Drevne pčele bile sklone da prave košnice u fosilima

Autor: 021.rs

Život

20.12.2025.

05:39 > 13:11

Suprotno popularnim prikazima pčelinjih gnezda kao velikih, složenih košnica koje vise sa drveća, većina vrsta pčela, oko 90 odsto njih, zapravo živi samostalno i gradi svoje košnice u zemlji i trulim stablima.

Drevne pčele bile sklone da prave košnice u fosilima

Foto: Pixabay

Međutim, istraživači su nedavno otkrili jedno od najneobičnijih mesta za gnežđenje: unutar krečnjačke pećine na karipskom ostrvu Hispaniola, mnoštvo fosilizovanih kostiju - neke od sada izumrlih životinja - bilo je dom sićušnim drevnim pčelinjim gnezdima smeštenim u prazne zubne duplje.

Prema studiji objavljenoj u časopisu "Royal Society Open Science", ovo je prvi put da su pčele zabeležene kako koriste kosti za gnežđenje i polaganje jaja.

"Bilo je veoma iznenađujuće, jer tamo nikada ne nalazite beskičmenjake - možete naći puževe, ali ne i insekte. Obično u toj pećini nalazite glodare, ptice, svu tu faunu. Tako da je pronalazak dokaza o drevnim pčelama u tim pećinskim naslagama bio veoma uzbudljiv. Prvi put da imamo tako nešto na Karibima", rekao je glavni autor Lázaro Viñola-López, postdoktorski istraživač u Prirodnjačkom muzeju u Čikagu.

Ovo otkriće popunjava prazninu u fosilnim zapisima, jer su sve prethodne pčele otkrivene na Karibima pronađene u ćilibaru i bile su mnogo starije - oko 20 miliona godina, objasnio je Viñola-López, prenosi CNN.

Autori studije veruju da fosili sa pčelinjim košnicama datiraju iz perioda pre oko 20.000 godina i mogu rasvetliti kako su se pčele prilagođavale svom okruženju još u drevnim vremenima.

"Veoma malo znamo o ekologiji mnogih pčela na ovim ostrvima. Ovo pokazuje da je raznolikost procesa gnežđenja pčela zapravo veoma velika i ponekad nadmašuje ono što smatramo normalnim. Takođe nas podseća da, kada pripremamo fosile, moramo pažljivije posmatrati šta sve može biti sačuvano unutar njih - jer može otkriti veoma čudna ponašanja vrsta za koje mislimo da ih već dobro poznajemo", rekao je Viñola-López.

Fosil unutar fosila

Viñola-López je istraživao pećinu sa kolegama tokom leta 2022, tražeći primerke za svoj doktorski rad na Univerzitetu Florida. Sama pećina čuva višeslojne fosile više od 50 vrsta, uključujući glodare, ptice i gmizavce.

Istraživači veruju da je porodica sova živela u pećini i ispljuvavala kosti plena koje su se vremenom fosilizovale. Sove su možda ostale u pećini generacijama, što je dovelo do nakupljanja hiljada fosila. Druge životinje, poput kornjača i krokodila, mogle su upasti u pećinu - koja ima pad od oko osam metara na ulazu - i uginuti jer nisu mogle da izađu. Okruženje zaštićeno od vremenskih uticaja dodatno je očuvalo fosile.

Ali kada je Viñola-López pažljivije pogledao fosile, primetio je nešto neobično - zemlja unutar zubnih duplji podsećala je na način na koji ose grade svoje čaure.

Nakon CT skeniranja, istraživači su utvrdili da su mala gnezda napravljena od blata i pripadala pčelama. Za razliku od osa koje koriste mešavinu pljuvačke i sažvakanih biljnih vlakana, ove košnice bile su glatke iznutra, što je karakteristično za pčele koje koriste sabijenu zemlju i voskasti sekret za oblaganje zidova gnezda.

"Ovo je veoma zanimljiv nalaz jer neke pčele vole senovita mesta, a neke su i noćne, ali gnežđenje u pećini je veoma, veoma neobično ponašanje", rekao je Viñola-López.

Postoji samo još jedan zabeležen slučaj pčele koja kopa tunele i gnezdi se u pećini, prema izveštaju Prirodnjačkog muzeja Floride.

"Takođe znamo da nije bila u pitanju samo jedna pčela. U jednoj jedinoj zubnoj duplji ima do šest generacija pčela koje su se vraćale u isto gnezdo. Dakle, izgleda da je to bila velika zajednička kolonija."

Međutim, iako je pećina očuvala fosile, uslovi nisu bili povoljni za očuvanje tela insekata. Autori zato nisu uspeli da odrede kojoj vrsti pčela su pripadale košnice - niti da li je u pitanju izumrla vrsta ili neka koja i danas postoji. Za sada su gnezda jedini imenovani primerci i dobila su naziv Osnidum almontei, po Huanu Almonteu Milanu, naučniku koji je prvi otkrio pećinu.

"Ovo je lepo istraživanje koje doprinosi evidenciji o 'skrivenoj biodiverzitetu'. Iako nismo pronašli tela pčela, njihovi tragovi - odnosno trag-fosili jasno ukazuju na pčele koje gnezde u zemlji. Pčele su verovatno birale pećinske zemlje za gnežđenje jer je vlažnost unutar pećine i tla bila gotovo konstantna. To područje je verovatno bilo zaštićeno od obilnih kiša, poplava i mnogih potencijalnih predatora", rekao je Stiven Hasiotis, profesor geologije na Univerzitetu Kanzas koji nije učestvovao u studiji.

Viñola-López nada se da će se vratiti na to mesto i sprovesti dodatna istraživanja kako bi utvrdio da li pčele i dalje naseljavaju to područje - i da li se ovo ponašanje javlja i u drugim pećinama i na drugim ostrvima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

pčele

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.