Matrescencija: Duboka promena koju mnoge žene dožive posle rođenja deteta

Autor: Index.hr

Život

02.08.2026.

10:20 > 15:37

Gubitak identiteta, dezorijentacija i tuga koje osećaju mnoge nove majke nisu znak da nešto nije u redu sa njima, već simptomi duboke promene.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Matrescencija: Duboka promena koju mnoge žene dožive posle rođenja deteta

Foto: Pixabay

Taj proces, poznat kao matrescencija, prirodna je razvojna faza koja je biološki, psihološki i društveno transformativna, a neuronauka potvrđuje da trajno menja strukturu mozga. Kroz ovu promenu, koja se često poredi sa adolescencijom, najlakše se prolazi uz stručnu podršku i terapijske pristupe koji majkama pomažu da integrišu svoj novi identitet, piše Rič Link, a prenosi Index.hr.

Šta je matrescencija?

Većina ljudi nikada nije čula za pojam matrescencija, iako on opisuje iskustvo kroz koje prolaze mnoge majke. Reč je o procesu postajanja majkom - velikoj biološkoj, psihološkoj i društvenoj promeni koja se često poredi sa adolescencijom.

Termin je 1973. godine uvela antropološkinja Dejna Rafael kako bi opisala transformaciju žene u majku, koja je do tada bila u senci samog rođenja deteta. Kasnije ga je dodatno razvila reproduktivna psihološkinja dr Oreli Atan, koja je matrescenciju definisala kao posebnu razvojnu fazu.

Važno je naglasiti da matrescencija nije dijagnoza niti poremećaj, već prirodan proces prilagođavanja novoj životnoj ulozi. Davanje imena ovom iskustvu pomaže majkama da bolje razumeju promene kroz koje prolaze i umanjuje osećaj da su same u svojim izazovima.

Poređenje sa adolescencijom

Postajanje majkom jednako je transformativno kao i adolescencija, a tu tvrdnju potvrđuju istraživanja iz neuronauke, endokrinologije i razvojne psihologije. Obe faze donose velike promene u mozgu, hormonima, identitetu i društvenim odnosima.

Tokom matrescencije mozak prolazi kroz proces prilagođavanja, a hormonske promene mogu da utiču na raspoloženje i emocionalne reakcije. Nove majke, poput adolescenata, prolaze kroz period redefinisanja identiteta i prilagođavanja novoj životnoj ulozi.

Iako adolescencija ima jasnije vremensko trajanje, matrescencija nema strogo određen kraj. Istraživanja pokazuju da se ključne promene posle porođaja mogu stabilizovati tokom nekoliko godina, zbog čega su osećaji nesigurnosti i prilagođavanja prirodan deo ovog procesa. Matrescencija nije samo životni događaj, već važna razvojna faza koja zahteva razumevanje i podršku.

Šta nauka kaže o mozgu

Decenijama su žene govorile da se posle porođaja osećaju drugačije i mentalno "zamagljeno", ali je nauka tek poslednjih godina počela detaljnije da proučava te promene. Istraživanje neuronaučnice Elseline Hukzeme iz 2017. godine pokazalo je da mozak novih majki prolazi kroz merljive strukturne promene.

Smanjenje zapremine sive mase u određenim regionima ne znači gubitak sposobnosti, već prilagođavanje mozga novoj ulozi. Promene se najviše odnose na oblasti povezane sa razumevanjem emocija i potreba drugih, što majkama pomaže da se povežu sa detetom.

Ove promene mogu da traju nekoliko godina nakon porođaja i potvrđuju da je majčinstvo složen razvojni proces. Osećaj takozvanog "majčinskog mozga" nije znak slabijeg funkcionisanja, već posledica prilagođavanja novim zahtevima i prioritetima.

Fizičke i neurološke promene

Telo posle porođaja nije samo telo koje je rodilo. Hormoni koji su bili povišeni tokom trudnoće naglo opadaju, što utiče na raspoloženje, energiju i kognitivne sposobnosti. Nedostatak sna narušava procese važne za pamćenje i regulaciju emocija.

Nervni sistem prelazi u stanje pojačane budnosti kako bi majka bila usklađena sa svakim zvukom i pokretom bebe. To je biološki korisno, ali znači da je osnovni nivo pobuđenosti organizma potpuno drugačiji nego pre.

Psihološke i emocionalne promene

Emocije koje nove majke doživljavaju retko su samo radost ili samo iscrpljenost. Ambivalentnost je jedan od najčešćih aspekata matrescencije. Moguće je istovremeno silno želeti dete i tugovati za životom koji ste imali pre njega, a ta osećanja se međusobno ne isključuju.

Česta je i fragmentacija identiteta - osećaj da osoba kakva ste nekada bili više ne postoji, dok nova još nije u potpunosti oblikovana. Tome doprinosi i pritisak mita o "dobroj majci", kulturnog ideala koji nijedna stvarna osoba ne može u potpunosti da ispuni.

Promene u odnosima

Matrescencija menja gotovo svaki odnos. Partnerski odnosi suočavaju se sa pritiskom jer se uloge menjaju, a teret brige o detetu postaje izvor napetosti. Prijateljstva sa ljudima koji nemaju decu mogu da oslabe zbog sve većih razlika u svakodnevnom životu.

Mnoge majke opisuju i poseban paradoks - osećaj duboke usamljenosti iako fizički gotovo nikada nisu same. Stalna blizina deteta nije isto što i bliskost sa drugim ljudima.

Koliko traje?

Jedno od najčešćih pitanja novih majki glasi: "Kada ću ponovo biti ona stara?" Iskren odgovor je da ne postoji tačno određen kraj. Matrescencija je prelaz koji se postepeno integriše u ličnost.

Neuronauka pokazuje da se ključne promene u mozgu stabilizuju između druge i šeste godine nakon porođaja.

Najizraženija kriza identiteta obično dostiže vrhunac tokom prve dve godine. Nakon toga većina majki opisuje postepeno smirivanje i sve snažniji osećaj celovitosti u onome što su postale. Svako naredno dete može ponovo da pokrene ovaj proces.

Kako proći kroz matrescenciju

Prolazak kroz matrescenciju ne znači da treba da se "popravite", već da razumete promene kroz koje prolazite i pronađete načine da sebi olakšate prilagođavanje. Podrška medicinski obrazovane osobe, poput perinatalnog terapeuta, može pomoći u prihvatanju novih emocija i promeni slike o sebi.

Važno je imati okruženje koje razume ovaj životni prelaz, kao i sa partnerom ponovo uskladiti uloge i očekivanja. Umesto povratka životu pre majčinstva, cilj je postepeno izgraditi novi identitet koji uključuje i novu ulogu majke.

Podrška tokom prelaza u majčinstvo

Ako se pitate da li prolazite kroz matrescenciju, obratite pažnju na promene u različitim oblastima života. To mogu biti hormonske promene, umor, poteškoće sa koncentracijom, promena osećaja identiteta, drugačiji odnosi sa ljudima oko vas ili osećaj udaljenosti od života koji ste ranije vodili.

Prepoznavanje tih promena može pomoći da bolje razumete sopstveno iskustvo i lakše prihvatite izazove koji prate ovu veliku životnu promenu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.