Ljudi u Andima razvili neobičnu genetsku sposobnost - ima veze sa arsenom u vodi
Hiljadama godina, ljudi koji žive visoko u argentinskim Andima pili su vodu koja bi većinu ljudi učinila smrtno bolesnima.
Foto: Pixabay
Tamo, prirodno prisutan arsen u vulkanskom stenovitom tlu ispira se u podzemne vode, zagađujući lokalni izvor vode nivoima ovog toksičnog metaloida koji bi predstavljali ozbiljne zdravstvene rizike za većinu ljudi.
Ali za jednu grupu u severnoj Argentini prirodna selekcija je možda obezbedila neobičnu genetsku prednost.
Prema analizi DNK ljudi širom zapadne Južne Amerike, jedna populacija u argentinskim Andima nosi varijantu gena koja verovatno pomaže da bezbednije metabolišu arsen.
"Adaptacija pokreće genomske promene; međutim, dokazi o specifičnim adaptacijama kod ljudi ostaju ograničeni. Naši podaci pokazuju da je adaptacija na toleranciju arsena verovatno dovela do povećanja učestalosti zaštitnih varijanti AS3MT, pružajući prvi dokaz ljudske adaptacije na toksičnu hemikaliju", napisao je tim predvođen evolutivnim biolozima Karin Šlebuš i Lusi Gatepaj sa Univerziteta u Upsali.
Argentinski grad San Antonio de los Kobres nalazi se na nadmorskoj visini od oko 3.775 metara.
Uz dovoljno vremena i dovoljno blago izlaganje opasnosti, život je pokazao izuzetnu sposobnost da se prilagodi raznim ekstremnim uslovima - od ekstremne toplote do potpunog nedostatka kiseonika do opasnih nivoa radijacije.
Međutim, relativno malo se zna o tome kako se ljudske populacije prilagođavaju toksičnim hemikalijama u svom okruženju. Arsen je veoma toksičan, povezan sa rakom, oštećenjima kože, urođenim manama i ranom smrću. Takođe je prirodno prisutan u visokim koncentracijama u podzemnim vodama mnogih regiona širom sveta.
Trenutno preporučena granica za arsen u pijaćoj vodi, koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija, iznosi 10 mikrograma po litru, piše ScienceAlert.
Sve dok nije instaliran sistem za filtraciju 2012. godine, udaljeni grad na velikoj nadmorskoj visini San Antonio de los Kobres, na argentinskoj visoravni Puna de Atakama, imao je pijaću vodu koja je sadržala oko 200 mikrograma arsena po litru - oko 20 puta više od preporučene doze.
Ipak, region je bio naseljen hiljadama godina – najmanje 7.000 godina, a možda i čak 11.000.
Ova očigledna sposobnost da se podnesu opasno visoki nivoi arsena zbunjivala je naučnike decenijama. Godine 1995, naučnici su primetili da žene iz argentinskih Anda imaju jedinstvenu sposobnost da metabolišu arsen, što je potvrđeno metabolitima u njihovom urinu.
Kada arsen uđe u telo, enzimi ga pretvaraju u nekoliko hemijskih oblika. Jedan od tih međufaznih oblika, nazvan monometilisani arsen (MMA), posebno je toksičan. Kasniji oblik, dimetilisani arsen (DMA), lakše se izlučuje iz tela putem urina.
Ljudi u San Antonio de los Kobres imali su tendenciju da proizvode manje ovog toksičnog međuproizvoda i više oblika koji se lako izlučuje, što sugeriše da su njihova tela bila neobično efikasna u obradi arsena.
Zaintrigirani, Šlebuš, Gatepaj i njihove kolege želeli su da reše ovu zagonetku na genetskom nivou.
Tim je prikupio DNK od 124 žene u San Antonio de los Kobres pomoću briseva obraza, čiji su uzorci urina pokazali isti profil metabolita arsena kao u studiji iz 1995. godine. Zatim su analizirali milione genetskih markera širom genoma.
Da bi utvrdili da li je varijanta gena jedinstvena za argentinsku populaciju, istraživači su uporedili svoje rezultate sa javno dostupnim genomskim podacima iz Perua i Kolumbije, preuzetim iz međunarodnog projekta "1000 Genomes".
Prethodna istraživanja pokazala su da enzim nazvan arsen (+3 oksidaciono stanje) metiltransferaza (AS3MT) može igrati ključnu ulogu u metabolizmu arsena, pa su se istraživači fokusirali na to.
Ono što su pronašli bio je skup genetskih varijanti u blizini gena AS3MT koje snažno utiču na način na koji telo obrađuje arsen. Ove varijante bile su mnogo češće kod ljudi iz San Antonio de los Kobres nego kod genetski sličnih populacija u Peruu i Kolumbiji.
Čini se da ove varijante čine telo efikasnijim u pretvaranju arsena u oblike koji se mogu bezbedno izlučiti putem urina, smanjujući nakupljanje najtoksičnijih međuproizvoda - rezultat koji se lepo poklapa sa ranijim studijama metabolita arsena u urinu.
Iako je zagađenje arsenom uobičajeno širom sveta, vrlo malo zajednica je živelo sa tako visokim nivoima izloženosti tokom dugih vremenskih perioda.
Pročitaj još
U San Antonio de los Kobres ljudi su živeli sa arsenom u podzemnim vodama hiljadama godina, dovoljno dugo da prirodna selekcija favorizuje osobine koje smanjuju ranjivost na toksične efekte arsena.
Kasnija istraživanja sugerišu da se slični genetski signali mogu pojaviti i u drugim andskim populacijama izloženim arsenu generacijama, podržavajući nalaze da dugotrajna izloženost može pokrenuti genetsku toleranciju i nagoveštavajući da bi ova adaptacija mogla biti šire rasprostranjena u regionu.
"S obzirom na ozbiljne štetne zdravstvene efekte arsena i kod dece i kod odraslih, pojedinci koji nose haplotip tolerancije na arsen mogli bi imati veoma snažnu selektivnu prednost u okruženjima sa visokim nivoima arsena", napisali su istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Molecular Biology and Evolution".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Lovci na meteorite tragaju u Ohaju za komadima svemirske stene od sedam tona
21.03.2026.•
0
Lovci na meteorite tragaju u državi Ohajo, SAD, nadajući se da će naći fragmente svemirske stene teške oko sedam tona koja je udarila u Zemlju ove nedelje.
Senegalci sakrili fudbalski trofej u vojnoj bazi, ne žele da ga prepuste Maroku
20.03.2026.•
0
Selektor fudbalske reprezentacije Senegala Pape Tijav premestio je trofej pobednika Afričkog kupa nacija u vojnu bazu usred spora sa Marokom oko šampionske titule.
Gotovo dve trećine stanovnika Beča retko ili nikada ne koristi automobil
19.03.2026.•
9
Skoro dve trećine stanovnika Beča retko ili nikada ne koristi automobil, pokazala je poslednja analiza mobilnosti, koju je objavila Austrijska organizacija za održivu mobilnost (VCO).
Finska ponovo proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, Srbija na 30. mestu
19.03.2026.•
7
Finska je i ove godine proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, deveti put zaredom, saopštio je Centar za istraživanje blagostanja na Univerzitetu u Oksfordu.
VIDEO: Dve godine sadio hiljade cvetova da usreći slepu suprugu
19.03.2026.•
2
Jedan suprug u Japanu proveo je dve godine sadeći hiljade cvetova kako bi vratio radost svojoj supruzi nakon što je oslepela.
Malta ponudila mladima: Odustanite od vozačke dozvole na pet godina - i dobijete 25.000 evra
18.03.2026.•
8
Ministarstvo saobraćaja Malte pripremilo je jedinstven program kojim se mladi motivišu da umesto polaganja vozačkog ispita i vožnje automobila razmisle o alternativama i usput zarade.
Meteorit iznad Ohaja uzdrmao kuće: Građani čuli snažan "bum"
17.03.2026.•
2
Jedan meteorit je, čini se, pao danas na Zemlju, preletevši izned Klivlenda u američkoj saveznoj državi Ohajo, od čega su se zatresle kuće.
VIDEO: Sve više ljudi u SAD okuplja se da zajedno vrišti i urla
17.03.2026.•
2
U Sjedinjenim Američkim Državama su sve popularniji klubovi u kojima se ljudi okupljaju da bi vrištali, što je vid terapije i borbe protiv stresa.
VIDEO: Zvanično počelo cvetanje trešnje u Japanu
16.03.2026.•
1
Cvetanje trešnje u Japanu, koje predstavlja društveni događaj u toj zemlji, i ove godine prate lokalne meteorološke opservatorije.
Grupa od 77 ljudi osvojila džekpot na lutriji na petak 13. - svakome po 40.000 evra
16.03.2026.•
1
Glavni dobitak od tri miliona evra izvučen je na belgijskoj nacionalnoj lutriji, a osvojila ga je grupa od 77 stanovnika grada Bornem, koja je zajednički izvršila uplatu.
Presudnik, dohvatnica, narubno: Ovo su nove hrvatske reči
16.03.2026.•
5
Jubilarni 20. konkurs za najbolju novu hrvatsku reč doneo je pregršt zanimljivih predloga.
Predbračni ugovor, kanabis i luksuzni odmori: Šta je u paketima koje će dobiti nominovani za Oskara?
15.03.2026.•
0
Nominovani za Oskara koji će večeras prisustvovati svečanoj dodeli u Dolbi teatru neće otići kući praznih ruku.
Pećinski crteži u Francuskoj su znatno stariji nego što se mislilo
15.03.2026.•
1
Istraživači su pomoću metoda koje omogućavaju identifikaciju ugljenika precizno utvrdili starost pećinskih crteža iz doba paleolita u francuskom departmanu Dordonja i Ardeš.
VIDEO: Reka Čikago namerno obojena u zeleno
15.03.2026.•
2
Proslave Dana Svetog Patrika su u toku širom Čikaga, a čuvena reka obojena je u zeleno dok su hiljade ljudi posmatrale.
Lekari koristili žabe kao testove za trudnoću 1950-ih
15.03.2026.•
0
Postojala je veoma čudna tradicija u istoriji gde su ljudi koristili žabe da tačno utvrde da li je pacijentkinja trudna - i to je funkcionisalo na najčudniji način.
VIDEO: Muškarac i žena godinu dana bili vezani konopcem jedno za drugo, ali nisu smeli da se dodiruju
15.03.2026.•
1
Muškarac i žena koji su bili vezani zajedno tokom cele jedne godine otkrili su šta su ustanovili tokom neobične saradnje.
Aleksandrija na Tigru: Pronađen izgubljeni grad Aleksandra Velikog
14.03.2026.•
0
Na jugu Iraka, blizu Persijskog zaliva, arheolozi su potvrdili lokaciju davno izgubljenog grada koji je osnovao Aleksandar Veliki i u pitanju je Aleksandrija na reci Tigar.
Gitara Dejvida Gilmora prodata za rekordnih 14,6 miliona dolara
14.03.2026.•
2
Gitara koju je svirao Dejvid Gilmor na šest albuma benda Pink Flojd, prodata je za rekordnih 14,6 miliona dolara na aukciji kod Kristija, što je najveća cena ikada plaćena za ovaj instrument.
Tajna mačjeg prizemljenja: Zašto se mačke uvek dočekuju na šape?
14.03.2026.•
2
Više od jednog veka naučnici pokušavaju da otkriju kako mačke skoro uvek uspevaju da se prizemlje na šape sa tako zadivljujućom pravilnošću.
Nestala stranica Arhimedovog palimpsesta pronađena u muzeju u Francuskoj
14.03.2026.•
0
Nestala stranica "Arhimedovog palimpsesta", najstarijeg sačuvanog primerka spisa starogrčkog matematičara Arhimeda, ponovo je otkrivena u Muzeju likovnih umetnosti u Bloi, u Francuskoj.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar