Vitamin D igra glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, ali deluje i direktno na imunološki odgovor organizma.
Foto: 021.rs (Dr Snežana Baltić/Privatna arhiva)
Naše telo proizvodi ovaj vitamin pri izlaganju sunčevoj svetlosti, ali takođe ga unosimo i putem hrane. Međutim proizvodnja vitamina D može se smanjiti ili u potpunosti izostati tokom zimskih meseci.
Ozbiljan nedostatak vitamina D dovodi do nedovoljne mineralizacije kostiju, što dovodi do osteoporoze kod odraslih upozorava dr Snežana Baltić, specijalista interne medicine, subspecijalista reumatologije.
Osteoporoza je poremećaj gubitka koštane mase. Dovodi do povećanog rizika od preloma kostiju i to najčešće kuka i kičmenih pršljenova, ili neke druge kosti koja trpi veliko opterećenje. Smatra se "tihom bolešću" jer nema primetnih simptoma sve dok se ne javi prelom kostiju.
Najvećem riziku su izložene žene, naročito one sa niskom telesnom težinom. U grupu visokorizičnih spadaju i pušači, osobe koje preterano koriste alkohol, osobe sa istorijom preloma i nekim bolestima, uključujući reumatoidni artritis, dijabetes i bolesti paratiroidne žlezde.
Nakon ulaska u krv, kalcijum dospeva do kostiju, ali da bi se i ugradio u kosti neophodan je vitamin K2. U nedostatku vitamina K2, kalcijum se ne ugrađuje u kosti, ma koliko ga uzimali. Umesto toga, kalcijum odlazi u meka tkiva kao što su zglobovi, bubrezi, dojke i krvni sudovi. Posledice su dvostruke: porozne kosti podložne prelomima i naslage kalcijuma koje remete funkciju zglobova i drugih tkiva.
Kako vitamin K2 utiče na mineralizaciju kostiju?
Najnovija istraživanja su u potpunosti rasvetlila mehanizam izgradnje kostiju: protein zadužen za ugradnju kalcijuma u kost, tzv. osteokalcin, je taj koji "otključava kosti" za ulazak kalcijuma. Međutim, ovaj protein postaje aktivan i tek u prisustvu vitamina K2 i može vršiti svoju funkciju.
Drugim rečima, bez vitamina K2 kalcijum ostaje nedostupan našim kostima iako smo ga uneli dovoljno. Brojna klinička ispitivanja su to i potvrdila: vitamin K2 sprečava gubitak koštane mase, dok u nekim slučajevima čak i povećava koštanu masu kod osoba s osteoporozom.
Prikupljeni dokazi iz sedam japanskih ispitivanja pokazuju da suplementacija vitaminom K2 dovodi do smanjenja preloma kičmenih pršljenova od 60 procenata, kao i smanjenja preloma kuka i drugih preloma do 80 procenata. Druge studije su pokazale i da dodatak vitamina K2 omogućava efikasniju upotrebu vitamina D i smanjuje učestalost osteoporoze i do 25 procenata.
Ključna funkcija vitamina K2 je da "zgrabi" i ugradi kalcijum u kosti i u isto vreme "zaključa" meka tkiva i spreči ulazak kalcijuma. Znači, Vitamin K2 pomaže da se održi gustina kostiju istovremeno štiteći opasnih naslaga kalcijuma.
Vitamini K2 i D3, zajedno deluju i postižu maksimalan efekat samo kada se uzimaju zajedno. Oni su kao delovi slagalice, tj. mehanizam koji ne funkcioniše kada neki od elemenata nedostaje.
Kombinovanjem vitamina K2 i D3, koji deluju u sinergiji, ukupan rezultat je daleko superiorniji nego njihova pojedinačna upotreba.
Zbog toga preporučujem K2D3® VIVA preparat koji sadrži najbolje iskoristljiv oblik vitamina K2-MK7, kao i 2000 IJ vitamina D3 u jednoj soft gel kapsuli. Soft gel kapsula omogućava da naš organizam lakše preuzme unete vitamine, a mi možemo biti sigurni da će oni pravilno biti iskorišćeni – za jake kosti i vitalne zglobove, ali i za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
