Medonosne pčele često koriste agresiju kako bi oterale druge insekte sa cvetova i obezbedile sebi pristup hrani, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika.
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
U Srbiji je registrovano preko 1,6 miliona košnica, međutim realan broj može biti manji zbog velikog uginuća pčela prošle godine, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije pozvalo je poljoprivredne proizvođače da, u susret periodu cvetanja, zaštite pčele od trovanja nepravilnom upotrebom sredstava za zaštitu bilja.
Naučnici širom Evrope i SAD eksperimentišu sa robotskim pčelama kako bi pomogli opadajućim populacijama prirodnih oprašivača, u pokušaju da ponude rešenje za sve ozbiljniji ekološki problem.
Suprotno popularnim prikazima pčelinjih gnezda kao velikih, složenih košnica koje vise sa drveća, većina vrsta pčela, oko 90 odsto njih, zapravo živi samostalno i gradi svoje košnice u zemlji i trulim stablima.
Broj vrsta divljih pčela kojima preti izumiranje u Evropi se više nego udvostručio u protekloj deceniji, a slična situacija je i sa ugroženim vrstama leptira, pokazala je najnovija studija.
U centru francuskog grada Orijaka, u departmanu Kantal, roj pčela napao je prolaznike, pri čemu je 24 ljudi povređeno, a troje je u kritičnom stanju usled teških alergijskih reakcija, saopštile su lokalne vlasti.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je da se ceo region suočava sa velikim uginućem pčela a da je u Srbiji najgora situacija u Vojvodini.
Naučnici istraživačke agencije Aria istražiće potencijal matica u pčelinjim zajednicama za eventualni pronalazak terapija koje bi mogle da produže ljudski vek.
