Matrescencija: Duboka promena koju mnoge žene dožive posle rođenja deteta
Gubitak identiteta, dezorijentacija i tuga koje osećaju mnoge nove majke nisu znak da nešto nije u redu sa njima, već simptomi duboke promene.
Taj proces, poznat kao matrescencija, prirodna je razvojna faza koja je biološki, psihološki i društveno transformativna, a neuronauka potvrđuje da trajno menja strukturu mozga. Kroz ovu promenu, koja se često poredi sa adolescencijom, najlakše se prolazi uz stručnu podršku i terapijske pristupe koji majkama pomažu da integrišu svoj novi identitet, piše Rič Link, a prenosi Index.hr.
Šta je matrescencija?
Većina ljudi nikada nije čula za pojam matrescencija, iako on opisuje iskustvo kroz koje prolaze mnoge majke. Reč je o procesu postajanja majkom - velikoj biološkoj, psihološkoj i društvenoj promeni koja se često poredi sa adolescencijom.
Termin je 1973. godine uvela antropološkinja Dejna Rafael kako bi opisala transformaciju žene u majku, koja je do tada bila u senci samog rođenja deteta. Kasnije ga je dodatno razvila reproduktivna psihološkinja dr Oreli Atan, koja je matrescenciju definisala kao posebnu razvojnu fazu.
Važno je naglasiti da matrescencija nije dijagnoza niti poremećaj, već prirodan proces prilagođavanja novoj životnoj ulozi. Davanje imena ovom iskustvu pomaže majkama da bolje razumeju promene kroz koje prolaze i umanjuje osećaj da su same u svojim izazovima.
Poređenje sa adolescencijom
Postajanje majkom jednako je transformativno kao i adolescencija, a tu tvrdnju potvrđuju istraživanja iz neuronauke, endokrinologije i razvojne psihologije. Obe faze donose velike promene u mozgu, hormonima, identitetu i društvenim odnosima.
Tokom matrescencije mozak prolazi kroz proces prilagođavanja, a hormonske promene mogu da utiču na raspoloženje i emocionalne reakcije. Nove majke, poput adolescenata, prolaze kroz period redefinisanja identiteta i prilagođavanja novoj životnoj ulozi.
Iako adolescencija ima jasnije vremensko trajanje, matrescencija nema strogo određen kraj. Istraživanja pokazuju da se ključne promene posle porođaja mogu stabilizovati tokom nekoliko godina, zbog čega su osećaji nesigurnosti i prilagođavanja prirodan deo ovog procesa. Matrescencija nije samo životni događaj, već važna razvojna faza koja zahteva razumevanje i podršku.
Šta nauka kaže o mozgu
Decenijama su žene govorile da se posle porođaja osećaju drugačije i mentalno "zamagljeno", ali je nauka tek poslednjih godina počela detaljnije da proučava te promene. Istraživanje neuronaučnice Elseline Hukzeme iz 2017. godine pokazalo je da mozak novih majki prolazi kroz merljive strukturne promene.
Smanjenje zapremine sive mase u određenim regionima ne znači gubitak sposobnosti, već prilagođavanje mozga novoj ulozi. Promene se najviše odnose na oblasti povezane sa razumevanjem emocija i potreba drugih, što majkama pomaže da se povežu sa detetom.
Ove promene mogu da traju nekoliko godina nakon porođaja i potvrđuju da je majčinstvo složen razvojni proces. Osećaj takozvanog "majčinskog mozga" nije znak slabijeg funkcionisanja, već posledica prilagođavanja novim zahtevima i prioritetima.
Pročitaj još
Fizičke i neurološke promene
Telo posle porođaja nije samo telo koje je rodilo. Hormoni koji su bili povišeni tokom trudnoće naglo opadaju, što utiče na raspoloženje, energiju i kognitivne sposobnosti. Nedostatak sna narušava procese važne za pamćenje i regulaciju emocija.
Nervni sistem prelazi u stanje pojačane budnosti kako bi majka bila usklađena sa svakim zvukom i pokretom bebe. To je biološki korisno, ali znači da je osnovni nivo pobuđenosti organizma potpuno drugačiji nego pre.
Psihološke i emocionalne promene
Emocije koje nove majke doživljavaju retko su samo radost ili samo iscrpljenost. Ambivalentnost je jedan od najčešćih aspekata matrescencije. Moguće je istovremeno silno želeti dete i tugovati za životom koji ste imali pre njega, a ta osećanja se međusobno ne isključuju.
Česta je i fragmentacija identiteta - osećaj da osoba kakva ste nekada bili više ne postoji, dok nova još nije u potpunosti oblikovana. Tome doprinosi i pritisak mita o "dobroj majci", kulturnog ideala koji nijedna stvarna osoba ne može u potpunosti da ispuni.
Promene u odnosima
Matrescencija menja gotovo svaki odnos. Partnerski odnosi suočavaju se sa pritiskom jer se uloge menjaju, a teret brige o detetu postaje izvor napetosti. Prijateljstva sa ljudima koji nemaju decu mogu da oslabe zbog sve većih razlika u svakodnevnom životu.
Mnoge majke opisuju i poseban paradoks - osećaj duboke usamljenosti iako fizički gotovo nikada nisu same. Stalna blizina deteta nije isto što i bliskost sa drugim ljudima.
Koliko traje?
Jedno od najčešćih pitanja novih majki glasi: "Kada ću ponovo biti ona stara?" Iskren odgovor je da ne postoji tačno određen kraj. Matrescencija je prelaz koji se postepeno integriše u ličnost.
Neuronauka pokazuje da se ključne promene u mozgu stabilizuju između druge i šeste godine nakon porođaja.
Najizraženija kriza identiteta obično dostiže vrhunac tokom prve dve godine. Nakon toga većina majki opisuje postepeno smirivanje i sve snažniji osećaj celovitosti u onome što su postale. Svako naredno dete može ponovo da pokrene ovaj proces.
Kako proći kroz matrescenciju
Prolazak kroz matrescenciju ne znači da treba da se "popravite", već da razumete promene kroz koje prolazite i pronađete načine da sebi olakšate prilagođavanje. Podrška medicinski obrazovane osobe, poput perinatalnog terapeuta, može pomoći u prihvatanju novih emocija i promeni slike o sebi.
Važno je imati okruženje koje razume ovaj životni prelaz, kao i sa partnerom ponovo uskladiti uloge i očekivanja. Umesto povratka životu pre majčinstva, cilj je postepeno izgraditi novi identitet koji uključuje i novu ulogu majke.
Podrška tokom prelaza u majčinstvo
Ako se pitate da li prolazite kroz matrescenciju, obratite pažnju na promene u različitim oblastima života. To mogu biti hormonske promene, umor, poteškoće sa koncentracijom, promena osećaja identiteta, drugačiji odnosi sa ljudima oko vas ili osećaj udaljenosti od života koji ste ranije vodili.
Prepoznavanje tih promena može pomoći da bolje razumete sopstveno iskustvo i lakše prihvatite izazove koji prate ovu veliku životnu promenu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Roditelji u prvoj godini bebinog života promene 2.555 pelena
01.11.2026.•
1
Skoro polovina roditelja volela bi da je bila bolje pripremljena za život sa novorođenčetom, a bebu su presvlačili i u kafićima, prtljažniku automobila i na klupi u parku.
Kina prvi put ima više starijih od 65 godina nego dece
29.10.2026.•
0
Broj starijih od 65 godina u Kini prvi put je premašio broj dece, pokazali su podaci Nacionalnog zavoda za statistiku te zemlje za 2025. godinu.
Stručnjaci upozoravaju: Jedan stil roditeljstva ima najviše negativnih posledica po decu
26.10.2026.•
0
Od svih stilova roditeljstva, nezainteresovano roditeljstvo, poznato i kao zanemarujuće, često se smatra najštetnijim za razvoj deteta, upozoravaju stručnjaci.
Muzički ukus može da otkrije koliko su partneri kompatibilni
25.10.2026.•
0
Ljubavni parovi imaju znatno sličniji muzički ukus nego osobine ličnosti ili lične vrednosti, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu "Social Psychological and Personality Science".
Lečenje depresije tokom trudnoće može pozitivno da utiče na razvoj mozga bebe
25.10.2026.•
0
Psihoterapija tokom trudnoće ne samo da može da poboljša mentalno zdravlje majke već bi mogla povoljno da utiče i na razvoj mozga bebe.
Studija: Više jaja i kikirikija u trudnoći ne smanjuje rizik od alergija kod dece
25.10.2026.•
0
Konzumiranje većih količina jaja i kikirikija tokom trudnoće i dojenja nije značajno smanjilo rizik od razvoja alergije na ove namirnice kod dece do navršene prve godine.
Deca koja su bliska sa bakom i dekom imaju manje emocionalnih problema
24.10.2026.•
0
Deca koja imaju blizak odnos s bakom i dekom često su obzirnija, lakše prolaze kroz teške porodične situacije i imaju manje emocionalnih problema, pokazala su istraživanja.
Kako se greju norveške kuće: Pet pravila za topliju zimu
22.10.2026.•
2
Norveške zime mogu biti veoma hladne, a temperature u pojedinim delovima zemlje spuštaju se i ispod minus 30 stepeni.
Kako da uštedite na računu za grejanje: Sklonite ove stvari od radijatora, jer blokiraju toplotu
22.10.2026.•
1
Sa dolaskom hladnijih jesenjih dana počinje i sezona grejanja, a mnogi ne razmišljaju o tome koliko raspored nameštaja i drugih predmeta u stanu može da utiče na temperaturu prostorija.
U nedelju pomeramo kazaljke unazad: Pripremite bebu da se ne budi ranije
22.10.2026.•
1
Odrasli se raduju satu sna više, a roditelji beba znaju da od toga obično nema ništa. Uz malo pripreme, nedeljno jutro ne mora da počne u zoru.
Znaci koji mogu da ukazuju na to da je bebi hladno tokom noći
18.10.2026.•
0
Uspavljivanje bebe i obezbeđivanje mirnog sna tokom cele noći često predstavljaju izazov za roditelje.
Mnogi se oslanjaju na proverene metode, poput ljuljanja ili igračaka koje emituju beli šum.
Nemačka daje deci 10 evra mesečno za penzijsku štednju: Program počinje 2027. godine
17.10.2026.•
3
Deca i mladi od šest do 18 godina u Nemačkoj ubuduće će od države dobijati 10 evra mesečno kao početni kapital za privatnu penzijsku štednju.
Roditelji širom sveta sve manje zainteresovani za obrazovanje dece
11.10.2026.•
4
Interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada u mnogim razvijenim zemljama, dok rezultati učenika na međunarodnim testiranjima dostižu istorijski minimum, pokazuju najnoviji rezultati PISA testiranja.
Kada je beba spremna za čvrstu hranu? Ovo su znaci na koje roditelji treba da obrate pažnju
11.10.2026.•
0
Prvi obroci koji nisu mleko predstavljaju važnu prekretnicu u razvoju bebe. Ipak, spremnost za čvrstu hranu ne određuje se samo prema uzrastu.
Deca koja sa 12 godina imaju telefone imaju veću verovatnoću da razviju poremećaje u ishrani
05.10.2026.•
0
Deca koja sa 12 godina imaju sopstvene pametne telefone imaju veću verovatnoću da razviju simptome poremećaja u ishrani nego njihovi vršnjaci bez tih uređaja, pokazala je nova studija.
Bebama ne treba dodavati so u hranu: I male količine mogu biti nepotrebne
05.10.2026.•
0
Roditeljima kašica od povrća, mesa ili žitarica bez soli može delovati prilično bezukusno, ali bebin ukus ne treba meriti prema nepcu odrasle osobe.
Šest uređaja koje ne treba uključivati na produžni kabl
04.10.2026.•
1
Stručnjaci upozoravaju da nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje, pa čak i opasne požare u domaćinstvu.
Ovo su najčešća ima davana deci prošle godine: Luka "pao" sa prvog mesta
04.10.2026.•
2
Redosled najpopularnijih imena za bebe promenio se u 2025. godini, pa Luka više nije broj jedan među dečacima. Kod devojčica je sve po starom, isto ime godinama drži prvo mesto.
Treba li dete da nauči da čita pre polaska u školu?
22.09.2026.•
10
Polazak u prvi razred ne znači da dete već mora da zna da čita i piše. Mnogo je važnije da pre škole razvije veštine koje će mu pomoći da lakše usvaja gradivo i izgradi pozitivan odnos prema učenju.
Navika koja može biti uzrok neprijatnog mirisa iz veš mašine
20.09.2026.•
2
Veš koji nakon pranja miriše na ustajalo najčešće nije posledica problema sa deterdžentom.
Namirnice koje se preporučuju porodiljama nakon carskog reza
13.09.2026.•
0
Oporavak nakon carskog reza zahteva vreme, odmor i pažljivo praćenje zdravstvenog stanja, a važnu ulogu u tom procesu ima i ishrana.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar