Mamutske kosti čuvane u muzeju 70 godina zapravo pripadaju drugoj životinji

Autor: 021.rs

Zabava

13.01.2026.

07:42

Fosilizovane pršljenove kosti za koje se mislilo da pripadaju vunastim mamutima, ispostavilo se da potiču od sasvim drugačije i neočekivane životinje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Mamutske kosti čuvane u muzeju 70 godina zapravo pripadaju drugoj životinji

Foto: Pixabay

Arheolog Oto Gajst naišao je na ove kosti - dve epifizne ploče kičme sisara - tokom ekspedicije 1951. godine kroz unutrašnjost Aljaske, severno od Ferbanksa, u praistorijskom geografskom regionu poznatom kao Berindžija.

Na osnovu izgleda i lokacije kostiju, Gajstovo prvobitno određivanje da pripadaju vunastom mamutu (Mammuthus primigenius) imalo je smisla: fosili megafaune iz kasnog pleistocena česti su u tom regionu, a sama veličina pršljenova je nesumnjivo karakteristična za slonovske životinje.

Gajst je kosti doneo u Muzej Severa Univerziteta Aljaske, gde su čuvane više od 70 godina, piše ScienceAlert.

Zahvaljujući njihovom programu "Usvoji mamuta" muzej je konačno uspeo da uradi radiokarbonsko datiranje fosila, što je pokrenulo više pitanja nego što je donelo odgovora. To je zato što su ove kosti, ispostavilo se, previše mlade da bi pripadale vunastom mamutu. Izotopi ugljenika u njima ukazuju na starost od oko 2.000 do 3.000 godina.

Vunasti mamuti, s druge strane, veruje se da su izumrli pre oko 13.000 godina, osim nekoliko izolovanih populacija koje su preživele do pre oko 4.000 godina.

"Fosili mamuta iz kasnog holocena u unutrašnjosti Aljaske bili bi zapanjujuće otkriće: najmlađi fosil mamuta ikada zabeležen. Ako su tačni, ovi rezultati bi bili nekoliko hiljada godina mlađi od najkasnijih dokaza o mamutima u istočnoj Berindžiji", pišu biohemičar Metju Vuler i tim sa Univerziteta Aljaske u recenziranom radu.

Pre nego što potpuno prepišu vremensku liniju izumiranja mamuta, istraživači su odlučili da se uvere da su kosti zaista ispravno identifikovane. I dobro je što jesu.

"Podaci iz radiokarbonskog datiranja i povezani podaci o stabilnim izotopima bili su prvi znak da nešto nije u redu", pišu.

Kosti su sadržale mnogo više nivoe izotopa azota-15 i ugljenika-13 nego što biste očekivali kod biljojeda poput vunastog mamuta. Iako se ti izotopi mogu pojaviti kod kopnenih životinja, mnogo su češći u okeanima i zato se akumuliraju u telima morskih stvorenja.

Nijedan mamut iz istočne Berindžije nikada nije pronađen sa takvim hemijskim signalom, jer unutrašnjost Aljaske, razumljivo, nije poznata po morskim životinjama.

"Ovo je bio naš prvi znak da primerci verovatno potiču iz morskog okruženja", objašnjavaju Vuler i tim.

I stručnjaci za mamute i stručnjaci za kitove složili su se da je nemoguće identifikovati primerke samo na osnovu fizičkog izgleda: bila je potrebna DNK analiza kako bi se utvrdio pravi identitet fosila.

Iako su primerci bili previše degradirani da sadrže DNK iz jedra ćelije, uspeli su da izdvoje mitohondrijsku DNK i uporede je sa onom severnopacifičkog desnog kita (Eubalaena japonica) i običnog malog kita (Balaenoptera acutorostrata).

"Iako je misteriozno radiokarbonsko datiranje ova dva fosila razjašnjeno time što je ustanovljeno da oni zapravo nisu mamutski, već kitovski, u centar pažnje je došla nova zagonetka. Kako su ostaci dva kita, stara više od 1.000 godina, završili u unutrašnjosti Aljaske, više od 400 km od najbliže obale", ukazuje tim.

Ponudili su nekoliko mogućih objašnjenja. Prvo je "prodor kitova u unutrašnjost" kroz davne morske zalive i reke, što se čini veoma neverovatnim s obzirom na ogromnu veličinu ovih vrsta kitova i malu veličinu unutrašnjih voda Aljaske (da ne pominjemo nedostatak odgovarajuće hrane za kitove). Ipak, autori napominju da "zalutali kitovi" nisu potpuno nepoznati.

Možda su kosti umesto toga preneli drevni ljudi sa udaljene obale. To je dokumentovano u drugim oblastima, ali nikada u unutrašnjosti Aljaske.

Na kraju, ne mogu isključiti ni mogućnost naučne greške. Kolekcije Ota Gajsta dolazile su iz svih krajeva Aljaske, a on je univerzitetu poklonio mnogo uzoraka ranih 1950-ih. Možda je došlo do zbrke u muzeju?

To je zbunjujući podsetnik na fizičke sličnosti koje još postoje među morskim sisarima i njihovim srodnicima.

"Na kraju, ovo možda nikada neće biti potpuno razrešeno. Međutim, ovaj napor je uspešno isključio ove fosile kao moguće kandidate za poslednje mamute", pišu Vuler i tim.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Journal of Quaternary Science".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mamuti

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Stivi

19.01.2026 • 09:02

Nadhoh ogrkmnu kosku

Na dubini od 15 metara prilikom iskopavanha nasao sam ogromnu kosku i niko ne zna od koje je zivotinje

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.