Drevne pčele bile sklone da prave košnice u fosilima
Suprotno popularnim prikazima pčelinjih gnezda kao velikih, složenih košnica koje vise sa drveća, većina vrsta pčela, oko 90 odsto njih, zapravo živi samostalno i gradi svoje košnice u zemlji i trulim stablima.
Foto: Pixabay
Međutim, istraživači su nedavno otkrili jedno od najneobičnijih mesta za gnežđenje: unutar krečnjačke pećine na karipskom ostrvu Hispaniola, mnoštvo fosilizovanih kostiju - neke od sada izumrlih životinja - bilo je dom sićušnim drevnim pčelinjim gnezdima smeštenim u prazne zubne duplje.
Prema studiji objavljenoj u časopisu "Royal Society Open Science", ovo je prvi put da su pčele zabeležene kako koriste kosti za gnežđenje i polaganje jaja.
"Bilo je veoma iznenađujuće, jer tamo nikada ne nalazite beskičmenjake - možete naći puževe, ali ne i insekte. Obično u toj pećini nalazite glodare, ptice, svu tu faunu. Tako da je pronalazak dokaza o drevnim pčelama u tim pećinskim naslagama bio veoma uzbudljiv. Prvi put da imamo tako nešto na Karibima", rekao je glavni autor Lázaro Viñola-López, postdoktorski istraživač u Prirodnjačkom muzeju u Čikagu.
Ovo otkriće popunjava prazninu u fosilnim zapisima, jer su sve prethodne pčele otkrivene na Karibima pronađene u ćilibaru i bile su mnogo starije - oko 20 miliona godina, objasnio je Viñola-López, prenosi CNN.
Autori studije veruju da fosili sa pčelinjim košnicama datiraju iz perioda pre oko 20.000 godina i mogu rasvetliti kako su se pčele prilagođavale svom okruženju još u drevnim vremenima.
"Veoma malo znamo o ekologiji mnogih pčela na ovim ostrvima. Ovo pokazuje da je raznolikost procesa gnežđenja pčela zapravo veoma velika i ponekad nadmašuje ono što smatramo normalnim. Takođe nas podseća da, kada pripremamo fosile, moramo pažljivije posmatrati šta sve može biti sačuvano unutar njih - jer može otkriti veoma čudna ponašanja vrsta za koje mislimo da ih već dobro poznajemo", rekao je Viñola-López.
Fosil unutar fosila
Viñola-López je istraživao pećinu sa kolegama tokom leta 2022, tražeći primerke za svoj doktorski rad na Univerzitetu Florida. Sama pećina čuva višeslojne fosile više od 50 vrsta, uključujući glodare, ptice i gmizavce.
Istraživači veruju da je porodica sova živela u pećini i ispljuvavala kosti plena koje su se vremenom fosilizovale. Sove su možda ostale u pećini generacijama, što je dovelo do nakupljanja hiljada fosila. Druge životinje, poput kornjača i krokodila, mogle su upasti u pećinu - koja ima pad od oko osam metara na ulazu - i uginuti jer nisu mogle da izađu. Okruženje zaštićeno od vremenskih uticaja dodatno je očuvalo fosile.
Ali kada je Viñola-López pažljivije pogledao fosile, primetio je nešto neobično - zemlja unutar zubnih duplji podsećala je na način na koji ose grade svoje čaure.
Nakon CT skeniranja, istraživači su utvrdili da su mala gnezda napravljena od blata i pripadala pčelama. Za razliku od osa koje koriste mešavinu pljuvačke i sažvakanih biljnih vlakana, ove košnice bile su glatke iznutra, što je karakteristično za pčele koje koriste sabijenu zemlju i voskasti sekret za oblaganje zidova gnezda.
"Ovo je veoma zanimljiv nalaz jer neke pčele vole senovita mesta, a neke su i noćne, ali gnežđenje u pećini je veoma, veoma neobično ponašanje", rekao je Viñola-López.
Postoji samo još jedan zabeležen slučaj pčele koja kopa tunele i gnezdi se u pećini, prema izveštaju Prirodnjačkog muzeja Floride.
"Takođe znamo da nije bila u pitanju samo jedna pčela. U jednoj jedinoj zubnoj duplji ima do šest generacija pčela koje su se vraćale u isto gnezdo. Dakle, izgleda da je to bila velika zajednička kolonija."
Pročitaj još
Međutim, iako je pećina očuvala fosile, uslovi nisu bili povoljni za očuvanje tela insekata. Autori zato nisu uspeli da odrede kojoj vrsti pčela su pripadale košnice - niti da li je u pitanju izumrla vrsta ili neka koja i danas postoji. Za sada su gnezda jedini imenovani primerci i dobila su naziv Osnidum almontei, po Huanu Almonteu Milanu, naučniku koji je prvi otkrio pećinu.
"Ovo je lepo istraživanje koje doprinosi evidenciji o 'skrivenoj biodiverzitetu'. Iako nismo pronašli tela pčela, njihovi tragovi - odnosno trag-fosili jasno ukazuju na pčele koje gnezde u zemlji. Pčele su verovatno birale pećinske zemlje za gnežđenje jer je vlažnost unutar pećine i tla bila gotovo konstantna. To područje je verovatno bilo zaštićeno od obilnih kiša, poplava i mnogih potencijalnih predatora", rekao je Stiven Hasiotis, profesor geologije na Univerzitetu Kanzas koji nije učestvovao u studiji.
Viñola-López nada se da će se vratiti na to mesto i sprovesti dodatna istraživanja kako bi utvrdio da li pčele i dalje naseljavaju to područje - i da li se ovo ponašanje javlja i u drugim pećinama i na drugim ostrvima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Sedam slonova stradalo u sudaru sa putničkim vozom u Indiji
20.12.2025.•
0
Sedam divljih azijskih slonova je poginulo, a jedan mali je povređen kada se brzi putnički voz sudario sa krdom koje je prelazilo prugu u severoistočnoj indijskoj saveznoj državi Asam, saopštile su lokalne vlasti.
Zašto se neki delfini druže sa orkama - naučnici misle da su shvatili o čemu se radi
20.12.2025.•
0
Jato pacifičkih delfina belih bokova uz obalu Britanske Kolumbije primećeno je kako sarađuje sa orkama - tradicionalnim neprijateljima.
Studija: Medvedi koji žive u blizini ljudi manje su agresivni
20.12.2025.•
0
Populacija medveda koji nastanjuju centralnu Italiju dugo je živela u blizini ljudi, a istraživači su u najnovijoj studiji ispitali uticaj te činjenice i zaključili da je apeninski mrki medved manje agresivan od drugih.
Dronovi otkrili smrtonosni virus u dahu arktičkih kitova
20.12.2025.•
0
Dah kitova prikupljen pomoću dronova pruža tragove o zdravlju divljih grbavih i drugih kitova.
VIDEO: Foka slon zaspala nasred puta i blokirala saobraćaj u Australiji
20.12.2025.•
1
Nil, mlada foka slon s Tasmanije koji je postao internet senzacija 2023. godine, ponovo je u središtu pažnje.
Potvrđena pojava ptičjeg gripa u Sloveniji
19.12.2025.•
0
Pojava ptičjeg gripa potvrđena je ove nedelje kod nekoliko divljih ptica u istočnoj Sloveniji, prenose danas mediji u toj zemlji.
U rezervatu prirode kod Deliblata radi se na zaštiti endemske vrste ribe - crnke
18.12.2025.•
1
Specijalni rezervat prirode "Kraljevac", kod Deliblata, saopštio je da je Udruženje sportskih ribolovaca "Deliblatsko jezero" sa svojim partnerima, završilo radove na izmuljavanju kanala "Ćinkina ćuprija".
Ovo su rase pasa koje imaju najduži životni vek
17.12.2025.•
0
Iako ne postoji precizan način da se predvidi životni vek psa, poznato je da pojedine rase u proseku žive duže od drugih.
VIDEO: Nakon delfina Mimo, u Veneciji primećena mediteranska foka
16.12.2025.•
0
Nakon delfina Mimo, u Venecijanskoj laguni se pojavio primerak - mediteranske foke.
Vlasti Limburga do sada ubile 250 rakuna - planiraju sve da ih potamane
16.12.2025.•
3
Vlasti Limburga, na jugu Holandije, ubile su skoro 250 rakuna u 2024. i 2025. godini, a procenjuje se da je u ovoj provinciji ostalo između 50 do 100 jedinki.
VIDEO: Japan se oprašta od pandi blizanaca: Lei Lei i Sjao Sjao idu kod roditelja u Kinu
15.12.2025.•
0
Popularne pande blizanci iz zoološkog vrta u Tokiju, koje su vlasništvo Kine, biće vraćene u tu zemlju krajem januara, saopštila je danas gradska vlada Tokija.
Morski ježevi kod Kanarskih ostrva na ivici izumiranja zbog nepoznate bolesti
15.12.2025.•
1
Vrsta morskih ježeva koja je značajna za ekosistem nalazi se gotovo na ivici izumiranja zbog pojave nepoznate bolesti na Kanarskim ostrvima, pokazala je najnovija studija.
VIDEO: Mladunci ugroženog amurskog tigra prvi put izašli iz skloništa u Moskvi
15.12.2025.•
0
Moskvoski zoološki vrt objavio je snimak dva mala amurska tigra rođena u avgustu ove godine, a video prikazuje njihov prvi izlazak iz skrovišta u otvoreni prostor Centra za reprodukciju retkih vrsta.
Studija: Genetske promene pomažu polarnim medvedima da se prilagode toplijoj klimi
15.12.2025.•
0
Istraživanje naučnika sa Univerziteta Istočne Anglije pokazalo je da promene u DNK polarnih medveda mogu da igraju ulogu u njihovoj sposobnosti da se prilagode visokim temperaturama.
Bojazan da su poslednje jedinke najugroženijeg orangutana na svetu stradale u poplavama na Sumatri
15.12.2025.•
0
Naučnici su zabrinuti da su kritično ugroženi Tapanuli orangutani nestali nakon ciklona Senjar koji je 25. novembra pogodio Sumatru.
Interpol: Zaplenjeno 30.000 životinja u akciji protiv šverca
11.12.2025.•
0
Globalna operacija protiv ilegalne trgovine florom i faunom dovela je do zaplene gotovo 30.000 živih životinja i identifikovanja 1.100 osumnjičenih, saopšteno je iz Interpola.
Nova vrsta sićušne žabe boje bundeve otkrivena u šumama Brazila, nazvana po predsedniku te zemlje
11.12.2025.•
2
Duboko u planinama južnog Brazila, svetlonarandžasta žaba, dugačka nešto više od centimetra, iskače u centar pažnje.
VIDEO: Ovako izgleda kada se hrani jato od stotinak ajkula
10.12.2025.•
1
Stotine ajkula pojavile su se u plitkim vodama kod Bajron Beja na istočnoj obali Australije, privučene velikim jatima sitne ribe.
VIDEO: Pas Ozi je novi rekorder - ima najduži jezik na svetu
10.12.2025.•
0
Ozi, mešanac mastifa iz Oklahoma Sitija, oborio je Ginisov svetski rekord za najduži jezik među živim psima.
Naučnici otkrili kako flamingosi zapravo love plen
09.12.2025.•
1
Deluju mirno i poznati su po gracioznom izgledu, ali su nedavna istraživanja otkrila da su flamingosi veći predatori nego što se mislilo – plen hvataju stvarajući mini-vrtloge ispod površine vode.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar