U Srbiji sve manje brakova i sve više razvoda
Načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Gordana Bjelobrk rekla je da je tokom 2022. godine u Srbiji sklopljen 32.821 brak, što je 2.987 brakova manje nego 2011.
Foto: Pixabay
S druge strane, beleži se porast broja razvoda, pa je tako 2022. godine bilo 9.813 razvoda, odnosno 1.562 više nego 2011. godine kada je razveden 8.251 brak, navela je Bjelobrk za Tanjug.
Prema podacima, prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosila je 34,1 godinu, a za neveste 31,1, a najveću prosečnu starost prilikom sklapanja braka imaju parovi u beogradskom regionu, dok u Šumadiji i zapadnoj Srbiji imaju najmanju.
Bjelobrk je rekla i da se prema broju sklopljenih brakova u odnosu na broj stanovnika najbolje "rangirao" beogradski region, Šumadija i Zapadna Srbija sa 5,1 odsto, dok je najniža stopa zabeležena u južnoj i istočnoj Srbiji sa 4,5 odsto.
Najveći broj razvedenih brakova trajao je do četiri godine, dok je svaki peti brak trajao od pet do devet godina.
Treći na lestvici razvedenih brakova su brakovi koji su trajali 25 ili više godina.
Svaki drugi razvedeni brak je sa decom, 52,5 odsto, a najviše njih, negde oko 27 odsto, u bračnoj zajedinici je imalo jedno dete, navela je ona i dodala da podaci pokazuje da je najmanja stopa razvoda zabeležena kod brakova koji traju između 20 i 24 godine.
Bjelobrk je navela da kada posmatramo stope razvoda brakova po regionima, najnižu stopu beleže Šumadija i Zapadna Srbija, sa nešto više od jedan odsto, dok ih je najviše u Vojvodini sa skoro dva odsto.
"Zatim sledi Beograd sa jedan i po odsto i Južna i Istočna Srbija sa 1,2 odsto", rekla je ona.
Svega 13 odsto građana odlučuje se da posle prvog braka ponovo stupi u bračnu zajednicu, rekla je Bjelobrk i precizirala da se na ovaj korak odlučuju pre muškarci, nego žene.
"Kada je reč o muškarcima, u 2022. godini je 3.697 njih ušlo u drugi brak, a 481 u treći. S druge strane, po drugi put je bračne zavete dalo 3.680, dok se po treći put udalo 386 žena", rekla je ona.
Bjelobrk je navela i da prema podacima iz 2022. godine 277.140 osoba živi u vanbračnim zajednicama, a 76.238 se odlučilo za potomstvo u vanbračnoj zajednici.
Docentkinja na odeljenju za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milica Vesković Anđelković ocenila je za Tanjug da ovakvi podaci ne iznenađuju, budući da su alternativne forme partnerstva u odnosu na brak opšteprihvaćene.
"Brak i porodica kao institucija se može shvatiti kao osnovna jedinica društva, ali s druge strane, sama porodica i partnerski odnos više nije stvar države, nije stvar institucija, već lični izbor i stvar lične individualnosti", rekla je Vesković Anđelković.
Ona smatra i da se može očekivati da će procenat onih koji stupaju u brak u budućnosti biti još manji jer postoje alternativne forme partnerstva u odnosu na brak i da su one jedan od uzroka smanjenja broja brakova. Vesković Anđelković je pojasnila i da je u periodu pandemije korona virusa broj venčanja pao, a zatim 2021. godine porastao, ali da taj trend nije nastavljen tokom 2022. godine.
"Mnogi parovi su 2019. i 2020. godine već imali zakazana venčanja, koja su otkazali kada su zabranjena okupljanja i svečanosti u restoranima. To je bilo odloženo za neka druga, bolja vremena, tako da su svi, kako su ukinute korona mere, požurili da ponovo zakažu venčanja i rezervišu restorane. Ali posle izvesnog vremena kada su se te namere ostvarile vraćamo se starim trendovima koji su potpuno očekivani", rekla je Vesković Anđelković.
Sagovornice Tanjuga saglasne su oko toga da Srbija stoji bolje po pitanju stope sklopljenih brakova, ali i razvoda, u odnosu na zemlje Evropske unije, dok su u poređenju sa zemljama regiona procenti na gotovo istom nivou.
Bjelobrk ističe da u Srbiji stopa zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi oko 4,8 odsto, dok je ta stopa u Crnoj Gori nešto viša - 5,2 odsto, a u Hrvatskoj nešto manja - 4,6 odsto.
"Viša je i od stope u Evropskoj uniji koja iznosi 3,9 zaključenih brakova na 1.000 stanovnika. Takođe, stopa razvedenih brakova u Srbiji iznosi 1,4 odsto na 1.000 stanovnika, dok u EU iznosi 1,7 odsto na 1.000 stanovnika", rekla je ona.
Pročitaj još
Vesković Anđelković je ocenila da je evidentno da sve evropske zemlje koje su prošle kroz demografsku tranziciju i proces početka planiranja porodice doživljavaju isto.
"Mi smo deo tog sveta, prihvatamo iste vrednosti, okrećemo se individualizmu i individualnim planovima i očekivano je da budemo u istim trendovima i na istom putu kao i naše komšije", ocenila je ona.
Vesković Anđelković, međutim, navodi da ono što zabrinjava više od broja sklopljenih brakova jeste trend manjeg rađanja kao i demografska slika koja ukazuje na sve starije stanovništvo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Da li šećer zaista menja ponašanje dece?
11.08.2026.•
1
Iako roditelji često veruju da šećer izaziva hiperaktivnost kod dece, naučna istraživanja pokazuju da ne postoji jasan dokaz da šećer direktno utiče na njihovo ponašanje ili kognitivne sposobnosti.
Ishrana očeva mogla bi da utiče na zdravlje bebe još pre začeća
11.08.2026.•
0
Hrana koju muškarci jedu pre nego što postanu očevi mogla bi da ostavi dugotrajan trag na zdravlje njihove dece, pokazuje novo istraživanje.
Let za Toronto otkazan jer dete nije htelo da se veže
11.08.2026.•
1
Let za Toronto otkazan je u četvrtak uveče nakon što malo dete nije htelo da veže sigurnosni pojas, saopštila je avio-kompanija Porter Airlines.
Vodič za mokraću kod beba: Miris, boja, učestalost - šta je normalno, a kada treba da se zabrinete
11.08.2026.•
0
Kao novi roditelj, jedna od stvari koje ćete raditi veoma često, pored hranjenja, jeste menjanje pelena.
Visoke temperature mogu da budu rizik i za trudnicu i za fetus
09.08.2026.•
0
Letnje vrućine i ekstremni toplotni talasi predstavljaju značajan zdravstveni rizik za celu populaciju, ali trudnice spadaju u posebno osetljivu grupu.
Agencija za bezbednost saobraćaja: Ni na minut ne ostavljajte dete samo u automobilu tokom ovih vrućina
05.08.2026.•
0
Agencija za bezbednost saobraćaja upozorila je danas roditelje da ne ostavljaju decu u kolima ni na minut pošto visoke temperature mogu za samo nekoliko minuta da pretvore putničko vozilo u "opasno okruženje po život".
Oprez pri uvođenju soli u ishranu beba
03.08.2026.•
0
Mnogi roditelji pitaju se kada je pravo vreme da uvedu so u ishranu svoje bebe i koliko je bezbedno koristiti.
Koje namirnice treba birati tokom dojenja, a koje ograničiti?
03.08.2026.•
1
Dojenje je najbolji način ishrane novorođenčeta, jer majčino mleko sadrži hranljive materije neophodne za pravilan rast, razvoj i jačanje imuniteta bebe.
Saveti stručnjaka: Šta da radite kada vaše dete doživi napad besa u avionu
03.08.2026.•
2
Putovanje avionom može biti stresno i za odrasle, a posebno za malu decu, koja se teško nose sa dugim čekanjem, gužvama i promenom okruženja.
Trnci tokom trudnoće nisu neobična pojava: Šta ih izaziva i kako mogu da se ublaže?
02.08.2026.•
0
Trnci u rukama, prstima, stopalima, leđima ili zadnjici nisu neuobičajena pojava tokom trudnoće, naročito u trećem tromesečju.
Istraživanje pokazalo: Dojenje je posao sa punim radnim vremenom
02.08.2026.•
0
Novo istraživanje koje je sprovela kompanija Talker Research brojkama potvrđuje ono što mnoge majke već znaju - dojenje je posao sa punim radnim vremenom, uz sve ostalo što podrazumeva briga o bebi.
Matrescencija: Duboka promena koju mnoge žene dožive posle rođenja deteta
02.08.2026.•
0
Gubitak identiteta, dezorijentacija i tuga koje osećaju mnoge nove majke nisu znak da nešto nije u redu sa njima, već simptomi duboke promene.
Hrvatska porodicama sa četvoro i više dece daje do 15.000 evra za kupovinu automobila: Objavljeni detalji
02.08.2026.•
2
Ministarstvo demografije Hrvatske, u saradnji sa Fondacijom "Hrvatska za decu", pokreće pilot-program pomoći za sufinansiranje kupovine vozila sa sedam ili više sedišta namenjenog porodicama sa četvoro ili više dece.
Kontakt "koža na kožu" može smanjiti rizik postporođajne depresije
29.07.2026.•
0
Postporođajna depresija (PPD) mnogo je češća nego što mnogi misle i pogađa jednu od sedam žena nakon porođaja.
Više stotina brakova sklopljeno u Japanu zahvaljujući veštačkoj inteligenciji
28.07.2026.•
0
Prema zvaničnim podacima, 265 parova venčalo se nakon što su se upoznali preko aplikacije koja pomoću veštačke inteligencije procenjuje kompatibilnost parova.
Redak medicinski slučaj: U Štipu žena od 61 godine i njen suprug od 71 dobili prvu bebu
27.07.2026.•
12
Žena stara 61 godinu i njen 71-godišnji suprug postali su prvi put roditelji nakon uspešnog "in vitro" postupka, saopštila je bolnica za ginekologiju i akušerstvo "Dr Organdžiski" u Štipu.
Sve više beba rođenih uz pomoć surogat-majki rizikuje da ostane bez državljanstva
26.07.2026.•
6
Sve veći broj ljudi koji koriste usluge surogat-majki u inostranstvu dovodi do toga da je sve više beba izloženo riziku da ostane bez državljanstva, upozoravaju stručnjaci.
Nova državna mera u Hrvatskoj: Porodice sa četvoro i više dece dobiće do 15.000 evra za automobil
26.07.2026.•
1
Ministar demografije Hrvatske Ivan Šipić najavio je za Novu TV nove demografske mere.
I druga trudnoća menja mozak žene: Naučnici utvrdili kako
19.07.2026.•
1
Naučnici su u novom istraživanju pratili stotine žena i utvrdili da i druga trudnoća menja mozak, ali drugačije i u drugom vremenskom okviru nego prva.
Popularne igračke mogu da eksplodiraju u pregrejanom automobilu i izazovu opekotine
19.07.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju roditelje da popularne "squishy" antistres igračke ne ostavljaju u automobilima tokom letnjih vrućina.
.jpg "Kako rade peščane pumpe za bazen i šta je sve dobro znati o njima")
Kako rade peščane pumpe za bazen i šta je sve dobro znati o njima
14.07.2026.•
0
Bazen u dvorištu najlepši je onda kada se koristi bez mnogo razmišljanja: deca ulaze i izlaze iz vode, društvo dolazi vikendom, dani su topli, a voda ostaje bistra i prijatna.
Komentari 3
Мирољуб
Š
Mire Naselje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar