.
Mnoge bolesti, uključujući zapaljenjske bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis), ali i metabolički poremećaji kao što su gojaznost i dijabetes tipa II, takođe su povezani sa neravnotežom koja može dovesti do nepovoljnih zdravstvenih ishoda kako kratkoročno, tako i dugoročno, uz potencijalno povećanje rizika od raznih neinfektivnih bolesti i poremećaja, kao što su atopija (poput ekcema i astme), zapaljenske bolesti creva, neurološki poremećaji, pa čak i poremećaji ponašanja.
Novija istraživanja pokazuju da i povišen krvni pritisak, kao i neke vrste raka mogu u osnovi biti povezane sa disbiozom. Zato je važno da osobe koje imaju povišen krvni pritisak, pored terapije koju je propisao kardiolog ili internista, uzimaju i probiotski preparat i da na taj način očuvaju balans u crevima.
Kada je mikrobiota u ravnoteži, dobre bakterije se međusobno pomažu i sprečavaju da se u organizmu stvaraju supstance koje mogu izazvati zapaljenjsku reakciju. Ako se ova ravnoteža naruši, dolazimo u situaciju da se pojačava zapaljenje sluzokože ili kože, postajemo podložniji delovanju iritanasa, alergena i loših bakterija, što može imati ulogu u nastanku nekih alergijskih reakcija ili autoimunih bolesti.
Hrana i piće koju konzumiramo takođe utiču na mikrobiotu i mogu izazvati disbiozu. Hronična konzumacija hrane sa visokim procentom zasićenih masnih kiselina ili trans-masti, šećera, soli, proteina mesa, a sa druge strane smanjen unos dijetetskih vlakana sigurno dovodi do neravnoteže. Onda je jasno da savremeni način života, od koga ne možemo pobeći, zahteva da nekako reagujemo i pokušamo da se zaštitimo.
Za antibiotike je poznato da ubijaju loše ali i dobre bakterije i direktno mogu izazvati disbiozu. Ali i lekovi koje uzimamo zbog hroničnih bolesti, kao što su na primer inhibitori protonske pumpe, mogu nepovoljno uticati na sredinu u crevima u kojoj žive probiotske bakterije ili mogu smanjiti količinu prebiotika – supstanci kojima se one hrane. To takođe dovodi do neravnoteže.
Pročitaj još
Helicobacter pylori često je uzrok disbioze, a nedavne studije pokazale su da je terapija eradikacije ove bakterije mnogo uspešnija kada se koriste probiotici - Lactobacilli i Saccharomyces boulardii.
Ponovna ravnoteža crevne mikrobiote uspostavlja se mesecima nakon završenog tretmana antibioticima, uklanjanjem svih drugih iritativnih spoljašnjih faktora, odgovarajućom nutritivnom podrškom i kontinuiranom primenom probiotika.
AbelaPharm
A da li je važno koje probiotike unosimo?
Upotreba probiotika koji sadrže kombinaciju Saccharomyces boulardii i Lactobacilla dobila je značajnu preporuku stručne javnosti. Brojne studije i meta-analize potvrdile su njihovu efikasnost u lečenju i prevenciji dijareje povezane sa antibioticima kod dece i odraslih.
Značajna karakteristika Saccharomyces boulardii je to što je kvasnica, otporna na dejstvo svih antibiotika, što je čini posebno pogodnom za upotrebu tokom tretmana antibioticima kada su pacijenti u riziku od razvoja dijareje zbog disbioze.
Dokazi kažu da je pravovremenu primenu ovih probiotika idealno započeti kada i terapiju antibioticima ili unutar 48 sati, jer može efikasno ublažiti negativne efekte disbioze izazvane antibioticima. Ovaj pristup ne samo da pomaže u sprečavanju pojave dijareje, već takođe podržava oporavak i otpornost crevne mikrobiote.
U našoj zemlji postoji centar za naučno istraživački razvoj probiotika, Probiotic Excellence Center®. Usmeren je na istraživanje i razvoj probiotskih sojeva, kao i optimalnih kombinacija tih sojeva. Proizvod EnteroBiotik® je rezultat ovog istraživanja i predstavlja sinergističku kombinaciju probiotske gljivice Saccharomyces boulardii i probiotskih bakterija iz roda Lactobacilla. Efikasno rešava disbioze različitog uzroka, održava ravnotežu crevne flore i povećava otpornost na infekcije.
Autorka je mag. pharm. spec. Sonja Stojiljković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Istraživanje naučnika sa Harvarda: Ovu hranu jedu ljudi koji duže žive i zdravije stare
28.07.2025.•
5
Nova studija s Harvarda otkriva da usvajanje zdravijih prehrambenih navika u srednjoj životnoj dobi može značajno povećati šanse za dug i zdrav život.
Koje sve zdravstvene prednosti donosi redovno plivanje?
27.07.2025.•
1
Leto i voda idu ruku pod ruku, a plivanje je nesumnjivo jedna od najzdravijih aktivnosti koje možemo da radimo, bez obzira na godine ili nivo kondicije.
Veštački zaslađivači mogu da dovedu do ranijeg puberteta, pokazala naučna studija
23.07.2025.•
1
Veštački zaslađivači koji se nalaze u bezalkoholnim pićima i žvakaćim gumama mogli bi da izazovu prevremeni pubertet kod dece, pokazuje naučna studija sprovedena na Medicinskom fakultetu u Tajpeju.
Šta sve treba da znate pre nego što počnete da pijete kolagen?
22.07.2025.•
2
Kolagen je vrsta proteina, najzastupljeniji strukturni protein u telima životinja, uključujući i čoveka.
Doručak i zdravlje: Kako najvažniji obrok u toku dana utiče na nas?
22.07.2025.•
4
Svi znamo savet da je dobar doručak najvažniji obrok u danu. Ali da li to znači da nas ovaj obrok može učiniti zdravijima i mršavijima – ili je u pitanju nešto drugo?
Šta treba da znate pre odlaska na snimanje magnetnom rezonancom: Obratiti pažnju na tetovaže, nakit, proteze
21.07.2025.•
3
Tokom vikenda muškarac (61) u Njujorku tragično je preminuo nakon što ga je, usled jake magnetne sile, uvukao aparat magnetne rezonance u bolnici na Long Ajlendu.
Nova studija pokazuje: Evo zašto su neki ljudi "magneti" za komarce
21.07.2025.•
2
Ako imate osećaj da vas komarci uvek biraju, niste sami. Nova studija sa Univerziteta Rokfeler sugeriše da razlog može biti u hemijskom sastavu vaše kože.
Kako telo reaguje nakon što prestanemo da pijemo alkohol?
20.07.2025.•
14
Alkohol ima mnogo negativnih efekata na naše zdravlje, od kojih bi vas neki mogli iznenaditi. To uključuje kratkoročne efekte poput buđenja sa glavoboljom ili anksioznošću, do dugoročnih efekata, uključujući rak.
Prvi slučaj groznice Zapadnog Nila ove godine: U južnom Banatu
19.07.2025.•
0
Registrovan je prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila u ovoj sezoni u Srbiji, saopštio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
SZO: Evropa zaostaje u vakcinaciji dece
19.07.2025.•
3
Stopa vakcinacije dece u Evropi i Srednjoj Aziji je i tokom prošle godine ostala ispod nivoa iz perioda pre pandemije, pokazuju procene pokrivenosti objavljene u utorak.
Evropskim morima šire se opasne bakterije: Razlog su visoke temperature, lekari savetuju oprez
18.07.2025.•
0
U jeku letnje sezone i gužvi na evropskim plažama, zdravstveni stručnjaci su izdali važno upozorenje.
Jod je neophodan za decu i trudnice
18.07.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ističe da je "nedostatak joda u hrani u celom svetu najvažniji pojedinačni uzrok oštećenja mozga koji se može sprečiti".
Užina pre spavanja za bolji krvni pritisak: Evo šta savetuju stručnjaci
16.07.2025.•
2
Ako želite da podržite I očuvate zdravlje svog srca, posebno ako imate problema sa visokim krvnim pritiskom, odabir prave užine pred spavanje može imati pozitivan efekat.
Hronične upale – tihi neprijatelj organizma
16.07.2025.•
0
Hronične upale su zapaljenski procesi niskog intenziteta koji mogu tinjati u telu mesecima ili
godinama, često bez izraženih simptoma.
Naučnici kažu: Kad god počnete da se bavite fizičkom aktivnošću - znatno će uticati na dužinu života
15.07.2025.•
0
Redovna fizička aktivnost u odraslom dobu može smanjiti rizik od prerane smrti i do 40 odsto, pokazalo je opsežno istraživanje.
Koji su benefiti konzumiranja lubenice: Imuni sistem, hidratacija, snižava holesterol
14.07.2025.•
4
Lubenica nije samo neizostavan deo letnjih dana, već i izuzetno zdrava namirnica koja pruža brojne zdravstvene koristi.
Brzo hodanje korisno i nakon samo 10 minuta dnevno
14.07.2025.•
0
Hodanje je postalo jedan od najpopularnijih oblika fizičke aktivnosti jer je lako dostupno i blagotvorno za telo i um.
Tiha bolest, teška briga: Kako izgleda život sa demencijom?
13.07.2025.•
5
Starenje gotovo neizbežno prati demencija. Procenjuje se da je u Srbiji dementna svaka deseta osoba starija od 65 godina.
Redak slučaj: Muškarac u SAD umro od plućne kuge
13.07.2025.•
1
Stanovnik severne Arizone preminuo je od plućne kuge, saopštili su u petak američki zdravstveni zvaničnici, objavili su juče američki mediji.
Povećali se prosečna starost građana i očekivano trajanje života u Srbiji
13.07.2025.•
5
Procenjen broj stanovnika u Srbiji 1. januara ove godine iznosio je 6.567.783, a očekivano trajanje života kao i prosečna starost stanovništa se povećavaju, objavio je Republički zavod za statistiku.