Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše
Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.
Oni se obično povezuju sa "mišićnom memorijom", idejom da vaše telo može da zapamti kako da obavlja složene zadatke i, vremenom, nauči da ih radi automatski.
Ali da li vaši mišići zaista imaju memoriju? I kakvu ulogu ima vaš mozak?
Šta je "mišićna memorija"?
U popularnoj kulturi obično povezujemo "mišićnu memoriju" sa zadacima koje radimo, ili veštinama koje učimo, bez mnogo svesnog razmišljanja. To može uključivati vožnju bicikla, sviranje muzičkog instrumenta ili čak vezivanje pertli.
Međutim, kognitivni naučnici ovu vrstu memorije nazivaju "proceduralna memorija", a ne "mišićna memorija". I iako se tako ne čini, proceduralna memorija uključuje i naš mozak kao i naše mišiće, piše ScienceAlert.
Termin "mišićna memorija" može se koristiti i u doslovnijem smislu da opiše kako mišići deluju jače ili veće ako su prethodno trenirani.
Istraživanja podržavaju ovu ideju, sugerišući da prethodni trening može ubrzati rast mišića. To može da učini menjajući način na koji mišićne ćelije funkcionišu ili su strukturisane.
Međutim, naučnici još ne znaju tačno kako sve to funkcioniše. U svakom slučaju, čini se da ove promene ne omogućavaju mišićima da "čuvaju" uspomene ili informacije na isti način kao mozak.
Kako funkcioniše proceduralna memorija?
Naučnici opisuju proceduralnu memoriju kao vrstu "nedeklarativne memorije", što znači da je to memorija zasnovana na radnjama, a ne na rečima. To znači da može biti teško preneti veštine koje ste naučili kroz proceduralnu memoriju.
Na primer, zamislite da učite dete da vozi bicikl. Ako sami sednete na bicikl, lako je izvesti sve pravilne korake (držanje volana, penjanje na bicikl, okretanje pedala) u pravim trenucima.
Ali mnogo je teže opisati taj proces drugoj osobi, posebno ako koristite samo reči.
Istraživanja sugerišu da je ponavljanje najbolji i najbrži način da poboljšate svoju proceduralnu memoriju. Kada učimo novu veštinu, u početku je potrebno mnogo truda. To je zato što morate aktivno da kontrolišete svaku radnju kako biste bili sigurni da radite stvari na pravi način i u pravom redosledu.
Vremenom, ove veštine mogu postati toliko automatske da jedva razmišljate dok ih radite. Na primer, možete se odvesti kući, a da se ne sećate kojom rutom ste išli. To je zato što izvodite niz radnji koje ste radili stotinama puta ranije.
Održavanje proceduralne memorije zahteva da više delova vašeg mozga radi zajedno. To je zato što koristimo različite neuronske procese dok prelazimo sa aktivnog učenja veštine na automatsko delovanje.
Kada učite nešto novo, uglavnom koristite prefrontalne i fronto-parijetalne delove mozga. Oni su povezani sa pažnjom, memorijom i svesnim, napornim razmišljanjem.
Kada počnete da ponavljate i vežbate veštinu, umesto toga se oslanjate na senzomotorne krugove. Oni obrađuju senzorne informacije koje dobijate iz spoljnog sveta i pomažu vašem mozgu da odredi najbolji fizički odgovor.
Na taj način, ovi krugovi vam omogućavaju da obavljate složene zadatke uz manje svesnog napora.
Kakav je uticaj stanja kao što je demencija?
Ono što je fascinantno kod proceduralne memorije jeste da je ona u velikoj meri neosetljiva na kognitivni pad.
Za ljude sa demencijom ili drugim vrstama kognitivnog oštećenja, najteži zadaci su obično oni koji zahtevaju svesni napor. Međutim, oni često zadržavaju automatske veštine koje su razvili tokom života.
Zato možete upoznati ljude sa demencijom koji i dalje mogu da pletu ili plešu tango, uprkos tome što imaju poteškoća da se sete imena svojih najbližih.
Istraživanja sugerišu da muzika posebno snažno utiče na proceduralnu memoriju.
Jedna kanadska studija pokazala je da ljudi sa Alchajmerovom demencijom, nepovratnim stanjem mozga koje utiče na memoriju, kogniciju i ponašanje, bolje prepoznaju reči kada su otpevane nego kada su izgovorene.
Proceduralna memorija takođe može pomoći ljudima sa kognitivnim stanjima da nauče nove veštine, kao i da zadrže stare.
U jednoj australijskoj studiji, istraživači su želeli da saznaju da li osoba sa teškom Alchajmerovom demencijom može naučiti novu pesmu. Otkrili su da je 91-ogodišnja žena sa teškim Alchajmerom, koja nikada nije bila muzičarka, uspela da nauči potpuno novu pesmu.
Iako nije mogla da se seti reči tokom testa memorije, mogla je ponovo da otpeva pesmu dve nedelje kasnije.
Pročitaj još
Mogu li da poboljšam svoju proceduralnu memoriju?
Nažalost, ne postoji brz i lak način da se ojača proceduralna memorija.
Za početak, morate proći kroz početnu fazu učenja nove veštine, koja često zahteva značajan trud i pažnju. Tu dolazi do izražaja vežbanje.
Vežbanje nove veštine pomoći će vašem mozgu da se manje oslanja na frontalne delove zadužene za pažnju, a više na one odgovorne za motorne funkcije.
Da biste vežbanje učinili što efikasnijim, možda bi bilo korisno da ga rasporedite u više sesija. To vas tera da svesno prizovete sećanje i aktivno ga ponovo izgradite, čak i nakon što ste prestali da razmišljate o njemu.
Kao rezultat toga, postaćete bolji u formiranju i zadržavanju dugoročnih uspomena. Spavanje nakon svake sesije vežbanja takođe može pomoći. Istraživanja sugerišu da je to zato što san pomaže da zapamtite i zadržite nove veštine.
Iako poboljšanje proceduralne memorije zahteva vreme i trud, ono se isplati. Svaka nova veština koju naučite obogatiće vaš život.
I čak i ako vaše kognitivno zdravlje opadne, veštine koje ste vežbali tokom života mogu vas održati povezanim sa ljudima i uspomenama koje cenite.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
1
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 2
Realista
Alchajmerov dalji ro
U međuvremenu sam gitaru ostavio po strani, prošlo je sad mnogo godina, i tekstove sam pozaboravljao, iskrsne tu i tamo poneki stih. Bilo bi zanimljivo da vidim, kad bih uzeo gitaru u ruke (što me intenzivno mrzi), da li bih, i kako bih, obnovio te tekstove. Muzika čuči duboko, to znam, a i tekstovi. Samo bi ih trebalo ponovo povezati i izvući na površinu svesti. Kladim se da sad ne bi bilo tako lako kao u mladosti...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar